Zašto je Ozil ovako loš u Arsenalu?
Autor: Janko Glavonjić
subota 13.09.2014.
19:01
Izvor: Sportske.net
Mesut Ozil stigao je iz Real Madrida u Arsenal poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka pre nešto više od godinu dana. Njegove partije isprva su bile sjajne, delovalo je da je Arsenal konačno doveo jednog igrača koji je klasa i koji će biti njihov pravi vođ
Beta/AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Povezane vesti
Mesut Ozil je prvi put zasjao u timu Verdera, gde je u svojoj poslednjoj sezoni pre odlaska u Real Madrid imao 9 golova i 13 asistencija u Bundesligi. Ozil je u Bremenu igrao na poziciji centralnog ofanzivnog veznog fudbalera (AMC), sa plejmejkerskom ulogom - reprezentativac Nemačke je bio ta pokretačka snaga tima i igrač koji pravi razliku. Kako?
Sistem Verdera je bio klasičan 4-5-1 sa transformacijom u 4-3-3 i tu je Ozil dolazio do izražaja. Po bokovima su bili Hant i Marin, a u špicu Pizaro, i svaki od tih igrača, što inače Ozilu jako odgovara, igra jako direktno i sjajno koristi prazan prostor, sa mnogo utrčavanja u sredinu i Ozilu, koji igra iza njih, se otvaraju različite opcije.
Poznato je da je fudbaler Arsenala jedan od najboljih na svetu kada treba iz trka i kontre poslati preciznu loptu napadačima. Nagledali smo se takvih asistencija i u Nemačkoj i u Verderu i u Realu, a videli smo ih par i u Arsenalu. Takođe, Ozilu se otvara veći prostor ka golu, kada Marin i/ili Hant ogromnom brzinom idu sa krila u sredinu, prirodno je da povuku protivničke igrače sa sobom, a onda Ozil može prići bliže golu i koristeći svoju sjajnu tehniku da ili prosledi neku loptu na zicer, ili sam završi akciju i postigne gol.
Kada je prešao u Real, gledali smo sličnu igru - Ronaldo i Di Marija, za koje znamo kako napadaju gol kada se "stušte" sa krila, Benzema ispred njih, a Ozila malo iza, na istoj poziciji kao u Verderu, kao paker, sa ukupno 19 golova i 47 asistencija samo u Primeri - sjajne cifre.
Ako pogledamo i nemačku postavu od pre par godina, videćemo potpuno istu stvar! Ozil na istoj poziciji, AMC, dok je levo najčešće bio Podolski, desno Miler, a u napadu Gomez ili Klose i stvar je potpuno identična.
Sada će možda neko reći, pa i u Arsenalu Ozilu Venger traži mesto, seli ga sa krila na ofanzivnog veznog, pa je Nemac jedan od najgorih u svakom meču! To je tačno, ali Arsenal uopšte ne igra ono što bi trebalo da igra da bi Ozil došao do izražaja.
Problem je što Arsenal, osim u blistavom prvom delu prošle sezone, kada je, da podsetimo, Ozil i pružao najbolje partije, uopšte ne igra direktan fudbal kao nekada. Sve više i više to liči na lošu kopiju tiki-take, gde će se Arsenal dodavati do iznemoglosti na sredini terena, a Ozil neće imati prostora da diše.
Kada igra na svojoj primarnoj, AMC poziciji, Ozil umesto da dobija prostor zbog kretanja saigrača kao što je nekad dobijao, oni mu ga još više sužavaju! Ako obratite pažnju na to koliko prostora između igrača Arsenala postoji kada Ozil primi loptu, videćete da je on mnogo manji od onoga na šta je Nemac navikao i što ga, u krajnjoj liniji, i čini igračem kakav jeste.
Kada Ozil primi loptu, on odmah gleda napred i u naredne dve ili tri sekunde stvari se dešavaju. Ozil, kao pravi plejmejker, brzo donosi odluke i traži najbolju opciju, a zatim bez ikakvog odlaganja kreće u realizaciju. Kada se igra na kontre, Ozilove lopte "imaju oči", njegove dijagonale sa lakoćom uvek nađu onog kome su namenjene, njegovi "slalomi" kroz odbranu uvek su najlogičniji mogući, ali šta raditi kada nemate kome da date loptu i kako da stvorite šansu?
Žiru voli da igra dupli pas na malom prostoru i jako retko se dešava da krene u osvajanje prostora, da pokuša da ode iza leđa protivničke odbrane, već se vraća i pridružuje se sistemu "da svi pipnu loptu". Remzi dolazi iz pozadine i učestvuje u građenju akcije, Kasorla umesto da širi on ide u sredinu i tako još više sužava prostor, a slično radi i Čembrlen, od kojeg Venger izgleda hoće da napravi centralnog veznog.
Rezultat je da Ozil pogleda, ne vidi nikoga u dovoljno dobroj poziciji i ostaje mu da vrati loptu nazad, ili pokuša nešto gde ni izbliza nije tako dobar kao u egzekutiranju kontranapada, da proba sam da reši situaciju na duboko postavljenu odbranu što se često završi ili izgubljenom loptom ili lošim šutem.
Kada Ozil igra na krilu, stvari su još gore. Naročito kada igra u paru sa Monrealom, koji takođe nije vrhunski odbrambeni igrač. Nemac se džabe troši u sprintovima duž linije, a inače je loš odbrambeni igrač pa pravi mnogo propusta i onda kada konačno dobije šansu za direktan napad greši zbog istrošenosti, a deluje da to na njega loše utiče i psihički.
Šta bi moglo biti rešenje?
Jednostavno iskopirati sistem koji Ozilu odgovara i vratiti se direktnijem stilu igre. Kada se Volkot oporavi, treba probati sa njim desno, Sančezom levo, a Velbekom u samom špicu napada. Tako dobijamo sistem gde će igrači biti sposobni da rašire protivničku odbranu, neće besportrebno ulaziti u sredinu, i dati šansu Ozilu da bude direktniji i napravi više štete protivniku nego sada. Takav sistem bi bio svojevrsna kopija Verderovog i Realovog i mogao bi sjajno da funkcioniše i u Arsenalu.
Ipak, kako stoje stvari, Venger ne razmišlja u tom smeru...
Sistem Verdera je bio klasičan 4-5-1 sa transformacijom u 4-3-3 i tu je Ozil dolazio do izražaja. Po bokovima su bili Hant i Marin, a u špicu Pizaro, i svaki od tih igrača, što inače Ozilu jako odgovara, igra jako direktno i sjajno koristi prazan prostor, sa mnogo utrčavanja u sredinu i Ozilu, koji igra iza njih, se otvaraju različite opcije.
Poznato je da je fudbaler Arsenala jedan od najboljih na svetu kada treba iz trka i kontre poslati preciznu loptu napadačima. Nagledali smo se takvih asistencija i u Nemačkoj i u Verderu i u Realu, a videli smo ih par i u Arsenalu. Takođe, Ozilu se otvara veći prostor ka golu, kada Marin i/ili Hant ogromnom brzinom idu sa krila u sredinu, prirodno je da povuku protivničke igrače sa sobom, a onda Ozil može prići bliže golu i koristeći svoju sjajnu tehniku da ili prosledi neku loptu na zicer, ili sam završi akciju i postigne gol.
Kada je prešao u Real, gledali smo sličnu igru - Ronaldo i Di Marija, za koje znamo kako napadaju gol kada se "stušte" sa krila, Benzema ispred njih, a Ozila malo iza, na istoj poziciji kao u Verderu, kao paker, sa ukupno 19 golova i 47 asistencija samo u Primeri - sjajne cifre.
Ako pogledamo i nemačku postavu od pre par godina, videćemo potpuno istu stvar! Ozil na istoj poziciji, AMC, dok je levo najčešće bio Podolski, desno Miler, a u napadu Gomez ili Klose i stvar je potpuno identična.
Sada će možda neko reći, pa i u Arsenalu Ozilu Venger traži mesto, seli ga sa krila na ofanzivnog veznog, pa je Nemac jedan od najgorih u svakom meču! To je tačno, ali Arsenal uopšte ne igra ono što bi trebalo da igra da bi Ozil došao do izražaja.
Problem je što Arsenal, osim u blistavom prvom delu prošle sezone, kada je, da podsetimo, Ozil i pružao najbolje partije, uopšte ne igra direktan fudbal kao nekada. Sve više i više to liči na lošu kopiju tiki-take, gde će se Arsenal dodavati do iznemoglosti na sredini terena, a Ozil neće imati prostora da diše.
Kada igra na svojoj primarnoj, AMC poziciji, Ozil umesto da dobija prostor zbog kretanja saigrača kao što je nekad dobijao, oni mu ga još više sužavaju! Ako obratite pažnju na to koliko prostora između igrača Arsenala postoji kada Ozil primi loptu, videćete da je on mnogo manji od onoga na šta je Nemac navikao i što ga, u krajnjoj liniji, i čini igračem kakav jeste.
Kada Ozil primi loptu, on odmah gleda napred i u naredne dve ili tri sekunde stvari se dešavaju. Ozil, kao pravi plejmejker, brzo donosi odluke i traži najbolju opciju, a zatim bez ikakvog odlaganja kreće u realizaciju. Kada se igra na kontre, Ozilove lopte "imaju oči", njegove dijagonale sa lakoćom uvek nađu onog kome su namenjene, njegovi "slalomi" kroz odbranu uvek su najlogičniji mogući, ali šta raditi kada nemate kome da date loptu i kako da stvorite šansu?
Žiru voli da igra dupli pas na malom prostoru i jako retko se dešava da krene u osvajanje prostora, da pokuša da ode iza leđa protivničke odbrane, već se vraća i pridružuje se sistemu "da svi pipnu loptu". Remzi dolazi iz pozadine i učestvuje u građenju akcije, Kasorla umesto da širi on ide u sredinu i tako još više sužava prostor, a slično radi i Čembrlen, od kojeg Venger izgleda hoće da napravi centralnog veznog.
Rezultat je da Ozil pogleda, ne vidi nikoga u dovoljno dobroj poziciji i ostaje mu da vrati loptu nazad, ili pokuša nešto gde ni izbliza nije tako dobar kao u egzekutiranju kontranapada, da proba sam da reši situaciju na duboko postavljenu odbranu što se često završi ili izgubljenom loptom ili lošim šutem.
Kada Ozil igra na krilu, stvari su još gore. Naročito kada igra u paru sa Monrealom, koji takođe nije vrhunski odbrambeni igrač. Nemac se džabe troši u sprintovima duž linije, a inače je loš odbrambeni igrač pa pravi mnogo propusta i onda kada konačno dobije šansu za direktan napad greši zbog istrošenosti, a deluje da to na njega loše utiče i psihički.
Šta bi moglo biti rešenje?
Jednostavno iskopirati sistem koji Ozilu odgovara i vratiti se direktnijem stilu igre. Kada se Volkot oporavi, treba probati sa njim desno, Sančezom levo, a Velbekom u samom špicu napada. Tako dobijamo sistem gde će igrači biti sposobni da rašire protivničku odbranu, neće besportrebno ulaziti u sredinu, i dati šansu Ozilu da bude direktniji i napravi više štete protivniku nego sada. Takav sistem bi bio svojevrsna kopija Verderovog i Realovog i mogao bi sjajno da funkcioniše i u Arsenalu.
Ipak, kako stoje stvari, Venger ne razmišlja u tom smeru...
0 Komentara