Turci - Dug put do Lige šampiona…

 Galatasaraj ima jednu komparativnu prednost koja čini se nikada neće biti izbrisana, jedini su turski klub koji je osvojio evropski trofej. O čuvenoj generaciji koju je inspirisao "Imperator" Terim smo pisali, na prelazu vekova su u Kopenhagenu posle penala tukli Vengerov Arsenal. Par meseci kasnije pobeđen je i Real u Superkupu, bile su to zlatne godine turskog fudbala, nacionalni tim je na Mundijalu 2002. igrao u polufinalu.

Ali, sada sve deluje kao daleka prošlosti, "Lavovi" su daleko od ozbiljnih stvari u Evropi, prethodne godine nakon očajne sezone nisu igrali u Evropi, pre par prezimili u LE i ispali od Barse.

Ali, titula se vratila na Ali Sami Jen, pa će turski šampion ove sezone probati da se dokopa evropske elite. Čeka ih dug put, praktično uključuju se na početku, u drugom kolu, a rival će sredino nedelje biti Žalgiris, Litvanci su eliminisali makedonsku Strugu.

Galatasaraj u elitnom evropskom takmičenju ima dugu tradiciju, debitovali su 1957. i ispali na startu od bukureštanskog Dinama. Ali to su godine nevinosti za turski fudbal, nije bilo profesionalne lige, a malo ih pamti četvrtfinale iz 1963. Doduše, oni su se osvetili Rumunima u kvalifikacijama, tukli slabu poljsku Poloniju, to je bilo dovoljno za top 8 fazu gde ih je razneo Milan (primili su osam golova u dva meča protiv "Rosonera".

Na novo četvrtfinale "Arslani" su čekali do početka sedamdesetih, još jednom ih je žreb milovao. Naime šampion Irske, pa čehoslovačka Trnava (na penale) su otvorili put do Legije predvođene Dejnom. Na stadionu "Mithat Paša" je bilo 1:1, revanš u Varšavi je rešio Brzicki sa dva gola, realno, Galata nije imala šansu.

Najbolji rezultat klub je napravio krajem osamdesetih. Izbacili su bečki Rapid, Ksamaks Nojšatel i iznenadili Vengerov Monako. U polufinalu je bila velika euforija, rival Steaua, ali su ih Rumuni odučili u prvom meču, bilo je 4:0. Tu generaciju Galatasaraja vodio je Mustafa Denizli, branio je naš Zoran Simović, igrao Prekazi, ali i legendarni napadač Tanžu Čolak. Devedesetih je promenom formata takmičenja turski šampion imao obezbeđeno mesto u grupnoj fazi, ali je plasman u nokaut fazu bio preveliki zalogaj. Trofejna generacija je 2001, posle fantastične serije od kvalifikacija, tukla Monako, Gerse, Milan, PSŽ, La Korunju, ispali su u četvrtfinalu od Reala, ali ne pre nego što su dobili 3:2 posle velikog preokreta (Umit Davala, Hasan Šaš i Mario Žardel su savladali Kasiljasa, ali u revanšu je Raul lako odveo Los Blankose u polufinale).

Desetak godina kasnije, Turci su stigli do četvrtfinala, eliminisali su Šalke u top 16, opet dobili Real kod kuće golovima Snajdera i Drogbe, ali su Madriđani lako dobili prvi meč, pa je revanš manje-više bio formalnost. Sledeće sezone su golom Snajdera u grupi po teškom terenu i u blatu šokirali Konteov Juventus, vodio ih je Manćini, ali su ispali od Čelsija. Bilo je to pre desetak godina, od tada slavni klub nije igrao u nokaut fazi Lige šampiona.

Pre par godina je završena poslednja era Fatiha Terima koji je dobio otkaz usred očajne sezone, prošle je na klupu bez velike pompe sleteo bivši igrač kluba Okan Buruk koji je radio u Basakšehiru, Rizeu i još nekoliko turskih klubova. Ekipa je ojačana Mauritom Ikardijem, Rašicom, Toreirom, Mertensom, Oliveirom iz Portoa, veteranom Matom, Seferovićem koji nije potrajao. Rezultat je bila titula koja nije dovedena u pitanje tokom čitave sezone. Galata je na kraju imala +8 u odnosu na najvećeg rivala, Fener, preuzeli su čelnu poziciju u 15. kolu i držali je suvereno do kraja sezone. Sada žele novi iskorak, još nije završen posao oko ostanka Ikardija koji je da 23 gola proške sezone, momak sa Kosova, Milot Rašica se vratio u Norič, nije ponuđen ugovor veteranima Mati i Gomisu, a novo lice je Anhelinjo, bivši igrač Sitija koji je igrao za Lajpcig. Pojačanja će tek stići, ali turski šampion mora da se suoči sa Žalgirisom, prvom preprekom. Ne bi trebalo Litvanci da budu preveliki problem, Galatasaraj bi u slučaju prolaska bio nosilac i u trećem kolu, tamo ih čeka bolji iz duela kiparskog Arisa i BATE Borisova. Eventualna pobeda u tom dvomeču znači i plej-of, ali i obezbeđen LE naredne sezone.

Kada je u pitanju pomenuti sudar Arisa i BATE, Kiprani nisu naivan tim. Iza njih je ruski kapital, prva titula je osvojena prošle sezone, na klupi je Belorus Špilevski, eto igraće protiv svojih, mada je odrastao u Nemačkoj, njegov otac je fudbalski agent. Trenirao je Dinamo Brest, a radio je u školi Red Bul Lajpciga. Aris ima dosta poznatih lica u ekipi, novi igrači su naši Slobodan Urošević i Veljko Nikolić, tu je i Matija Špoljarić čiji je otac Milenko napravio sjajnu karijeru i igrao za reprezentaciju Kipra. Imaju i Brazilce, golmana Vanu koji je bio rezerva u Portu i njegovog zemljaka beka Kahu koji nikada nije dobio pravu šansu u Bragi.

Pozitivna stvar za prvaka Kipra je što BATE ne može da igra kao domaćin, oni su albanski Partizani ugostili u Mađarskoj, dobili sa 2:0. Čini nam se da je Aris ipak kvalitetnija ekipa, Belorusi imaju mlad tim, nekoliko stranaca iz Srbije i Afrike, nisu ni senka nekadašnje snage.

Podsetimo, BATE u poslednjih pet godina nije igrao u grupnoj fazi evropskih kupova...

Kompletnu ponudu u AdmiralBetu za utakmice kvalifikacija za Ligu šampiona pogledajte OVDE!