Uspon i pad Erdoganovog čeda

Kada pomislite na turski klupski fudbal, prva asocijacija su vam svakako tri velikana iz Istanbula – Galatasaraj, Fenerbahče i Galatasaraj. Galata je rekorder Turske sa 23 šampionske titule, Fener ih ima 19, ali je poslednju osvojio pre deset godina, Bešiktaš je 16 puta bio prvak države.

 Četvrti tim po značaju u Turskoj je Trabzon sa sedam šampionskih pehara, a samo su još dva kluba u istoriji uspela da budu prvaci ove zemlje. Busraspor je napravila senzaciju 2010. godine, a Istanbul Bašakšehir je to uradio 2020. godine. Ovaj tim je tada napravio pravi „bum“, pretio je da na duže staze „pomrsi konce“ velikanima iz svog grada, ali, za sada, nije uspeo. Bašakšehir je ove sezone tim iz sredine tabele, a u 22. kolu će pokušati da pokvari računicu Fenerbahčeu, koji sa Galatom vodi veliku bitku za prvo mesto.

Priča o Bašakšehiru je jako zanimljiva. Za njega ne navija puno ljudi, oni koji ga vole to rade do srži, a među pristalicama svih ostalih klubova, posebno Fenera, Galate i Bešiktaša, on izaziva duboku mržnju.

Mnogima u Turskoj  Bašakšehir predstavlja “trn u oku”, jer je javna tajna da iza njega stoji  predsednik države Redžep Tajip Erdogan. Mnogima nije bilo jasno zašto je Erdogan izabrao baš ovaj klub, pošto je poznat kao veliki navijač Fenerbahčea, ali odgovor, naravno, stoji u politici.

Navijači najvećih klubova iz Istanbula nisu svi do jednog pristalice predsednika, čak su i mnogi učestvovali u pokušaju državnog udara protiv njega 2013. godine, a finansiranje i upravljanje Bašakšehirom bio je njegov svojevrstan odgovor na neprijateljske raspoložene navijačke grupe.

Prema zvaničnim podacima, vlasnik Bašakšehira od 2014. godine je Ministarstvo omladine i sporta, a od tog perioda kreću velika ulaganja u ovaj klub. Istanbulski tim ima otvoren račun kod državnih firmi, odnosno kod kompanija koje su usko povezane sa vrhom vlasti, zbog čega više nije samo fudbalsko već i vruće političko pitanje. Kada je klub u leto 2014. godine dobio novi stadion, na otvaranju objekta zaigrao je i Erdogan. Bašakšehir je njemu u čast povukao dres sa brojem 12, koji je tada nosio. Obično je taj broj rezervisan za navijače fudbalskog kluba, ali u ovom slučaju takođe je reč o političkoj konotaciji.

Naime, stadion Bašakšehira otvoren je u julu 2014, a Erdogan je u avgustu postao 12. predsednik Turske u istoriji. Do tada je bio premijer.

Klub je mlad i osnovan je 1990. godine pod imenom Istanbul BB, a na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Istanbula Nuretina Sozena. Godinama se takmičio u nižem rangu. Konačno, 2007. godine usledio je plasman u tursku Superligu. Na klupu je godinu ranije seo Abdulah Avdži, selektor turske reprezentacije za igrače do 17 godina, koja je na Evropskom prvenstvu 2005. osvojila zlatnu, a godinu kasnije na Svetskom prvenstvu srebrnu medalju.

Prvu sezonu u društvu najboljih ovaj tim je završio na 12. poziciji. Vrhunac su bila šesta mesta 2010. i 2012. godine. U Kupu je 2011. dogurao do finala, ali je Bešiktaš bio bolji posle boljeg izvođenja penala.

U međuvremenu, Avdži je 2011. Otišao iz kluba i preuzeo reprezentaciju Turske, a Istanbul BB je 2013. ispao iz lige. U javnosti je vladao stav da klub treba ugasiti. I umalo do toga nije došlo. Ali..

Uoči lokalnih izbora u Istanbulu 2014, oba kandidata za gradonačelnika najavila su gašenje kluba. Obećanje nije ispunjeno. Te godine Istanbul BB obezbedio je ekspresan povratak u elitu, pa bi njegovim gašenjem u Superligi ostao neparan broj timova, što se nije dopalo tamošnjem savezu. Kompromis je postignut juna 2014. godine.Klub je preseljen u oblast Bašakšehir, a Istanbul BB postao je Istanbul Bašakšehir. Promenjena je vlasnička struktura i desilo se ono što smo gore već napisali. Ministarstvo omladine i sporta je preuzelo klub i počela je njegova renesansa.

U debitantskoj sezoni pod novim imenom, Bašakšehir je završio na četvrtom mestu i po prvi put je igrao kvalifikacije za Ligu Evrope, ali je evropsku priču završio već na prvom stepeniku.

Državni aparat nije žalio novac za pojačanja. Pjer Vebo, Emre Belozoglu, Volkan Babakan i Gael Kliši stigli su u Istanbul, a prava “eksplozija” desila se se 2016. kada je stigao čuveni napadač Emauel Adebajor. Zahvaljujući prijateljstvu sa Erdoganom, 2018. je dres Bašakšehira obukao Arda Turan, a najveća zvezda koja je zaigrala za klub bio je Brazilac Robinjo. Uprkos kvalitetnom igračkom kadru i ogromnom novcu koji je uložen, titula je uporno izmicala. Tri godine uzastopno je Bašakšehir bio vicešampion Turske, a najbliži tituli bio je 2019. godine, kada je imao dva boda manje od Galatasaraja.

I onda je došla ta famozna sezona 2019/2020. Bila je to ona čudna sezona, prekinuta u martu pandemijom koronavirusa. Bašakšehir je bio najistrajniji i dočekao je svojih “pet minuta”. Sezonu je završio sa 69 bodova iz 34 kola, a iza sebe je ostavio Trabzon sa 65 bodova i Bešiktaš sa 62. Galatasaraj i Fenerbahče su tu sezonu odigrali katastrofalno, pošto su bili šesti i sedmi, daleko od bilo kakve borbe za trofej.

Titulu je Bašakšehiru kao trener doneo Okan Buruk, današnji strateg Galatasaraja, a na terenu su ga predvodili naš Danijel Aleksić, Edin Višća, Irfan Kahveči, Mehmet Topal, Gael Kliši, Robinjo, Martin Škrtel...

Ulaganja su se nastavila, dolazila su u ovaj tim i imena poput Mesuta Ozila, velikog Erdoganovog prijatelja, ali više nikad nije „kliknulo“ kao te 2020. U sezoni kada je branio titulu i igrao Ligu šampiona, ovaj klub je zauzeo tek 12. mesto u Superligi Turske. Bašakšehir je 2022. godine bio četvrti, a prošle sezone peti.

Sada je daleko od vrha, puno je bliži onim ekipama iz donjeg dela tabele, ali i dalje ima kvalitetan sastav sa Pjontekom, Brandaom, Limom, Duboom... Kvalitetan da, ali daleko je to od onog što je imao do pre samo godinu-dve.

Da li je Erdogan odustao, jer i pored svih uspeha ovaj tim u Istanbulu nije prepoznat ili je samo na snazi kratka pauza u velikim ulaganjima, pokazaće vreme...