Zakon jačeg i nikad dokazano pravo preče kupovine "slomili" rivalitet

U subotu od 18.30 sati na programu je veliki derbi Bundeslige između dva najuspešnija nemačka kluba poslednjih godina, popularni "Klasiker" u kom se sastaju Borusija Dortmund i Bajern iz Minhena.

U meč 10. kola domaća Borusija ulazi kao čevrta na tabeli sa 21 bodom, dok je Bajern drugi sa dva boda više, ali i žestoko uzdrman ispadnjem iz nacionalnog Kupa od trećeligaša Sarbrikena .

Duel Borusije i Bajerna nema istoriju kao najveći engleski derbi između Liverpula i Mančester junajteda, niti političku težinu španskog “El Klasika” između Real Madrida i Barselone, nema ni bezbednosnu opasnost kao kad igraju Ajaks i Fejenord, a još manje strast kao gradski derbiji Seltika i Rendžersa, Benfike i Sportinga, Galatasaraja i Fenerbahčea,  Milana i Intera, Rome i Lacija…

Čak i u Nemačkoj dužu istoriju rivalstva imaju okršaji između Bajerna i Borusije iz Menehegladbaha ili derbi Rura između Šalkea i Borusije iz Dortmunda. Pa, ipak, duel dva fudbalska giganta iz Minhena i Dortmunda izrastao je poslednjih godina u jedan od najatraktivnijih susreta u svetu fudbala.

Mečevi Dortmunda i Bajerna imaju ubedljivo najveći prosek posećenosti u Evropi poslednjih godina, posebno zbog činjenice da su osvojili 25 od poslednjih 30 titula u Bundesligi. Istina, ekipa iz Minhena je dominirala u tom segmentu, ali jedinog pravog rivala imala je Dortmundu.

Malo ko pamti da je sredinom 60-ih godina prošlog veka godina upravo Dortmund bio prvi u Nemačkoj koji je osvojio jedan evropski trofej. Bilo je to 1966. godine, kada je u finalu Kupa pobednika kupova u Glazgovu pobedio Liverpul sa 2:1.

Međutim, 70-ih je usledio veliki pad. Čak četiri sezone uzastopno je Borusija provela u “Cvajti”, a kad se vratila u Bundesligu, doživela je najteži poraz od Bajerna rezultatom 11:1. Tada su Bavarci dominirali ne samo nemačkim, već i evropskim fudbalom, sa tri uzastopne titule prvaka kontinenta.

Sve se u korist Borusije Dortmund promenilo sredinom 90-ih godina. Tada je trener ovog kluba postao Otmar Hicfild i doneo popularnim “Milionerima” titulu šampiona Evrope 1997. godine,  kao i dva bundesligaška trofeja 1995. i 1996.

I šta je tada uradio finansijski moćniji Bajern, koji je ipak najveća želja svakog ko je ikada prošao kroz nemački fudbal. Preoteo je Hicfilda, povratio dominaciju u Nemačkoj i zaokružio sve peharom u Ligi šampiona 2001. godine.

Borusija se na kratko trgla 2002. godine, osvojila Bundesligu, ali je onda dugo bila u potpunoj senci Bajerna, ali i Verdera, Štutgarta i Volfsburga, koji su uspevali da na po jednu sezonu svrgnu Bavarce sa trona.

Dortmund se u velikom stilu vratio pod vođstvom Jirgena Klopa. Vezao je dve titule u Bundesligi sa supertalentovanim timom 2011. i 2012. godine, da bi 2013. godine došao do finala Lige šampiona, a u meču za trofej ga je na londonskom Vembliju zaustavio baš Bajern, koji je pobedio sa 2:1 u najvažnijoj utakmici u istoriji rivalstva ova dva kluba.

I ne samo što ga je pobedio u finalu Lige šampiona, već je tog leta počeo da iskazuje svoju finansijsku moć i da mu odvodi najbolje igrače.  Uzeo je Roberta Levandovskog i Marija Gecea. Nešto kasnije je i treći lider Klopovog Dortmunda Mats Humels završio u Bajernu, pa se 2019. vratio u Borusiju, ali tada je već bio daleko od top forme. Vraćao se i  Gece, ali je i on u tom momentu bio daleko od ozbiljnog fudbala.  Želeo je Bajern pre dve godine i Erlinga Halanda, ali je ovak ipak završio u Mančester sitiju.

Upravo od te 2013. godine krenula je surova dominacija Bajerna u Bundesligi, vezao je 11 titula, a biće veliko iznenađenje ako se ta serija zaustavi ove sezone.

Dortmund je prošle sezone imao šansu decenije da svrgne Bajern sa trona, ali nije uspeo kada su ga svi već videli sa “salatarom” u vitrinama.

Bajern se u nekoliko navrata nudio, Dortmund je imao sve u svojim rukama, ali se bukvalno samouništio i dokazao da ima kompleks Bajerna.

Sve što su “milioneri” trebali da urade i postanu šampioni Nemačke, na radost svih ljubitelja fudbala na planeti koji nisu navijači Bajerna, je da 27. maja ove godine pobede “nezainteresovani” Majnc na svom terenu. Nisu uspeli, pa je Bajern oberučke prihvatio poklon i uzeo novi trofej.

Pre toga je Borusija propustila da savlada Keln i Bohum, pa sa takvim kiksevima nije ni mogla bolje da prođe od tragedije koju je doživela u poslednjem kolu.

Kompleks Dortmunda i “otimanje” njegovih vodećih igrača od strane Bajerna nekako se poklopio sa informacijom da je pravo bavarski gigant spasio “milionere” od sigurnog bankrota.

Naime, Fudbalski klub Bajern Minhen pozajmicom od 2.000.000 evra pomogao je 2003. godine velikom rivalu, koji je 2002. bio šampion Nemačke, da ne ode u stečaj.

U trenucima kada je Borusija Dortmund 2012. godine, pod vođstvom Jirgena Klopa, preuzela čelo tabele od Bajerna, a kasnije osvojila svoju poslednju titulu, što je ujedno i poslednji put da Bajern nije bio prvak Nemačke, predsednik bavarskog kluba Uli Henes otkrio je dugo čuvanu tajnu.

"Kad su oni došli u poziciju da više nisu mogli da funkcionišu i plaćaju račune, pozajmili smo im 2.000.000 evra bez kamata na nekoliko meseci", rekao je Henes.

Tokom 2003. godine tadašnji predsednik Borusije Gerd Najbaum i direktor Mihael Majer doveli su klub na ivicu bankrota. U pomoć su uskočili Bavarci, a večita misterija je da li je Bajern tada dobio i pravo preče kupovine u Dortmundu, jer kako drugačije objasniti kasniji veliki broj odlazaka iz Borusije u redove velikog rivala?

Naravno, ova teza nikad nije potvrđena, ali je često tema raznih spekulacija po Nemačkoj.

Zanimljivo je da je Bajern svojevremeno, i pored protivljenja navijača, od bankrota spasio i gradskog rivala Minhen 1860, a finansijski je pomagao i Sent Pauliju.