Ten Hagu je okej sa Liverpulom, pa i sa Arneom Slotom

Mnogo je toga već ispričano o najvećem engleskom derbiju. On će nositi taj epitet bez obzira na pozicije na tabeli, forme i dešavanja u klubu. Mančester junajted i Liverpul su dve organizacije koje se prema svemu izdvajaju u Engleskoj, a ovog vikenda ih ponovo gledamo u jednom od najranijih međusobnih duela u premijerligaškoj sezoni.

Prošla su dva kola, a mi smo videli šta? Mančester junajted koji izgleda bolje u odnosu na prethodnu sezonu, s tim da Erik ten Hag svojim odlukama umnogome utiče da se takav utisak ne preslika i na semafor. Pobedili su Fulam zahvaljujući golu novajlije Džošue Zirkzea, a onda imali gostovanje Brajtonu koji je promenio trenera i koji izgleda vrlo dobro. Međutim, na „Ameksu“ je Junajted bio znatno kvalitetniji protivnik i imao rivala u šaci, a onda su doživeli krah u nadoknadi kada se odbrana raspala, a Žoao Pedro poklonio pred svojim navijačima. Neshvatljivo je da je Erik ten Hag pao na najosnovnijem ispitu izvukavši iz igre do tada odličnog Harija Megvajera i u 70. minutu je dao šansu svom zemljaku Matijsu de Lihtu. Odluka da se zameni štoper bez ikakvog razloga je potpuna besmislica, ali to je samo jedna u nizu loših reakcija holandskog stručnjaka na toj utakmici i direktan je krivac što nije upisana sigurna pobeda već poraz.

S druge strane imamo njegovog zemljaka Arnea Slota čiji je Liverpul počeo savršeno. Dva meča, četiri gola, bez ijednog primljenog i to je rezultat dve pobede. „Crveni“ deluju odlično i odlučno, iako su u prvom meču protiv Ipsviča imali dosta više amplituda. U drugom kolu su razbili Brentford i zahvaljujući Flekenu na golu, mreža ekipe Tomasa Franka tresla se samo dvaput. Međutim, utisak je da Liverpulu nedostaje dubine u sastavu i da im je neophodan još jedan kvalitetan štoper, te eventualno vezista koji bi uskakao u slučaju povreda krhkog Rajana Hravenberga kojem je dodeljena uloga „šestice“, dok je alternativa Vataru Endo. Napadački trozubac u vidu Luisa Dijaza, Mohameda Salaha i Dijoga Žote izgleda superiorno i ukoliko svi ostanu zdravi, a Liverpul nastavi ovako, „Enfild“ bi brzo mogao da zavoli pragmatičnog ćelavog Holanđanina.

EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

Istorija između Erika ten Haga i Arnea Slota postoji, logično, jer su obojica doskora radila u Erediviziji. Dok je vodio AZ Alkmar, Arne Slot je upisao dva trijumfa nad Erikom ten Hagom u isto toliko mečeva, dok je, kada je prešao u Fejenord, uspešniji bio sadašnji strateg Junajteda i to istovetnim skorom.

Od odlaska ser Aleks Fergusona, Mančester junajted i Liverpul su se sastali 27 puta u zvaničnim utakmicama i odnos je: Devet trijumfa „đavola“, devet remija i devet pobeda ekipe iz Mersisajda. Ako znamo da je Mančester junajted za vreme ere ser Aleksa Fergusona bio dominantna sila u odnosu na Liverpul i da su osvajali po Engleskoj kako su hteli, onda vam odraz ovog skora jasno govori koliko je tim sa „Old Traforda“ drastično pao nakon odlaska škotskog stručnjaka. Doduše, to je toliko vidljivo golim okom da vam nije bila neophodna naša „pomoć“ za taj zaključak.

Erik ten Hag je treći najdugovečniji menadžer od odlaska ser Aleksa iz kluba posle Ole Gunar Solsjkera i Žozea Murinja i za sada ima 57.76 odsto trijumfa na klupi ovog kluba za 116 vođenih utakmica. Murinjo je lider sa 58.33 odsto za 144 meča koja je vodio. Osvojio je FA kup i Liga kup, ali isto tako spucao 600.000.000 evra, a od toga 250.000.000 na igrače koji su nekada nastupali za njegov bivši klub Ajaks. Suludo.

Holandski strateg nije neko kome derbiji protiv najvećih rivala mogu da donesu lepši izgled CV, barem što se tiče Engleske. Protiv Liverpula je ekipu vodio pet puta ostvarivši dve pobede, dva remija i jedan poraz, onak koji posebno boli sve kojima je Junajted u srcu – 7:0 sa „Enfilda“ marta 2023. Ako gledamo isključivo Premijer ligu, Ten Hag protiv Mančester sitija ima jedan trijumf i tri poraza. Otkako jestigao, vodio je tim u 20 mečeva protiv najjačih šest ekipa u Premijer ligi, Junajted je upisao samo šest pobeda i ostvario pet remija te ukupno osvojio 23 poena. Prosek poena mu je oko 1.20 po utakmici u duelima sa klubovima kao što su Siti, Arsenal, Liverpul, Totenhem i Čelsi koji mu uz tim sa „Enfilda“ i najbolje prija.

Svojevremeno, pošto je navršio 100 mečeva na klupi „đavola“ je izjavio da bi imao 75 odsto pobeda da tokom njegovog mandata brojni igrači nisu bili povređivani. Imao je dosta samouverene izjave iako rezultati niti igra to nisu potvrđivali. Ima i dosta kredita jer je osvojio dva trofeja i to čelnici kluba očigledno vrednuju na njihov način, ali to nije dovoljno za onim za čim čezne Mančester junajted. Taktički bez trzavica, sa jasnim ciljem – to je ono što nedostaje Junajtedu uz još kvaliteta na terenu u ovom trenutku.

Kada se crta podvuče, Liverpul mora biti favorit iako su doživeli najveću moguću promenu – odlazak Jirgena Klopa i dolazak Arnea Slota. Igrački kadar je istovetan s tim što su jači za Federika Kjezu dok je Giorgi Mamardašvili potpisan, ali od naredne sezone. Nije isključeno da Ričard Hjuz i Majkl Edvards rade na još ponekoj operaciji do kraja letnjeg prelaznog roka. Jer, to jeste njihov stil. Za sada, Junajted deluje kao tim koji je kompletirao tim, ali to uvek lako može da se promeni i jedna povreda dovoljna je da ih pošalje na tržište. Nemaju Lenija Jora i Rasmusa Hojlunda sigurno još nekoliko sedmica, što ih čini mirnim, barem u ovom momentu.