Viljareal - Podmornica od žute keramike!

Srce većine je kucalo za Viljareal. I kada je Huan Roman Rikelme prišao lopti u poslednjim trenucima na „El Madrigalu“ stalo je srce fudbalskog sveta. Arsenal je bio lošiji protivnik u oba meča, dobili su kod kuće 1:0, ali je „“Žuta podmornica“ bila ta koja je propustila bolje prilike.

Ali, nisu dali gol, opsada Lemana nije uspela, a onda je Hoze Mari srušen u kaznenom prostoru. Penal za produžetak, možda i finale sa Barsom. Svi znate šta se desilo, momak za koga smo svi verovali da će zapaliti Evropu postao je omražena ličnost u gradu koji je poznat po pomorandžama i keramici.

Manuel Pelegrini ga je branio, Viljareal je zaista sve mogao da reši mnogo ranije pogotovo u Londonu gde su promašili tri zicera u prvih 20 minuta. Ali, nije im se dalo. Oni su u prethodnim kolima na broj golova u gostima izbacili Rendžerse (na jesen su osvojili grupu u kojoj je Fergijev Junajted ostao na poslednjem mestu). Zatim su dobili Inter, izgubili 2:1 u Milanu, iako ih je Forlan u prvom minutu doveo do prednosti. U revanšu je ključalo Arubarena je postigao gol za polufinale.

Inače, ta „Podmornica“ je potapala veće brodove kao od šale. Kapetan Pelegrini je napravio sjajan posao, prethodne godine su bili treći, napravili najveći uspeh u istoriji kluba. Inače oni su iz Kasteljona, mesta od 50 000 ljudi, imaju 17 000 pretplatnika i do 1970. nikada nisu bili drugoligaši. Tada su opstali samo dve godine. Oni čak nisu ni bili drugi klub u provinciji. Levante je porastao u očima regije, a kada je „Žutu podmornicu“ kupio biznismen Fernando Roig 1997. tavorili su po regionalnim ligama, gledalo ih je par hiljada ljudi.

Novi vek, novi Viljareal. Novac ih je odveo 1999. u Primeru. Roig je inače neka vrsta gradskog šerifa, bogatstvo je stekao na keramici po kojoj je grad poznat, a držao je i lanac supermarketa Merkadona. Iako su prve sezone ispali, već 2001. su ponovo bili tu, sledile se sezone u donjem domu, ali i jedno sedmo i osmo mesto. Vodili su ih Viktor Munjoz, Benito Floro, Pakito Gomez, a kada je 2004. stigao Pelegrini, već je imao odličan tim.

Skauting Viljareala je bio besprekoran, kupili su Pepea Rejnu iz Barse, Hoze Marija od Milana, došao je Koloćini, Rikelme koji je bio višak u Barsi, kao i veteran Soni Anderson. Posle toga Loko Palermo i Beleti, pa klupska legenda Markos Sena koji je kasnije od Brazilca postao Španac i osvojio EP 2008.

Klub je imao zapažen niz u Intertoto kupu, preko koga su stigli do kupa UEFA, usledile su nove kupovine, Forlan, Batalja, Sorin i jasno treće mesto nije bilo iznenađenje. Igrali su fudbal iz snova, ni surovi promašaj protiv Arsenala ih nije omeo. Zlatno doba je nastavljeno, kupili su Pepita Rosija, stigli su Marčena, Kapdevila, na kraju i Godin. Viljareal je do odlaska Pelegrinija u Real igrao još jedno četvrtfinale LŠ, ispao od Arsenala, a u ligi su napravili neverovatan plasman drugo mesto iza Reala, imali su 10 bodova više od Barselone.

Recesija ih je oterala u Segundu, no, Roig je ulagao u infrastrukturu u školu, u mlade igrače, sada je „Žuta podmornica“ fabrika talentovanih.

I opet su tu u vrhu, igraju sjajan fudbal, i dalje su u trci za Ligu šampiona. Tamo ih je odveo Marselinjo Toral 2016. ovih ostalih sezona su bili u top pet ili šest.

Bajka se nastavlja?