Viva Mexico!

Sve što se radi u Montereju podseća na meksičku TV novelu. U pitanju je veliki klub sa severa Meksika, petostruki šampion CONCACAF Lige šampiona, tim koji po tradiciji ima velika očekivanja i čiji hajp prate velika ulaganja.

Dolazak Serhija Ramosa nije ništa neuobičajeno za "Rajadose" oni su na kraju krajeva doveli sredinom sedamdesetih slavnog Euzebija koji se nije dugo zadržao, ali i Uga Sančeza na kraju karijere. Najveći trag je verovatno ostavio čileanski "Snajper" kako su zvali Umberta Suaca, on je i najbolji strelac u istoriji "Pruga". Ono što treba reći je da Monterej dugo nije uspevao da uhvati priključak sa Amerikom i Čivas Gvadalaharom, svoju prvu titulu su osvojili 1987. Pomalo je čudno da ova ekipa ima samo pet titula prvaka, isto koliko i kontinentalnih kruna. Ima vremena pisaćemo o čuvenom rivalstvu sa "Tigrovima", to je popularni derbi "Regiomontano". Monterej čak ulaže više od "Tigresa", pogotovo jer su bez trofeja poslednjih šest godina u domaćem takmičenju.

Bivši igrač Real Madrida koji nikada nije dobio pravu šansu među "Los Blankosima", Kanales je jedan od najvećih transfera ikada u meksičkom fudbalu. Posle pet godina u Betisu došao je pre dve sezone u Monterej, ali i dalje nema trofej.

Upravo je Kanales na neki način inicirao odlazak Demikelisa sa klupe. Njih dvojica su se zakačili, fudbaler je rukom udario staklenu pregradu, zaradio gadnu povredu i deset kopči. Mediji su se naslađivali, bio je to početak kraja Argentinca koji je doveden posle titula sa Riverom gde je vladao između dva mandata Marsela Galjarda. Ali, nije otišao dalje od četvrtfinala plej-ofa u Meksiku, iako je uložen ogroman novac uspeli su da izgube od Atlasa. Priča se da su svi igrači gotovo bili protiv njega, da njegov sistem čvrste ruke nije baš naišao na oduševljenje u svlačionici gde vlada ogroman ego.

Naslednik je Domenek Torent, poznato lice. Katalonac i bivši pomoćnik Pepa Gvardiole sa kojim je radio u Barseloni, Bajernu i par početnih godina u Sitiju nije naivan. Sa Atletiko San Luisom je napravio najbolji rezultat u istoriji malog meksičkog kluba, čime se iskupio za lošu epizodu u Galatasaraju. Vodio je i Flamengo, kao i njurošku filijalu Sitija. Moćni sponzori Montereja su uvereni da on može, uz pomoć Ramosa koji je tu od februara da promeni sudbinu kluba. Ima strašan tim na raspolaganju, nisu tu samo Ramos koji je protiv Intera na debiju na SP za klubove postigao gol i Kanales, već dosta poznatih lica, Tores, Okampos, Hesus Korona imaju zavidnu karijeru u Evropi.

Monterej je poznat kao tim bogatih Meksikanaca sa severa, otuda tolika ulaganja. Navijači uživaju što oni igraju na SP, a komšije "Tigrovi" gledaju kod kuće. Vlasnik kluba je FEMSA, najveća kompanija za punjenje Koka-Kole na svetu, na njihovom stadionu od čelika (otuda i naziv Montereja "Čelični div") igraće se i mečevi Mundijala narednog leta. Inače, oni ne plaćaju damo zvezde iz inostranstva, ako pogledate "Sombrerose" na poslednjem Mundijalu u Kataru, čak petorica igrača bila su iz Montereja. A opet, titule u domaćem šampionatu nema, dok "Tigrovi" imaju mnogo bolji skor u isto vreme. Ali, zato međunarodna takmičenja Montereju donose prestiž. Njihova najslađa pobeda je u Ligi šampiona pre 15-tak godina protiv komšija. Druga najslađa, reći će verovatno navijači, devedesetih su u čuvenom "Klasiku" za opstanak dobili "Tigrove", spasili se i rivala poslali u niži rang.

Ovaj kraj Meksika je kasnije fudbalski sazreo, bejzbol je bio mnogo popularniji, verovatno i zbog blizine Amerike, pa svakako da su i dalje meksička Amerika, kao i Kruz Azul i još par velikana popularniji, ali zato Monterej ulaže više. Kanales je najveći transfer u istoriji fudbala u Meksiku i mada pokušavaju sa akademijom da proizvedu mlade i pokue klince i iz Južne Amerike, pre svega Argentine, uvek su bili bolji u dovođenju već potvrđenih fudbalera.

Na prvenstvu izgledaju dobro, drže situaciju u svojim rukama posle remija protiv Intera i Rivera. Ako pobede Uravu, bez obzira na duel Argentinaca i Italijanima, odlaze dalje. Igraju praktično na domaćem terenu u Pasadeni, navijači iz Kalifornije, ali i Meksika će svakako biti ogromna većina na tribinama.

Za razliku od Montereja, Pačuka je starija i ima ponešto drugačiju koncepciju. Klub sa jugoistoka Meksika dolazi iz kraja koji je poznat po rudnicima, odatle uticaj Britanaca i fudbal u ovom krajevima iz 19. veka. Preteče sadašnjeg kluba su prvi osnovani u Meksiku.

U ovom veku "Hrčci" su postavili standarde u meksičkom fudbalu i ne samo tamo. Jer, šest puta su osvojiili kontinentalnu titulu i sedam puta nacionalnu. I ne samo to, ovaj klub se kao gost dokopao Sudamerikane pre dvadesetak godina. Bilo je to 2006. predvodio ih je Kristijan Himenez, Argentinac koji je igrao i za "El Tri" pošto je uzeo državljanstvo Meksika. 

Sa njim su uzeli i Ligu šampiona protiv Gvadalahare 2007. i naredne godine odbranili krunu- Het-trik je napravjen protiv Kruz Azula 2009. on je već otišao, ali je napad predvodio paragvajski reprezentativac Benitez koji je dao taj zlatni gol u nadoknadi u Idalgu protiv "Krstaša" iz Meksiko Sitija, gol koji je Pačuka postala prvak.

"Tigrove" su u finalu tukli pre deset godina, za promenu, heroj tog tima je bio domaći igrač, dobro poznati Irving Lozano ili "Čaki" kako ga verovatno znate, nedavno se posle PSV Ajndhovena i Napolija vratio na kontinent i postisao za San Dijego.

Starim navikama Pačuka se vratila prošle godine. Naime, oni su protiv Kolumbus Krua osvojili šestu kontinentalnu krunu, a opet je ključ bio bombarder-stranac. U pitanju je Salomon Rondon sa dva gola u finalu. On je bio najbolji strelac takmičenja, kao i Lozano, Himenez i Benitez, junaci ove priče.

S obzirom na tu titulu, Pačuka je praktično eliminisala Leon zbog sukoba interesa. Jer, grupa koja je vlasnik kluba je takođe i u još jednom relativno skorašnjem šampionu CONCACAF zone, takozvanim "Zelenim stomacima" iz Leona (prestonica kože koja ostavlja tragove na radnicima, pa otuda nadimak). Na kraju eto, Pačuka igra, Leon je ostao kod kuće, mada su se njihovi navijači oni iz dijaspore pojavili na nekim utakmicama iz protesta.

Da se vratimo Pačuki.

Do skora je trener bio Urugvajac Almada koji je insistirao na 4-3-3 brzim krilima i Rondonu koga se sećate recimo iz Evertona, klasičan je razbijač. Ali, pošto su ispali od Amerike u četvrtfinalu domaćeg šampionata, trofejni trener je dao otkaz. Spekulisalo se da su u pitanju nesuglasice oko novog ugovora,  ali neki izvori govore da je došao u sukob sa iskusnijim igračima u svlačionici odnosno da je bilo taktičkog razmimoilaženja. Novi trener je Lozano, bivši selektor Meksika koji je kratko trajao na klupi "Sombrerosa" posle neuspeha na Kopa Amerika kada nisu prošli grupu. Ali, kažu da ima mnogo bolji odnos sa igračima od prethodnika.

Od mladih zvezda (Pačuka za razliku od Montereja ima više nego solidne rezultate kada je u pitanju stvaranje igrača), ovaj šampionat je trebalo da bude izlog za talentovanog Elajasa Montijela. On je prošle godine igrao na SP za klubove u onom manjem formatu, tada je Real lako savladao Meksikance sa 3:0, ali je vezista bio treći najbolji igrač turnira iza Vinija Žuniora i Fede Valverdea. Pačuka je tada raznela Botafogo, tukla na penale i Al-Ali i onda u Dohi ipak lako položila oružje protiv Evropljana. Ali, navodno, od tada "Los Blankosi" prate Montijela.

Kao i Monterej i u Pačuki su srećni što nema najvećih rivala Kruza Azula i Amerike na prvenstvu, a oni igraju. Jer, s obzirom na blizinu Idalga i Meksiko Sitija (stotinak kilometara), jasno je da ne vole klubove iz prestonice. Posebno se to odnosi na Kruz Azul koji je zanimljivo igrao u Idalgu u Jasuu, pre nego što su se "Krstaši" odselili u Meksiko Siti.

Pačuka na ovom prvenstvu nije pokazala puno, izgubila je i od Salcburga i od Reala u nedelju uveče, pa poslednji meč na prvenstvu u noći između četvrtka i petka igraju bez značaja, rival je Al-Hilal. Arapi su bez Mitrovića, sa Sergejem u timu remizirali protiv Salcburga, samo pobeda ih vodi dalje. Austrijanci moraju da pobede Real kako bi otišli, u krugu timova sa pet bodova (u slučaju pobede Saudijaca protiv Pačuke i remija između Los Blankosa i “Bikova”) izvukli bi najkraću slamku i ispali…