Viljareal - Emerijev tim otpadnika!

Za Engleze je pomalo čudno to što se ekipa kao Viljareal plasirala u polufinale Lige šampiona. Ne zbog toga što su izbacili Juventus i Bajern, takve stvari se dešavaju, prošle godine "Žuta podmornica" je osvojila LE, nije slučajno u evropskoj eliti, već kada pogledate tim jedna stvar upada u oči.

Naime, ne samo da je trener Unaj Emeri bio neuspešan u Arsenalu. Ostao je bez plasmana u Ligu šampiona, i to preko Evrope, poražen je u finalu od Čelsija. Moglo bi se reći da je ovo njegovo takmičenje, tri trijumfa za tri godine u Sevilji, ali su ga odiseje u PSŽ i Severnom Londonu praktično naterale da se vrati na manji stepenik.

Ipak, ne samo da je trener u koga se sumnjalo uspeo da do ovog veka nepoznati klub iz šire okoline Valensije dovede do polufinala, već je to uspeo sa igračima, koji poput njega nisu uspeli da naprave željene karijere u Engleskoj.

Ne znamo da li ste znali, ali čak 12 igrača Viljareala je u nekom trenutku karijere bilo na ostrvu. Recimo, Deni Pareho koga je Valensija pustila da odšteta bez novog ugovora i učinila mu uslugu karijere je živeo u Brenfordu u Londonu, u vreme dok je pre 15 godina pokušava da se nametne u Kvins Park Rendžersu. Kako kaže, najveća prepreka nije bio fudbal, već akcenat tadašnjeg menadžera "Policajaca", Severnog Irca Jana Douvija. Nije mu odgovarala ni hrana, nije mogao da se načudi na koliko putera Englezi spremaju svako jelo.

Bek Pedraza je bio kao i ostali igrači Lidsa prokažen nakon što je ovaj klub uspeo da izgubi u januaru 2017. u FA kupu protiv tima iz pete lige Satona. On je bio u avionu godinu dana pre nego što je Marselo Bijelsa napravio revoluciju na "Eland Roudu", Lids ga je oterao.

Mediji takođe ukazuju da je Emeri doveo Nikolasa Pepea u Arsenal, on je i dan-dans najskuplji igrač i najveći promašaj u istoriji "Gunera". Koštao je 80 miliona evra više od 15 igrača Španaca koji su pre par nedelja eliminisali Bajern, odnosno bili na terenu u Minhenu.

Neka imena su poznata, Etijen Kapu, Kokelan, Fojt, bili su u klubovima Severnog Londona i svi su smatrali da nisu dovoljno dobri za PL.

Prošlogodišnji trijumf Viljareala u EL je grad uveo u istoriji, ovo mesto sa 50 000 stanovnika je na večnoj listi preteklo Mehelen kao najmanje u koje je stigao evropski trofej. Kada je već formiran tim, iz Totenhema koji je počistio svlačionicu stigao je i Orije kao slobodni agent, već je bio oktobar, a na zimu su doveli i Lo Selsa. Dakle, tim otpisanih je stigao do polufinala, ponovio uspeh onog strašnog Pelegrinijevog tima iz 2006. koji je nesrećno i posle promašenog penala Rikelmea ispao da Arsenala. Ali, u tom timu su osim legendarnog argentinskog pleja, bili Sena, Takinardi, Forlan, Arubarena, Santi Kazorla, Huan Pablo Sorin, ljudi sa velikim karijerama, neki od njih su otišli dalje, u veće klubove.

Ovde se procenjuje i pored strašnih uspeha da je materijal za najveće jedino Pau Tores, ako bude želeo da ode, mada štoper koji je ponikao u klubu nije baš raspoložen da napušta kuću. Ima jasno još talentovanih igrača u Viljarealu, ali je više od polovine takmičarske ekipe posmatrano kao "igrači koji nisu za bolje".

Emeri i pored uspeha ne može da prežali to što je napustio Arsenal. On je i dalje uveren da je u pitanju splet nesrećnih okolonosti, da klub posle Vengera nije bio spreman za zaokret ka "praktičnom fudbalu" koji donosi rezultate. Uz to, Španac je ostao kao u pustinji, suočen sa nestrpljivim navijačima i medijima koji su ismevali njegov engleski sa baskijskim naglaskom. Ali, najviše ga je pogodilo što su otišli oni koji su ga doveli.

Ne znamo da li se sećate, ali Ivan Gazidis je otišao u Milan, Sven Mislintat se pokupio za njim, iako je iz Dortmunda doveden kao čovek koji čini čuda sa skauting timom, a i direktor fudbala Raul Sanilehi je tražio izlaz.

Pet kapitena tima je napustilo klub, plus Džaka je ušao u rat sa navijačima. Da je Emeri uspeo da pobedi Sarija u onom finalu protiv Čelsija, priča bi imala drugi tok, ali ono što mu je oduzeto u Londonu, naplatio je u okolini Valensije.

Engleski mediji su ovaj tim predstavili kao ekipu iz mesta koje je toliko malo, da ako slučajno trepnete, može se desiti da vam promakne. Jasno, preteruju, ali igrači koji su stigli iz PL, uglavnom nisu uspevali da nađu na karti gradić u koji dolaze da igraju.

"Niti sam znao gde je, niti sam znao bilo kod igrača, sem Kokelana jer sam protiv njega igrao u PL", kaže Kapue.

Njega je Emeri ubedio, pa je onda igrač morao da ubedi suprugu, jer je bila sredina godine i bilo je teško prebaciti decu iz škole jer u Viljarealu i u Valensiji nema ozbiljnijih anglosaksonskih obrazovnih ustanova.

Neki su poput Fojta, Argentinca koga je Poketino doveo u klub, nerado prihvatili odlazak u Viljareal, ali kaže da ga je povuklo obećanje Emerija da neće igrati samo beka...

Takvih priča ima dosta, Emeri je strpljivo sklapao mozaik, ali i uspeo da nađe dobitnu kombinaciju, jer je mogao da nametne svoj fudbal, nešto što mu nije dozvoljeno u PSŽ gde mu je Nejmar jednostavno rekao: “Ma šta gledamo snimke i taktiku, naše je da izađemo na teren i treniramo”.

Naravno, to je bila zapovest i za Leonarda, pa je Emeri od tada bio na pozajmljenom vremenu u Parizu.

Sam grad je ponosan na svoj tim, obožavaju Emerija, još više od kada je odbio neverovatnu finansijsku ponudu Njukasla i ostao na stadionu "Keramika".

Prikladno je da se stadion, nekadašnji "El Madrigal" tako zove, jer je grad poznat po plantažama pomorandži i fabrikama keramike. Turisti tu ne dolaze, zašto bi, Valensija je na 50-tak kilometara.

Upravo je blizina Valensije uticala na uspon Viljareala. On se nikada ne bi dogodio da je Fernandu Roigu pošlo za rukom da kupi Valensiju, kada je njegov rođeni brat Francisko otišao sa "Mestalje" 1997. Naslednici imperije, jednog od najvećih supermarketa u Španiji su odlučili da nauče "Slepe Miševe" pameti. Uložili su novac u mali klub, uveli ga za nekoliko godina i uzastopnih promocija u elitu, igrali polufinale Lige šampiona, bili u vrhu Primere, na kraju krajeva osvojen je i evropski trofej.

Iako se dobro držao, Viljareal je poražen od Liverpula na “Enfildu”. Ni iznenađenje, niti gubitak nade, Emeri je već rekao da snovi ništa ne koštaju.

Sa druge strane Klop se u ovakvim mečevima kada svi tim vide u finalu jednom umalo opekao, malo su mu pomogle i sudije.

Radi se naravno o polufinalu iz 2018. Tada su odneli velikih 5:2 u Rim, dva puta vodili i na kraju izgubili sa 4:2. Nemac je tada bio besan kao ris na igrače, primili su golove u finišu i mada je Rađa Naingolan pogodio u 94. minutu za konačni rezultat, Roma je verovatno tada zaslužila produžetke, ali njihove nesreće protiv Liverpula ili bolje rečeno engleskih timova nikada ne prestaju.

Viljareal je jednom uspeo da stigne 0:2 iz prve utakmice i dobije na penale, ali to je bilo na počecima takmičenja u Evropi, radilo se o Intertoto kupu, a rival su bili zemljaci iz madridskog Atletika. Ove godine su izgubili od Junajteda kod kuće, ali su pre neku godinu tukli Liverpul na "Keramika" stadionu u LE, no na "Enfildu" je bilo 0:3. Od engleskih timova pred svojim navijačima pobedili su jedino Borom one sezone kada su u UEFA kupu gostovali u Beogradu protiv Partizana.

Rezultat je takav da je teško zamisliti da Španci stignu prednost, oni su mnogo bolji kada se brane, i mi mislimo da od tog recepta neće odustati ni kod kuće.

Dakle, čekaće, eventualno da kod 0:0 tokom drugog dela postignu gol i podignu temperaturu. Ali, teško da ekipa kao Liverpul izgubi glavu. Opet, Bajern je pao na ovom stadionu, sa ovim timom "Otpisanih" sve je mnoguće.

Mi bismo ipak probali sa remijem na poluvremenu.