Viljareal i Valensija – Rivalstvo iz osvete

Nije gradski, ali jeste derbi, jer od prelepe Valensije do polja pomorandži po kojima je poznat Viljareal (i po keramici, naravno) je pola sata nekim bržim automobilom. Jasno, „Podmornica“ nije bila na vidiku „Los Ches“, do ovog veka, ali je Viljareal uspeo da se dokopa elite i od tada razvije rivalstvo sa „Slepim Miševima“.

Nije moralo tako da bude. Naime, 1997. milioner Fernando Roig nije uspeo da nastavi porodičnu tradiciju (njegov brat Fransisko je bio predsednik i vlasnik Valensije) pa je kao osvetu kupio provincijski Viljareal, iz obližnje oblasti Kasteljon koja se naslanja na primorski Levant. Ostalo je istorija, velikim ulaganjima doveo ih je do elite, pa onda Lige šampiona, i niko to nije mogao da ignoriše.

Levante je ispao iz trke, zna se ko su dva najuspešnija kluba u kraju pa je derbi prozvan „Derbi de la Comunitat“, nezgrapno prevedeno na srpski, „Derbi okruga“.

Osim u Španiji, klubovi su se sudarili i u Evropi i to relativno brzo, naime, već 2004. su igrali polufinale UEFA Kupa, a pre dve sezone četvrtfinale LE. Valensija je oba puta bila bolja, ali zanimljivo za 20 godina koliko je Viljareal u ligi, on ima više uspeha u Primeri, dobili su 17 utakmica, Valensija ima 15 pobeda, to će uvek sa ponosom istaći u provinciji.

Za Valensiju kratka putovanja u „prirodu“ među pomorandže nisu baš prijatna oni su golom lokalnog heroja Karlosa Solera samo jednom u deceniji pre nekoliko godina dobili „Žutu podmornicu“ van „Mestalje“. Kad smo već kod tog mitskog stadiona, provincijalci su se baš razbaškarili na tom mestu. Naime, tri utakmice zaredom, pre poslednjih poraza, Viljareal je dobijao rivala u gostima.

Mnogo je tu zajedničke istorije, ne znamo ni gde da počnemo. Recimo od Unaj Emerija koji je četiri godine od 2008. vodio Valensiju, stekao trenersko ime dva puta se plasiravši u Ligu šampiona. Sada se posle otkaza u PL, vratio kući i seo na klupu Viljareala.

On je Baskijac ali u svojim redovima ima Danija Pareha bivšeg kapitena Valensije koji je bukvalno oteran letos, pa još jednog lokalca, veterana Albiola koji je počeo u „Slepim Miševima“ veliku karijeru.

Kapiten Gašpar, Pau Tores, Đerar Moreno, Dani Raba, Pedraza, Moi Gomes i Manu Trigeros  su deca kluba, ali je Pako Alkaser igrao sedam godina za Valensiju, možete da zamislite njegov motiv. Fransis Kokelan je baš kao i Dani Pareho, otpušten iz Valensije, pa nije dugo putovao na novo odredište,

Na drugoj strani, Valensija je nekako izgubila lokalni identitet od kada ih je kupio Piter Lim. Tu su i dalje Hoze Gaja kapiten i Karlos Soler, deca kluba, golman Domenek je počeo u Viljarealu. Najzanimljiviji je slučaj Denisa Čeriševa, ruskog reprezentativca čiji je otac igrao u Španiji, za Hihon. Sin je bio u Realovim mlađim kategorijama, dva puta je bio član Valensije, dva šuta Viljareala, sada je opet u crno-belom, dobro je da zna za koga igra.

Šalimo se, ali ova dva kluba su neodvojiva, recimo Marselinjo Toral je u poslednjih sedam godina vodio Viljareal tri, Valensiju dve sezone, David Albelda je dva puta bio na pozajmici iz Valensije u „Žutoj podmornici“, kada ih veći klub nije shvatao ozbiljno. Fernando Valverde i legenda Valensije Pakito su vodili oba kluba, ovaj drugi Viljareal u četiri navrata...

Viljareal je u top četiri, ali ima samo bod više od Valensije koja ima silnih problema jer nisu dovedena pojačanja pa je Havi Grasija ostao na klupi iako je pretio da će otići.