Torino i prokletstvo u Kupu Italije

Kada se pomene Torino, obično se priča o Grande Torinu, po mnogima najjačem tinu u istoriji Apenina, družini koja je tragično završila u avionskoj nesreći na brdu Superga.

Sa druge strane, često se, uz sve muke koje su zadesile "Bikove" i promenile istoriju "kalća" previđa sjajna generacija sa kraja sedamdesetih koja je tri puta gubila finale kupa Italije i u to vreme važila za jedan od najbolji timova Serije A. Điđi Radiće, legendarni trener je za pet godina napravio bukvalno čudo. Ovaj nekadašnji fudbaler Milana i osvajač Kupa Šampiona je zbog teške povrede morao da prekine karijeru, ali je odmah dobio šansu u Monci i desetak godina kasnije seo na klupu "Bikova".

Kakva je to serija bila, "Granata" je potpuno neočekivano osvojila šampionsku titulu 1976. tukli su Juventus na "Komunaleu" dva puta te sezone, naterali gradskog rivala da im gleda u leđa, završili sezonu sa dva boda prednosti. Slavlje se razlilo gradom, bio je to prvi "Skudeto" od vremena Grande Torina, kraja četrdesetih i naravno poslednji koji je "Bordo" tim osvojio. I naredne sezone nisu poraženi od Juventusa, dali su samo bod Trapatonijevom timu, ali su ostali bod iza komšija. Sjajna generacija predvođena fantastičnim napadačima Ćićom Gracijanijem i Paolinom Pulićijem se držala standarda, i naredne godine su bili u vrhu četvrti, a i peti meč u nizu su ostali neporaženi protiv "Zebri". Seriju je tog proleća prekinuo Antonio Kabrini, konačno je Juve pobedio, osvojio novi "Skudeto". Samo, imajući u vidu rezultate Torina protiv "Bjankonera" u ovom veku i sva poniženja koja su doživljavali, ova priča iz druge polovine sedamdesetih zvuči neverovatno.

Sa posebnom pasijom, navijači "Bikova" se sećaju 1980. Te godine su bili treći u ligi, ali su eliminisali Juventus u kupu posle velike bitke. O tim mečevima se i dalje priča bajka među pristalicama manjeg torinskog kluba, posebno je slatko bilo što je te godine, Juve posle dugog niza sezona ostao bez trofeja.

Šta se desilo u tom mitskom polufinalu?

Prvi meč je završio bez golova, Torino je bio bolji rival, ali je Juventus sačuvao početni rezultat. Formalno, Juve je bio domaćin, u revanšu, takođe na "Komunaleu", mesec dana kasnije, bio im je dovoljan remi sa golovima da se nađu u finalu i probaju da odbrane kup osvojen prethodne godine protiv Palerma preokretom i posle produžetaka u Napulju.

Revanš "Derbija dela Mole" bio je zakazan mesec dana kasnije, Torino koji je u međuvremenu Radićea zamenio na klupi Erkoleom Rabitijem koji je bio dete Juventusa i trener crno-belih krajem šezdesetih. To je naišlo na protivljene navijača, ali su mu sve oprostili nakon tog revanša polufinala kupa. Rabiti je imao silan problem zbog neigranja najboljeg strelca Paolina Pulićija, a u timu su bila dva debitanta, Marijani i Sklosa. Posle paklenih 120 minuta, pet žutih i dva crvena kartona (isključeni kapiteni Sala i Furino posle sukoba u finišu regularnog dela) nije bilo pobednika, usledili su penali. Kukuredu i Tardeli su ih promašili za Juventus, pa iako je Mandorlini na startu bio neprecizan za Torino, na kraju su domaćin navijači koji su bili u većini slavili.

Samo, Torino ipak nije stigao do trofeja, Roma je slavila takođe posle penala, Mandorlini koji je promašio protiv Juventusa je sada prvi pogodio, ali su četiri igrača "Bikova" promašili ili je Tankredi odbranio, pa je pehar ostao u Rimu (igralo se na Olimpiku).

I to je početak nesrećnog het-trika Granate, tim je izgubio i naredna dva finala u ovom takmičenju, naredne godine smo gledali reprizu finala, ponovo je Roma, sada nakon dva meča slavila na penale (i ponovo je legendarni Gracijani promašio), da bi 1982. se samo promenio dželat nesrećnog tima, ovoga puta je Inter bio bolji, tri finala u nizu i tri poraza za Torino.

Nova generacija, ona iz druge polovine osamdesetih, na čijoj klupi je ponovo bio Radiće je stigla do finala 1988. I opet je u polufinalu pao Juventus! Torino je dobio sa 2:0 prvi meč, u drugom je autogol De Agostinija bio zlatan, sa porazom od 2:1 otišli su u finale, i nakon velike drame u dva meča poraženi od velike Sampdorije u nastajanju. Naime, izgubili su na "Marasiju" prvi meč sa 2:0, bili prežaljeni, a onda došli na ivicu čuda. Vjerhovof i Paganin su savladali svog golmana Paljuku, Torino je stigao prednost rivala, do kraja atakova, nisu dali gol, a u produžecima je Salsano kaznio domaće i trofej je otišao u Đenovu. Bio je to rekordni, u to vreme osmi poraz u finalima kupa za klub.

Prokletstvo je ipak prekinuto i to kada su se verovatno najmanje nadali. Torino je ispao iz lige na početku devedesetih, odmah su se vratili i predvođeni fantastičnim Lentinijem (o njegovoj sudbini i transferu u Milan pisaćemo u nekom od narednih brojeva) bili prvo peti, pa treći. I onda 1993. novo finale kupa, pogađate, u polufinalu su tukli Juventus, zahvaljujući golovima u gostima, da bi se u finalu konačno osvetili Romi.

Kakav je to dvomeč bio!

Torino je dobio sa 3:0 kod kuće, ali je jedva izvukao živu glavu, bilo je 5:2 za "Vučicu". Siniša Mihajlović je pogodio u 65. minutu za 5:2, do kraja je Luka Markeđani bio heroj na golu gostiju, pehar je konačno osvojen.

Samo to nije prekinulo prokletstvo kluba, makar iz vizure navijača. Naredne sezone Torino je ispao u polufinalu potpuno neočekivano od Ankone, izgubili su u Americi Superkup od Milana, a u KPK nesrećno ispali od Arsenala.

Samo, nikada više neće biti tako dobri, druga polovina devedesetih i ovaj vek doneli su ispadanja, bili su blizu bankrota, a o finalima, da ne govorimo o trofejima mogu da sanjaju.

Bez mnogo šansi su već na gostovanju Milanu. Ove nedelje se igraju četiri meča, prva polovina žreba osmine finala u kojoj se uključuju najjači timovi. Branilac trofeja Inter će ugostiti drugoligaša Parmu, Stanković će sa Sampdorijom gostovat u Firenci. Deki je kao igrač osvojio tri kupa sa Zvezdom, dva sa Laciom, četiri sa Interom, kao trener je dva puta prethodnih godina sa crveno-belima osvajao kup, videćemo koliko daleko može da stigne na klupi Sampdorije.

Ovu gornju polovinu žreba zatvoriće Murinjo i Roma, takođe u četvrtak, kada na "Olimpiko" stiže Đenova kojoj je realno mnogo važnije da se vrati u Seriju A, nego da rasipa snagu u kupu...