Onse Kaldas - Sećanje na bajku

Kada pogledate velikane osvajače Kopa Libertadores, takmičenja koje u sebi ne sadrži samo strast karakterističnu za Latinsku Ameriku, već i mnoge prepreke koje često idu uz fudbal na ovom kontinentu, strašan pritisak na gostujućim terenima i otvoreno navijanje sudija za one najjače, čitava priča deluje nestvarno. Nepoznati Onse Kaldas štrči u tom spisku pobednika u ovom veku.

Šta se desilo 2004. godine, to je i dan-danas teško objasniti.

Ovaj klub nije ni u vrhu kolumbijskog fudbala, dolaze iz Manizalesa, prestonice kafe, a iako su lkoalni klubovi imali uspeha na počecima profesionalnog fudbala u zemlji, posle Drugog svetskog rata, sadašnja verzija Onse Kaldasa nastala je spajanjem Onse Deportiva i Deportivo Kaldasa, pa su eto uzeli kombinaciju svojih pređašnjih imena.

Ali, lokalni "Beli" su se prvi put pojavili u Kopa Libertadores tek krajem prošlog veka, u tesnoj grupi smrti, bili su poslednji iza Veleza, Rivera i zemljaka iz Amerike Kali, ali su "Milionere" zgromili kod kuće sa 4:1. Posle još par pokušaja u kojima nisu prošli grupu, usledila je istorijska 2003. godina. Nakon 53 godine su osvojili protiv Huniora šampionat Kolumbije i najavili jednu od najvećih bajki latino-fudbala.

Onse je pao u grupu sa Feniksom iz Urugvaja, Velezom koji je bio favorit i Marakaibom iz Venecuele. Bilo je jasno da će voditi bitku sa Argentincima, završili su kao prvi, otišli prvi put u nokaut fazu gde su eliminisali ekvadorsku Barselonu. Onda su izbacili Santos koji je sa Robinjom i Dijego prethodne godine izgubio finale od Boke. U polufinalu su nepoznati Kolumbijci tukli i veliki Sao Paulo, a onda su napravili, ne iznenađenje nego čudo.

Boka na početku veka je bila najbolji tim Južne Amerike. To je ekipa koja 2000. i 2001. osvojila titulu sa Rikelmeom, Palermom, braćom Skeloto, Bataljom, Ibarom, Arubarenom, Burdisom osvojila dve titule. Kada su najbolji prodati, na scenu je stupila Tevezova generacija, koja je 2003. osvojila treću titulu u četiri godine, rasturili su u pomenutomn finalu Santos. Na klupi je bio serijski pobednik Karlos Bjanki, pa su u finale "Đenovljnai" ušli kao apsolutni favoriti. Boka je dobila "Superklasiko" u polufinalu na penale protiv Rivera, a u četvrtfinalu su takođe bolje izvodili penale od Sao Kaetana.

No, Onse je imao plan. Na klupi Kolumbijaca se nalazio Luis Fernando Montoja, malo poznati trener koji je radio u mladoj reprezentaciji i jednu sezonu u Nasional Medeljinu. Njegov tim je igrao veoma defanzivno, ali protiv Boke se nije moglo drugačije. Bilo je kvaliteta u tom tinu, Soto je posle dugo igrao u Bundesligi, Vijafara jedan od heroja finala je imao avanturu u PL u Portsmutu, pa Sautemptonu, golman Henao je bio reprezentativac.

Ali, ništa Bjankija nije moglo da pripremi za uporne, često i prljave Kolumbijce koji su krali ekspertski vreme na "Bombonjeri" i sačuvali 0:0.

U revanšu na "Palograndeu" je Vijafara savladao Abondazijerija na startu, Burdiso izjednačio u drugom poluvremenu. U Južnoj Americi nije važio gol u gostima, pa smo videli penale. Niko od igrača Boke nije dao gol sa bele tačke, Skjavi, Kaskini, Burdiso i Kangele su promašili, dve lopte, Sota i Agudela su završile u mrežu Abondazijerija. Tadašnji golman Boke koji je danas uspešni poljoprivrednik kaže da mu je to najteži poraz u životu, a nešto slično su pričali Kanja, kapiten i Tevez.

Da ništa nije slučajno, Onse Kaldas je pokazao u Interkontinentalnom kupu protiv Porta, posle 120 minuta bez golova u Jokohami, ovoga puta su Kolumbijci pali na penale. Murinjo je već bio otišao iz kluba, Španac Viktor Fernandez je sedeo na klupi. Luis Ferrnando Montoja je bio i dalje trener Onse Kalsasa. Na žalost, nekoliko meseci kasnije biće ranjen u oružanoj pljački u Manizalesu, ostao je nepokretan, bio je to kraj njegove trenerske karijere, danas živi u Medeljinu, ostao je heroj Onsea.

Inače, Kolumbijci su naredne godine branili titulu, prošli grupu, ali su ih izbacili u osmini finala meksički "Tigrovi" iz Nuevo Leona.

I dok će Boka sledeću (i poslednju titulu prvaka Južne Amerike osvojiti protiv Gremija 2007. godine), Kolumbijce smo retko uopšte viđali u elitnom takmičemju. Pre 15 godina su prošli grupu, ispali od peruanskog Libertada, sledeće godine su prošli u osmini finala Kruzeiro, da bi im se Santos osvetio (tada je već igrao Nejmar, kao i sada za "Peiše") za poraz iz 2004.

Narednih godina još par puta su ispadali u kvalifikacijama od brazilskih klubova, a u poslednjih deset sezona ni to, iako sada kolumbijska liga ima četiri predstavnika.

Onse je ove sezone u Sudamerikani, trkali su se sa Fluminenseom za direktan plasman u top 16, izgubili oba puta od giganta iz Rija, ali su dobili sve četiri ostale utakmice protiv čileanske Union Espanjole i bolivijskog San Hozea i sada će igrati u baražu za osminu finala. Protivnik je trećeplasirami iz Kopa Libertadores, San Antonio iz Bolivije, Onseu neće biti lako u prvom meču u gostima. Znate i sami da su bolivijski klubovi dobri kod kuće, San Antonio dolazi iz provincije Kočabambe, nisu naivni kod kuće, "Sveci" su tukli na domaćem terenu i Olimpiju i Velez, pa jasno da računaju na svoj teren.

Od ostalih mečeva (neke ćemo obraditi u posebnim rubrikama), derbi je u Kitu gde Independiente dočekuje Vasko, Mineiro ide u Kolumbiju protiv Bukamarange, a Baija je ipak favorit protiv Amerike Kali. Očekujemo i da argentinski osvajač kupa, Sentral Kordoba eliminiše Sero Largo iz Urugvaja.