Velika istorija Madrilenja - Igre Vikinga i Indijanaca

U okviru 23. kola španske Primere, ovoga vikenda nas očekuje veliki derbi Madrida, popularni “Madrilenjo” između Reala i Atletika. Biće to ukupno 236. okršaj ova dva velika gradska rivala u zvaničnim utakmicama, a statistika je prilično jasna. “Kraljevski klub” upisao je 116 pobeda, Atletiko je upisao 59, dok je u 60 navrata bilo nerešeno, ali i ako isključimo statistiku u obzir, nema dileme da je Real i ovoga puta favorit.

Kultni derbi započet je 1905, ali na koji način?

Poreklo početka El Madrilenja dopire još od jednog finala Kupa kralja i to zbog Atletika iz Bilbaoa. Naime, Baski su razočarani zbog načina na koji su njihovi navijači rođeni u Madridu bili tretirani, odlučili da naprave pandan Bilbau i to pod identičnim nazivom - Atletiko. Istovremeno, Real je bio najveći i praktično jedini klub u grad jer su svi preostali klubovi ušli u fuziju sa Realom.

Svi osim novonastalog Atletika koji je odlučio da prkosi.

Prvi narativ novog kluba bio je izrazito baskijski i prevazilazio je sportske granice, međutim Atletiko je spontano pronašao sopstveni identitet nakon što se nekoliko odbeglih članova Reala priključilo radu novog kluba 1905. godine. U februaru iste, odigran je i prvi duel Reala i Atletika koji je okončan, tada ne tako čestim rezultatom, 1:1. Nakon toga, Real kao da je ozbiljnije shvatio protivnika i počeo da ga redovno pobeđuje, međutim to nije smanjivalo entuzijazam ljudi iz Atletika, kao ni njihov sportski animozitet prema “Kraljevskom klubu”. Kulminacija napetosti dogodila se 1916. godine kada su navijači započeli tuču na tribinama pri rezultatu 3:1 za Real u okviru finala regionalnog šampionata Madrida.

Madridski klubovi odigrali su još tri finala do osnivanja jedinstvene Primere, a u dva navrata pobedio je Atletiko. Prvi prvenstveni derbi Reala i Atletika dobio je Real rezultatom 2:1, da bi potom usledio Španski građanski rat koji je u potpunosti okrenuo situaciju kada se radi o favorizovanju od strane vlasti. Treba istaći da je stari stadion Reala Šarmatin bio u ruševnima zbog bombardovanja, dok je Atletiko izgubio osmoricu fudbalera u borbama. Fudbal je bio suspendovan u Madridu od 1936. do 1939. godine, Atletiko je neposredno pre izbijanja rata ispao iz lige, ali je zbog ratnih zasluga sačuvao mesto u ligi na račun Real Ovijeda na čijem je stadionu i igrao tih godina. Atletiko je promenio i ime, tačnije u svom dodao “Avijacija” zbog spajanja sa vojnim fudbalskim timom avijacije po naredbi vlasti. Sa druge strane, Real nije želeo da spajanje jer nije prihvatio da promeni ime i grb.

Atletiko je tada birao najbolje fudbalere unutar vojske, koristio i njihovu infrastrukturu koja je ipak bila bolja od civilne, međutim retko ko je očekivao da će osvojiti dve titule u posleratnim godinama pod vođstvom Rikarda Zamore. Klub je zbacio ime avijacije i ponovo postao samo Atletiko 1947. godine, a za to vreme Real je imao problema u organiziciji jer nije želeo da deli stadion sa gradskim rivalom. Ni dolazak kasnije proslavljenog Santijaga Bernabeua nije odmah pomogao timu 1948. godine, a navijači Atletika se i danas naslađuju pobedom od 5:0 koju su “Jorgandžije” izvojevale te sezone. Najveća njihova u istoriji derbija.

U periodu od 1951. i 1956. godine, Atletiko je bio vicešampion Španije četiri puta, a interesantno je da su se Atletiko i Real sastali i u okviru polufinala Kupa evropskih šampiona 1959. godine. “Jorgandžije” su slavile u prvom meču kod kuće sa 1:0, da bi nakon poraza u gostima 2:1 izgubili treću utakmicu. Sudbinu Madrilenja, tvrde mnogi, odredio je dolazak legendarnog Alfreda Di Stefana 1956. godine sa kojim počinje nova era ne samo Reala, već i evropskog fudbala. Stigao je zatim i Ferenc Puškaš, Bernabeu je Oformio prve “Galaktikose” i onda je Real već postao praktično neuhvatljiv za gradskog rivala.

Atletiko i Real odigrali su prvo finale Kupa kralja 1960. godine kada je “Kraljevski klub” pretrpeo poraz koji ga je košta Triplete, a “Jorgandžije” su i u reprizi finala godinu dana kasnije osvojile prestižni trofej. Šezdesete godine 20. veka protekle su u madridskoj dominaciji španskim fudbalom. Real je osvojio čak osam titula u deset godine, a preostale dve završile su u vitrinama Atletika. Dva kluba su podelila čak osam titula i u sedamdesetim godinama prošlog veka. U to vreme, Real je dobio još jedan nadimak i to od strane britanskih medija - “Vikinzi”. Razlog tome jeste veliki broj fudbalera iz nordijskih zemalja u dresu Reala, a jedan od njih bio je i Pol Brajtner. Atletikovi navijači su taj nadimak spominjali posprdno, a Realovi su odgovarali sa novim nadimkom za Atletiko “Indijanci”, pre svega zbog fudbalera poreklom iz Južne Amerike koji su igrali u crveno-belim bojama. Osamdesete godine bile su one u kojima je počeo sve češći prelazak fudbalera iz jednog u drugi klub. Legendarni Meksikanac Ugo Sančes prvi je zvučniji slučaj kada je 1985. dres Atletika zamenio Realovim, a malo je nedostajalo da u suprotnom smeru ode Emilio Bugragenjo kojem je otac na kraju obezbedio probu u Realu koju je uspešno prošao.

Kraj 20. veka nije bio naročito plodonosan kada je u pitanju Madrilenjo. Atletiko Madrid je posle Kupa kralja 1992. godine i duple krune 1995. godine pod vođstvom Radomira Antića uspeo da ispadne iz lige zbog ogromnih finansijskih problema. U trenutku ispadanja, Real je vezao 23 utakmice bez poraza, pa iako su se navijači “Kraljevskog kluba” sladili ispadanjem Atletika, to je donekle ugasilo derbi kakav poznajemo.

Nova era Madrilenja dolazi sa pojavom Dijega Simeonea na klupi Atletika. Temperamentni Argentinac je posle igračkih dana u Atletiku dva navrata 2011. godine postao i trener “Jorgandžija” čime je počela novo, veoma uspešno doba za navijače Atletika. 

Čolo je osvojio po dve titule prvaka Španije, Kupa kralja, Liga Evrope i Superkupa Evrope, dok je u dva navrata bio vicešampion Evrope.

I to je ono što je posebno bolno za navijače Atletika, najviše zbog činjenice da ih je u oba navrata zaustavio upravo Real Madrid. Sa druge strane, “Kraljevski klub” beležio je svoje zlatne godine tokom kojih je, pod vođstvom Zinedina Zidana, osvojio tri titule prvaka Evrope zaredom što je rekord u ovom evropskom takmičenju, reformisanom 1992. godine.

Ovoga puta, biće to okršaj druge i treće ekipe u Španiji u ovom trenutku, ispred kojih je neverovatna Đirona. Bez obzira na blizinu, razlika je ipak velikih deset bodova, pa je pred Atletiko izuzetno nezahvalan zadatak da makar izbegne poraz na Bernabeuu kako bi eventualno iskoristio potencijalne kikseve “Kraljevskog kluba”. Dijego Simeone promenio je stil igre i njegova ekipa je veoma efikasna pošto daje dva gola po meču, dok zbog toga trpi odbrana. Sa druge strane, Real ima najbolju odbranu i upravo ona mogla biti ključ u duelu dva tima koji je na programu u nedelju od 21 sat.