"Zeleni prokletstvo" - Priča o ravnim stativama!
Autor: Vladimir Stojanović
petak 24.07.2020.
19:30
Izvor: Sportske.net
Najteži poraz u najvećoj utakmici. Ima li veze sa stativama?
Povezane vesti
U Francuskoj je dovoljno reći „Les Verts“ ili „Zeleni“, do pojave velikih timova devedesetih poput Tapijevog Marseja, kao i njhovog glavnog rivala Liona (takozvani derbi Rone) i naravno PSŽ sagrađenog katarskim parama, Sent Etjen je bio daleko najuspešniji francuski klub.
Još pre rata postali su profesionalni klub, ali je pedesetih, Rems pre svih, pa i Lil i Nica bio neko kome su gledali u leđa. Ali, osvojili su titulu 1957. kao najavu u dekade dominacije. Šezdesete su obeležili Malijac Salif Keita i danas vlasnik mnogih „zelenih“ rekorda kao i golovi Ervea Revelija, a sredinom sedamdesetih klub je imao i najuspešniju sezonu u istoriji, uz duplu krunu igrali su polufinale Kupa Šampiona. To je verovatno do PSŽ i Olimpika u ovom veku, najjači francuski tim svih vremena.
Već sledeće godine su izgubili finale KEŠ od Bajerna u Glazgovu, nesrećan poraz koji je u istoriji poznat kao Les Poteaux Carres, nešto kao „ravne stative“. Naime na „Hempdenu“ je okvir gola bio drugačiji, stative su bile ravne, ne zaobljene i to je koštalo Francuze pobede.
Priča deluje neverovatno, ali je istinita, jedini gol je postigao Franc Rot, ali su Dominik Batenaj i Žak Santini pogađali stativu i prečku. Da je gol bio kao na preko Lamanša, te lopte bi završile u golu, a rezultat u jedinom evropskom finalu tima sa severa Francuske drugačiji.
Dugo se vodila polemika, i četiri decenije kasnije, a pomenute stative su završile u muzeju škotskog fudbala, da bi 2013. Sent Etjen otkupio golove koji izazivaju mnogo emocija i simbol su najveće utakmice u njihovoj istoriji.
Ipak, pravila su bila jasna, UEFA je dozvoljavala pomenuti oblik stativa, a navijači Liona podsmešljivo za najvećeg rivala kažu da su otkupili „Tutankamonovu grobnicu“ i da nema ničeg emotivnog u tom porazu.
Sami fudbaleri su kasnije pričali da se ne može tražiti opravdanje za poraz u stativama jer niko ne zna da li bi ta dva ili tri centimetra bila ključna, ali ima nešto fatalističko u fudbalu u Francuskoj, recimo svi su ubeđeni da bi dobili finale protiv Italijana u Berlinu da Zidan nije isključen, iako se to desilo u produžetku.
Naš Ivan Ćurković, bivši predsednik Partizana je branio za Sent Etjen u tom meču i skinuo sjajan šut Rota koji je završio takođe na okviru gola, pa je recimo pitanje da li bi i Bajern mogao da se žali na ravne stative. Ali, „Zeleni“ su dočekani kao heroji kod kuće, iako su izgubili jer je Bajern bio daleko najbolji tim Evrope tog vremena i to je bila njihova treća kruna u nizu.
Još pre rata postali su profesionalni klub, ali je pedesetih, Rems pre svih, pa i Lil i Nica bio neko kome su gledali u leđa. Ali, osvojili su titulu 1957. kao najavu u dekade dominacije. Šezdesete su obeležili Malijac Salif Keita i danas vlasnik mnogih „zelenih“ rekorda kao i golovi Ervea Revelija, a sredinom sedamdesetih klub je imao i najuspešniju sezonu u istoriji, uz duplu krunu igrali su polufinale Kupa Šampiona. To je verovatno do PSŽ i Olimpika u ovom veku, najjači francuski tim svih vremena.
Već sledeće godine su izgubili finale KEŠ od Bajerna u Glazgovu, nesrećan poraz koji je u istoriji poznat kao Les Poteaux Carres, nešto kao „ravne stative“. Naime na „Hempdenu“ je okvir gola bio drugačiji, stative su bile ravne, ne zaobljene i to je koštalo Francuze pobede.
Priča deluje neverovatno, ali je istinita, jedini gol je postigao Franc Rot, ali su Dominik Batenaj i Žak Santini pogađali stativu i prečku. Da je gol bio kao na preko Lamanša, te lopte bi završile u golu, a rezultat u jedinom evropskom finalu tima sa severa Francuske drugačiji.
Dugo se vodila polemika, i četiri decenije kasnije, a pomenute stative su završile u muzeju škotskog fudbala, da bi 2013. Sent Etjen otkupio golove koji izazivaju mnogo emocija i simbol su najveće utakmice u njihovoj istoriji.
Ipak, pravila su bila jasna, UEFA je dozvoljavala pomenuti oblik stativa, a navijači Liona podsmešljivo za najvećeg rivala kažu da su otkupili „Tutankamonovu grobnicu“ i da nema ničeg emotivnog u tom porazu.
Sami fudbaleri su kasnije pričali da se ne može tražiti opravdanje za poraz u stativama jer niko ne zna da li bi ta dva ili tri centimetra bila ključna, ali ima nešto fatalističko u fudbalu u Francuskoj, recimo svi su ubeđeni da bi dobili finale protiv Italijana u Berlinu da Zidan nije isključen, iako se to desilo u produžetku.
Naš Ivan Ćurković, bivši predsednik Partizana je branio za Sent Etjen u tom meču i skinuo sjajan šut Rota koji je završio takođe na okviru gola, pa je recimo pitanje da li bi i Bajern mogao da se žali na ravne stative. Ali, „Zeleni“ su dočekani kao heroji kod kuće, iako su izgubili jer je Bajern bio daleko najbolji tim Evrope tog vremena i to je bila njihova treća kruna u nizu.
Poslednja velika odiseja vezana je za Mišela Platinija koji je stigao 1979. u klub, zajedno za Džonijem Repom, holandskom legendom doneo 10. titulu, bilo je to 1981. to je bio deseti trijumf u četvrt veka za „Zelene“. Te godine Platini je dao 29 golova i sledeće kao najbolji igrač Evrope otišao u Juve.
Od tada „Sveci“ kako ih nazivaju, osvojili su jedino Liga kup 2013. godine, to je generacija koju je predvodio Obamejang, a igrali su Zuma, Brandao koji je rešio finale, legendarni kapiten Loik Peran, između ostalih.
Protiv PSŽ su autsajderi, inače njihova boja potiče od lanca supermarketa, prvih u Francuskoj, oni su bili sponzor kluba, a grad je nekad bio centar rudarske industrije, pa u znak pažnje svako pojačanje dobija šlem sa rudarskom lampom kao simbol teškog rada i hrabrosti.
Da li im to može pomoći u finalu na praznom stadionu „Francuska“ protiv dominantnog šampiona u finalu koje se igra posle višemesečne pauze? Teško...
0 Komentara