“Sveci” iz San Lorenca, Papa Francisko može da odahne!

 San Lorenco je jedan od klubova koji morate da zavolite kada ih bolje upoznate. "Sveci" su nastali kao produžetak čuvene priče sa ulica Meksiko i 33. Orijenta, kvartova u kojima su se mešali zvuci tanga i fabričkih mašina. Tamošnju omladinu je zarazio kao i celu Platu fudbal, britanska novotarija u kojoj će posle par decenija postati bolji od očeva osnivača.

Igralo se na ulici, jednog dana lokalni sveštenik otac Lorenco Masa je prisustvovao sceni u kojoj tramvaj umalo nije zgazio dečaka koji je trčao za loptom. Uplašen za bezbednost igrača, ponudio im je da se presele u crkveno dvorište, da tamo igraju fudbal, a jedino što je trebalo da urade je da nedeljom dolaze na službu. Kada je osnovan klub otac Masa je naravno bio živ, neko je predložio da njemu u čast klub bude nazvan San Lorenco, ali je on to odbio, pa je zvanična priča bila da je ime pozajmica čuvena bitka kod San Lorenca (borci za nezavisnost su uspeli da poraze lojaliste koje je podržavala španska kolonijalna vlast). Ipak niko nema sumnju da je u pitanju ime sveštenika koji je bio živ do kraja četrdesetih i svedočio rađanju čuvenog "Ciklona". Tako su zvali strašni napad "Svetaca" koji je osvojio titulu 1946. a u svetu postao poznat kao tim koji je bio na turneji u Španiji i Portugalu, davao po deset golova tamošnjim reprezentacijama i klubovima. Neki igrači San Lorenca tog vremena su poput Pontonija, Rinalda Martina, Anhela Zubijete postali planetarno poznati (ovaj drugi Martino je zaigrao za Juve, a Pontoni odbio Barselonu i Real koji se zatim ustremio na Alfreda Di Stefana).

Ali, to je neka druga priča. Katolička crkva i San Lorenco su neodvojivo povezani u liku pape Fransiska. On je veliki navijač kluba, i to ne deklarativno, aktivno prati mečeve, kada god vidi nekoga u dresu San Lorenca u Rimu (navijači često idu na hodočašće) pokaže da ga je primetio i brojem prstiju signalizira rezultat. Franja ili Fransisko kako hoćete je sin bivšeg igrača San Lorenca u basketu, sa majkom je gledao košarkaške utakmice, sa ocem fudbalske. Kada je tim konačno osvojio Kopa Libertadores, odneli su mu pehar, ali on je rekao da i pored velike radosti to nije čudo i da je San Lorenco odavno zaslužio titulu šampiona Južne Amerike.

Konačno su mogli posle tog trijumfa da odahnu, pošto oni pripadaju svetom "Kvinteru" najvećih argentinskih klubova, ali su ih rivali često prozivali da je skraćenica na njihovom grbu Club Atletico San Lorenzo Sin Libertadores de Amerika, što će reći "Sportski klub San Lorenco bez Libertadores kupa". Konačno, duhovi su isterani ali na taj trijumf vratićemo se kasnije. Stariji navijači kluba će vam pričati bajke o generaciji šezdesetih koju su nazivali "Prljava lica", dok su oni naklonjeniji koristili nadimak "Matadori". Bili su poznati kao netipičan argentinski tim tog vremena. Naime, u doba kada su se Argentinci odrekli nasleđa "La Makine" (pisali smo o tome) San Lorenco je igrao ofanzivan fudbal. Ovo "Prljavi" je posledica toga da nisu propuštali priliku da se potuku na terenu i uzvrate rivalu koji je koristio sva sredstva da ih zaustavi. U kasnim šezdesetim i prvoj polovini sedamdesetih, za šest godina su uzeli četiri titule, a u istoriju je ta generacija ušla pre pola veka, prva koja je u istoj sezoni u Argentini uzela i Aperturu i Klauzulu (1972. godine). Ali i pored te dominacije u šampionatu, u Kopa Libertadores je vladao Estudijantes, pa se svet i ne seća San Lorenca. Recimo 1973. su igrali kada je Estudijantes bio na zalasku, protiv Independientea za finale, izgubili odlučujući meč u Aveljanedi sa 1:0 i ostali praznih ruku.

Kasnije nisu smeli da se ni nadaju, jer postali su jedan od retkih klubova na svetu koji je izgubio svoj stadion. "Gasometar" su pod pritiskom hunte prodali lancu supermarketa "Karfri", pa su se odselili iz Boeda i dugi niz godina seljakali. Klub je čak ispao uz ruganje rivala iz prve lige 1981. ali su se već sledeće godine vratili, uz najveću posetu u istoriji.

Ali ni osamdesete nisu bile bolje, patili su sve do dolaska predsednika Fernanda Mjelea. On je između ostalih doveo i Boru Milutinovića za trenera (od šezdesetih Srbin je jedan od petorice stranaca koji su vodili klub), ali slavni Bora se nije baš proslavio u Almagru. Mjele je poklonio klubu novi stadion 1993. Naime, otkupili su nazad deo zemljišta od pomenutog francuskog lanca prodavnica i izgradili "Novi Gasometar" kako ga zovu navijači, pravo ime mu je "Pedro Bidegan", on je bio predsednik kluba kada je tridesetih uveden profesionalizam.

U svakom slučaju povratak u Boedo je doneo uspehe. San Lorenco zovu i "Vrane” jer su bliski crnim mantijama, odnosno crkvi, a "jato" je zalepršalo početkom veka. Naime, klub je osvojio Klauzuru 2001. pa onda pokojni Kopa Merkosur, koji je sledeće godine zajedno sa Kopa Merkonorte (južni i severni deo Latinske Amerike) prerastao u Sudamerikanu. San Lorenco je jedini argentinski klub koji je osvojio za četiri godine pomenuti Merkosur (ostalo su tri brazilska kluba Palmeiras, Flamengo i Vasko), ali "Sveci" su naredne godine bili najbolji u inauguralnoj Sudamerikani. Ta generacija u kojoj su najpoznatiji Leandro Romanjoli i Alberto Akosta je u mečevima finala zgazila Nasional u Medeljinu.

Na novi trofej čekali su do 2007. kada je osvojena Klauzura sa Ramonom Dijazom. Posle su na klupi bili Dijego Simeone koji je brzo otišao u Seriju A, odnosno u Kataniju, a titula je ponovo osvojena kada je na klupu seo još jedan čuveni fudbaler, Huan Antonio Pici. On je Argentinac sa španskim pasošem, predvodio je svojevremeno napad Barselone, a osvojio je titulu 2013. To je bio ključ, iako je Pici otišao odmah posle krune u špansku Valensiju, na klupu je seo Edgardo Bauza. Dočekan je sa skepsom, kao da su navijači zaboravili da ovaj trener zna kako da osvoji Kopa Libertadores, trijumfovao je 2008. sa ekvadorskim LDU.

Tu verovatno počinje najluđa priča San Lorenca. Niko nije verovao da oni mogu nešto da urade te sezone u elitnom takmičenju Južne Amerike. Naime, pred poslednje kolo u takmičenju po grupama nisu zavisili od sebe. Čileanski Union Espanjola je već osvojio prvo mesto, a Botafogo je imao dva boda više od "Svetaca" koji su bili domaćini Brazilcima u Boedu. Ali, osim pobede bilo je potrebno da ekvadorski Independiente dela Vale ne dobije u Čileu. U igri je bila i gol razlika, i iako je San Lorenco uz dva gola Ignasija Pjatija slavio sa 3:0. U Čileu se igralo duže, fudbaleri San Lorenca su posedali na teren i čekali vesti. Nakon velike bitke, Independiente je pobedio sa 5:4, ali zbog gol razlike to nije bilo dovoljno, prokockali su prolazak primivši golove u finišu.

Na "Nuevo Gasometru" su se navijači radovali, a Pjati je rekao: "Proglasili su nas mrtvima, ali su zaboravili da nas ubiju".

I od tog trenutka San Lorenco ništa nije moglo da zaustavi. U top 16 fazi su na penale izbacili Gremio (bivši Zvezdin napadač Ernan Barkos je promašio penal za tim iz Porto Alegrea), pa onda odoleli protiv "Lisica" iz Kruzeira u Belo Horizonteu, nakon pobede kod kuće od 1:0. U polufinalu su se potrudili da revanš među oblacima protiv Bolivara u La Pazu ne znači ništa, uništili su Bolivijce sa 5:0 kod kuće, pa iako su poraženi na ogromnoj nadmorskoj visini u revanšu, konačno su stigli u finale.

I onda katarza, finale protiv paragvajskog Nasionala. U Asunsionu su dugo vodili, primili gol u nadoknadi. Bojazan se uvukla u navijače u Boedu u revanšu, gotovo da se nije igrao fudbal, mnogo prekršaja, straha, gol Nestora Ortigoze iz penala je presudio, pa je konačno Kopa Libertadores stigao u četvrt Baho Flores.

Slavlje je trajalo danima, kako rekosmo, pehar je sa igračima putovao u Vatikan, a nisu uspeli da osvoje svetsku titulu, Real ih je relativno lako pobedio. Od tada San Lorenco osim beznačajnog Superkupa 2015. nije osvojio ništa, pa su stvari u Boedu manje više uobičajene.

Probali su sa povratkom Picija pre četiri godine, menjaju trenere kao čarape, sada je Insua klupska legenda i trener još pre dvadesetak godina ponovo na klupi i gle čuda, ove sezone San Lorenco ne izgleda loše. "Sveci" se bore za Kopa Libertadores u derbiju u nedelju dočekuju lidera i novog šampiona River Platu. Baš ne vole "Milionere" ima tu mnogo računa iz prošlosti, i sumnjivih završnica u borbi za titulu, ali nemamo vremena da objašnjavamo. U Boedu ove sezone San Lorenco je perfektan, nisu primili gol, videćemo, nema popusta, ali bliži su pobedi.

Od ostalih utakmica, izdvojićemo golove u sudaru Estudijantesa i Rasinga, gostujuća “Akademija” se prilično raspucala u poslednje vreme. Takođe, Velez će teško pobediti Godoj Kruz, tim koji ima odličnu sezonu i blizu je plasmana u Sudamerikanu. “Tomba” doduše igra mnogo bolje u Mendozi, ali na “Linijeru” su i slabije ekipe ostale neporažene.

Obratite pažnju i na potencijalno iznenađenje u Santa Feu, Belgrano je bliži pozitivnom rezultatu nego Kolon pobedi, a malo golova su konstanta na “Simiteru”.

Kompletnu ponudu argentinskog šampionata u kladionici AdmiralBet pogledajte OVDE!