Zašto je Sporting legitimni član "velike portugalske trojke", iako kaska u trofejima

Klupski fudbal u Portugalu ima svoju "veliku trojku", a to su Benfika, Porto i Sporting.

Mnogi će reći da Sportingu ovde nije mesto i da značajno kaska za svojim gradskim rivalom Benfikom i za Portom, ali u sledećim redovima ćemo vam predočiti da to baš i nije tako.

U svakom slučaju Sportning je u klasifikaciji od prvog do trećeg mesta, svakako treći, ali njegovi simpatizeri imaju za šta da se uhvate kada uđu u raspravu sa pristalicama Benfike i Porta.

Benfika i Porto su dvostruki šampioni Evrope, Sporting nikad nije bio u prilici da se u finalu bori za titulu najboljeg tima na kontinentu, ali je ušao u istoriju nekadašnjeg Kupa evropskih šampiona, koji je bio preteča današnje Lige šampiona.

Lisabonski „lavovi“ su 4. septembra 1955. godine bili deo prve utakmice u istoriji Kupa evropskih šampiona i rival im je ni manje ni više bio beogradski Partizan.

Taj duel, koji je odigran u Lisabonu, završen je rezultatom 3:3, da bi Partizan u revanšu u Beogradu slavio sa ubedljivih 5:2.

Najveći evropski uspeh Sporting je napravio u sezoni 1963/1964, kada je osvojio Kup pobednika Kupova.

I zamislite, Sporting je u prvom kolu na svom pohodu ka trofeju eliminisao italijansku Atalantu, sa kojom će se u četvrtak u Bergamu sastati u sklopu petog kola grupe D Lige Evrope.

Bio je to pravi „triler“ u prvom kolu, tada drugog po jačini evropskog takmičenja. Atalanta je u Bergamu pobedila sa 2:0, golovima Kalvanezea i Domenginija, dok je u revanšu u Lisabonu bilo 3:1 za Sporting. Strelci za domaće bili su Figueiredo, Maskarenjas i Bokareli, dok je pogodak za Atalantu dao Kristensen.

Kako tada nije bilo produžetaka, a ni pravila gola u gostima posle dvomeča, igrao se treći meč, takozvana majstorica.  Utakmica je odigrana na starom stadionu Espanjola u Barseloni, a Sporting je tek posle produžetaka pobedio sa 3:1 i prošao u drugo kolo.  Atalanta je povela golom Nove u 21. minutu, izjednačio je Maskarenjas u 26, Lusio je u 96. pogodio za 2:1, a sudbinu Atalante zapečatio je Maskarenjas u 116. minutu.

Drugo kolo donelo je lak zadatak za Sporting i jednu nestvarnu pobedu. Rival je bio kiparski APOEL,  a „lavovi“ su slavili su Lisabonu sa neverovatnih 16:1! I u revanšu je Sporting pobedio rezultatom 2:0. Fantastični Maskarenjas je kiparskoj ekipi dao čak šest golova u ovom dvomeču.

Sporting je u četvrtfinalu odmerio snage sa Mančester junajtedom i bio otpisan posle prve utakmice u Engleskoj, koju je izgubio sa 4:1. U revanšu raspodija zeleno-belih, 5:0 u Lisabonu i plasman u polufinale.

I u polufinalu je Sporting morao da igra čak tri utakmice, kao u prvom kolu. Protiv Liona je bilo 0:0, pa 1:1, da bi majstorica bila održana u Madridu, a portugalski tim je pogotkom Osvalda pobedio 1:0.

Isti recept Sporting je primenio u finalu protiv Mađarskog MTK. Meč za trofej 13. maja 1964. godine u Briselu završen je rezultatom 3:3, pa je ponovljeni duel odigran dva dana kasnije u Antverpenu. Tada je Sporting pobedio 1:0, golom Moraiša u 20. minutu i prigrlio svoj prvi i jedini evropski trofej do dana današnjeg.

Najbliži drugom trofeju u Evropi, Sporting je bio u sezoni 2004/2005, kada je na svom terenu igrao finale Kupa UEFA, današnje Lige Evrope, ali je izgubio od CSKA iz Moskve.

Sporting je tada u prvom kolu izbacio Rapid iz Beča, a onda je nastupao u tada veoma čudnoj grupnoj fazi sa pet ekipa u grupi. Bio je tek treći, iza Njukasla i Sošoa, a ispred Panioniosa i Dinamo Tbilisija, što mu je ipak bilo dovoljno da izbori plasman u šesnaestinu finala.

Do finala su redom u dvomečima padali Fejenord, Midlzbro, Njukasl i AZ Alkmar.

Veliko finale odigrano je 18. maja 2005. godine na stadionu Sportinga, svi su već videli trofej, ali je CSKA slavio sa 3:1. Rožerio je doveo Sporting u vođstvo, ali u nastavku preokret Rusa u režiji Alekseja Berezuckog, Žirkova i Vagnera Lava.

Da se vratimo na domaće rivalstvo sa Benfikom i Portom. Sporting je šampion svoje države bio 19 puta, pa i tu kaska za ova dva kluba. Benfika ima čak 38 titula u svojim vitrinama, a Porto 30.

Ipak, Sporting se može podičiti podatkom da je najveća „fabrika“ talenata i da je svojoj zemlji podario najboljeg igrača u istoriji Kristijana Ronalda, uz sve poštovanje prema Benfikinom Euzebiju...

Prvi put u istoriji Portugal je osvojio neko veliko takmičenje 2016. godine, kada je podigao pehar na Evropskom prvenstvu u Francuskoj.

Prošle su slavne generacije “evropskog Brazila”, a samo je jedna, i to ona 2004. godine, stigla do finala nekog velikog takmičenja i izgubila meč za titulu na Euru od Grčke u Lisabonu.

Istorija je konačno ispisana u Parizu 2016. godine, a pamtiće se da je titulu prvaka Evrope Portugalu donelo čak 10 igrača koji su ponikli u Sportingu iz Lisabona.

Selektor Fernando Santoš je u finalu protiv Francuske koristio 14 fudbalera, a desetorica su porasli kao "lavovi" - neki su igrali kratko, otišli i napravili velike karijere u drugim klubovima po Evropi, a neki su ostavili trag.

U pitanju su golman Rui Patrisio, pa defanzivci Sedrik i Fonte, vezisti Vilijam Karvaljo, Žoao Mutinjo, Adrijen Silva i Žoao Mario, kao i ubitačni napadački trio - Nani, Kristijano Ronaldo i Rikardo Kvarežma.

I baš to je podatak kojim će Sporting uvek moći da se isprsi ispred Benfike i Porta, jer iako kaska sa trofejima u odnosu na njih, dao je najviše nacionalnom timu, a reprezentacija je u ovoj zemlji često iznad religije.

Da je imao novca i mogućnosti da samo ove gore pomenute fudbalere zadrži dugo na okupu, drugačije bi se priče sada pričale.

A ne zaboravite i da se slavni Luis Figo iz Sportinga otisunuo ka Barseloni, Realu i Interu. On je do pojave Ronalda bio najbolji igrač Portugala u istoriji, uz Euzebija, i bio je predvodinik one generacije koja je doživela tragičan poraz od Grčke, u epskom finalu Eura 2004. godine.