Štutgart – slavni porazi i zaboravljene pobede

Istorija nemačkog fudbala ponekad liči na prodavnicu antikviteta, kao preostalih svedočanstava o veličini klubova čiji sjaj je vremenom izbledeo.

Kao da je doskorašnja dominacija Bajerna iz Minhena zbrisala sve ono što je vredelo u bogatoj istoriji Bundeslige pa se tek s vremenom spomenu uspesi klubova koji ne dolaze iz najvećeg grada Bavarske.

Jedan od potcenjenijih u tom pogledu je svakako Štutgart, klub bajkovite istorije i autentični predstavnik Švabije, istorijske regije čiji naziv je na našim prostorima poslužio za stvaranje nadimka čitavog nemačkog naroda.

Kao šesti po veličini grad u Nemačkoj i isto tako rangiran po broju titula u Bundesligi, Štutgart nikada nije zavređivao naročito divljenje, nepravedno skrajnut zbog uspeha automobilske industrije i dobrog vina kao drugog zaštitnog znaka regije.

Pa ipak, fudbal je u najvećem gradu Baden-Virtemberga oduvek zavređivao naročitu pažnju o čemu svedoči ljuto rivalstvo koje traje između Štugarta i niželigaša Štutgarter Kikersa, timova čiji je zajednički imenilac nekadašnji golgeter Jirgen Klinsman.

Pet titula šampiona Nemačke svakako ih svrstava u red priznatijih klubova u zemlji, ali zauvek će ostati žal što će ih evropska istorija pamtiti samo po dva trofeja Intertoto kupa, takmičenja koje odavno ne postoji.

Nepisano je pravilo da se finala ne igraju, već dobijaju, a porazi Štutgarta u borbi za naslov Kupa UEFA u sezoni 1988/89 i Kupa pobednika kupova 1997/98 kao da su ih otrgli od autentično „švapskog“ prema kojem je fudbal igra gde na kraju uvek pobeđuju Nemci.

Nakon početnog zamajca tokom pedesetih godina u eri Roberta Šlinca, Štutgart se zbog poznate švapske štedljivosti dugi niz sezona zadovoljavao mirnom lukom na sredini tabele.
Prvi iskorak načinjen je u sezoni 1973/74 kada su posle velike borbe eliminisani u polufinalu Kupa UEFA od potonjeg šampiona Fejenorda.

Na putu do najvećeg evropskog uspeha u tom trenuku „Švabe“ su ostvarile nekoliko zapaženih rezultata od kojih bez sumnje eliminacija kijevskog Dinama u trećem kolu zauzima posebno mesto.

Štutgart je poražen u Kijevu 2:0, ali je dve nedelje kasnije na svom „Nekerstadionu“ slavio sa ubedljivih 3:0 protiv tima koji će sezonu kasnije, predvođen trenerom Valerijem Lobanovskim i fudbalerom Olegom Blohinom, osvojiti Kup pobednika kupova.

Veliki trijumf nad slavnim SSSR timom dao je vetar u leđa izabranicima Hermana Epenhova kojima se na putu do finala isprečio veliki Fejenord sačinjen od igrača koji su te mundijalske 1974. godine činili okosnicu tima reprezentacije Holandije.

Prvi meč na „De Kujpu“ završen je pobedom domaćina 2:1, izvojevanoj golovima dvostrukog strelca Leksa Shunmakera koji i danas drži rekord po broju golova za roterdamskog velikana u evropskim takmičenjima.

Pogodak u najvećoj holandskoj luci dao je nadu Štutgartu da bi mogao do prvog evropskog finala, ali je zaostatak od dva gola već početkom drugog poluvremena umanjio šanse nemačkog tima za veliki podvig.

Diter Breninger je uspeo da u nastavku izbori 2:2, a ataci u poslednjih pola sata meča nisu urodili plobodom pa je Fejenord otišao u finale gde je kasnije bio bolji od engleskog Totenhema.

Možemo samo zamisliti kakav bi to bio uspeh nemačkog fudbala u godini organizacije Svetskog prvenstva da je Bajernova premijerna titula evropskog šampiona bila objedinjena Štutgartovim osvajanjem Kupa UEFA.

Skromno deveto mesto u Bundesligi te sezone kao da je odagnalo misli selektora Zapadne Nemačke Helmuta Šena da uvrsti nekog od Štutgartovih fudbalera na spisak za Mundijal, uprkos nekolicini produktivnih igrača poput Hermana Olihera.
Isti uspeh Štutgart je ponovio u sezoni 1979/80 u međuvremenu prošavši put od ispadanja u niži rang i potpune revitalizacije pod trenerom Jirgenom Zundermanom. 

Stručnjak iz Milhajma na Ruru postavio je u drugoj polovini sedamdesetih okosnicu tima koji će na proleće 1980. godine ponoviti najveći evropski uspeh.

Naročito će pod njegovim vođstvom napredovati dvojac mladih fudbalera Karlhajnc Ferster i Hansi Miler, obojica poreklom iz Švabije i igrači potpuno suprotnih karakteristika.
Okosnicu tima formiranu pod Zundermanovim vođstvom preuzeo je na leto 1979. godine Lotar Buhman, stručnjak koji je dve godine ranije uveo Darmštat u najjači rang nemačkog fudbala.

Tih godina nemački fudbal je doživljavao veliki uspon o čemu svedoče sva četiri tima u polufinalu Kupa UEFA, čiji pobednik je prvi put u istoriji bio Ajntraht iz Frankfurta.

Krčeći stazu do drugog polufinala Štutgart je eliminisao Torino, Dinamo Drezden, Grashopers i Lokomotivu iz Sofije, ali mu se na putu do finala isprečio tadašnji šampion Borusija iz Menhengladbaha u čijim redovima je te sezone stasavao Lotar Mateus.

Upravo je Mateus sa Vinfridom Šreferom pokvario snove Štutgarta koji je nakon pobede kod kuće 2:1 poražen u revanšu na stadionu Borusije sa 2:0.

Prvo finale izboreno je u čuvenoj sezoni 1988/89 pod vođstvom trenera Ari Hana, trostrukog evropskog šampiona iz igračkih dana sa Ajaksom i reprezentativcem Holandije tokom sedamdesetih godina.

Bila je to poslednja sezona Klinsmana na „Nekerstadionu“ pre selidbe u Inter, a vrlo malo je nedostajalo da najveći sin Švabije sa evropskom titulom napusti Baden-Virtemberg.

Na putu do trofeja isprečio mu se Maradonin Napoli zahvaljujući trijumfu u Italiji 2:1, a revanš u Štutgartu doneo je spektakularnih 3:3 i veliko razočarenje domaće publike koja je dupke ispunila stadionu u gradu na reci Neker.

Napoli je posle sat vremena igre imao dva gola viška, ali je Štutgart uspeo do kraja meča da poravna rezultat, nedovoljno da novi tim jugoslovenskog reprezentativca Srećka Kataneca osvoji prvi evropski trofej.

Na putu do Štutgartovog prvog finala Kupa UEFA redom su padali zagrebački Dinamo, Groningen, Real Sosijedad i Dinamo Drezden. Spektakularna sezone bila je trenerski najpotentnija u eri Arija Hana čiji staž će se vremenom rasplinuti duž svetskih meridijana.

Sezonu kasnije Štutgart će u istom takmičenju eliminisati Fejenord i Zenit, ali će već u trećem kolu biti zaustavljen od Antverpena u poslednjoj Hanovoj sezoni na „Nekerstadionu“.
„Švabe“ će se na evropsku mapu vratiti 1998. godine finalom Kupa pobednika kupova kada ih je u Stokholmu pobedio Čelsi 1:0, pogotokom Đanfranka Zole u vreme potpune trenerske afirmacije potonjeg selektora Joakima Leva.

Ulazak u novi milenijum protekao je u znaku Feliksa Magata koji je 2002. godine osvajanjem Intertoto kupa uspeo da ponovi uspeh Ralfa Rangnika od dve sezone ranije.

Za vreme Magatovog vakta „Švabe“ su premijerno igrale grupnu fazu Lige šampiona gde su u sezoni 2003/04 eliminisane od Čelsija, a kontinuitet dobrih rezultata na međunarodnoj sceni nastavljen je sve do polovine prošle decenije kada je usledila kriza kulminirana ispadanjem iz Bundeslige.

Ove sezone Štutgart će prvi put nakon četvrt veka igrati Ligu šampiona, a povratnički debi imaće ovog utorka od 21 sat kada će gostovati Real Madridu. „Švabe“ stižu u špansku prestonicu nakon rutinske pobede u Menhengladbahu. Real je favorit zbog daleko većeg evropskog iskustva, ali je skromna partija izabranika Karla Anćelotija tokom vikenda na „Anoeti“ razlog za nešto veći oprez.