Znamo da je Pep mudriji...

Od svog dolaska u Mančester siti, Pep Gvardiola je sa ovim klubom osvojio sve što se osvojiti može, osim onog najdragocenijeg. Osim onog najpoželjnijeg... Španskom strategu na klupi „građana“ nedostaje Liga šampiona i upravo je to razlog za kritičare da upiru prstom u njega uprkos tome što je čudesni Pep i u ovom klubu pravio revolucionarne korake na polju taktičkih zamisli.

Najbliže tome bili su 2021. godine kada su u Portu izgubili 1:0 od Čelsija, dok su prošle sezone na volšeban način ostali bez drugog uzastopnog finala kada je Real preokrenuo nešto što se mislilo da je nemoguće.

Pep je sada unapredio sopstvene taktičke principe i zaista su bili najdominantniji tim u Ligi šampiona ove sezone. Po izlasku iz grupne faze, redom su u ukupnim skorovima padali: Lajpcig (8:1), Bajern (5:1) i Real Madrid (4:1). Tu se umnogome ogleda i dolazak ubitačnog Erlinga Halanda koji je samo upotpunio Sitijevu mašinu i „pakuje“ većinu onoga što prethodnih sezona nije konvertovano u golove. Norvežanin je čak 12 puta tresao mrežu u ovoj takmičarskoj godini elitnog takmičenja.

Ali, da krenemo iz početka. U Pepovoj glavi izgradnja samog napada je najvažniji segment igre. Sa formacijom 3-2-2-2 koja je razoružavala mnoge, španski strateg je od svog tima napravio dosta fluidniji sastav koji konstantnim pomeranjima brzopotezno stiže u zonu koja ih čini opasnom. Sve počinje od Edersona koji se po predaji lopte u izgradnji često pomera čineći četvrtog člana odbrane, dok se štoperski trio razlaže u širinu. Krila, uglavnom Džek Griliš i Bernardo Silva, se takođe spuštaju ne bi li se stvorio višak i mogućnost koncipiranja pravilnog oblika što dovodi do viška igrača na delu terena. Rodrijeva mogućnost da podjednako dobro deluje defanzivno i iznosi loptu čini Siti kompletnijim timom na šta se kasnije nadovezuju Kevin de Brujne i Ilkaj Gundoan koji gledaju gde se kreće Erling Haland. Naravno, kada ne ide po sredini, krila su tu da otvore novu dimenziju napada. Kajl Voker je ponovo u igri kod Pepovih zamisli i čini trećeg u štoperskoj liniji, ali ujedno i čoveka koji je sposoban da brizinom i znanjem o bekovskoj poziciji dođe iza leđa odbrani rivala i tako uputi kvalitetnu loptu u kazneni prostor gde vladaju nebrojene opasnosti. O Erlingu Halandu nećemo trošiti reči, rekao je on šta je imao... Tu su Bernardo Silva koji obožava da sačeka lopte na ivici kaznenog prostora, a jedan od onih koji je usavršio poziciju igrača „iz drugog plana“ definitivno je postao Ilkaj Gundoan. Nemac poseduje neverovatnu sposobnost osećaja za prostor i kretnju. Uvek je tu da isprati takozvane „second chance“ situacije, odnosno da natrči na odbitak, da se ukaže u prostoru između penala i šesnaesterca...

Kada je reč o defanzivi, presing je ono što Mančester siti radi maestralno. Prevashodno zatvaraju centralne kanale kako bi sprečili da lopta uđe u vezni red. Vezisti dolaze visoko, krila takođe čime sprečavaju tečniju pas igru svog protivnika. Inter bi tu mogao da ima poprilično problema.

Njihova igra se često zasniva na prskakanju linija, posebno u visokom presingu rivala, što bi u slučaju protiv Mančester sitija, Inter često trebalo da koristi. Započinju napad sa četvoricom pozadi, uz dva vezna igrača koji se spuštaju, s akcentom na Marcela Brozovića čija je uloga da što mirnijim putem prenese loptu na protivničku polovinu i distribuira je dalje, uglavnom na krila. Andre Onana raspolaže vrlo dobrim dugim pasom, a kako Inter ima snažne i pokretljive napadače, prostor iza odbrane Mančester sitija mogao bi da bude ugrožen.

EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCO

Romelu Lukaku je neko ko je poprilično uticao na to da se sezona milanskog velikana okrene nabolje. Dugo je kuburio sa formom i povredama, Simone Inzagi ga je koristio sa klupe, ali Belgijanac je od februara počeo da pruža prepoznatljive partije i da usvaja ulogu koja mu je dodeljena. Svakako je bila drugačija od one na koju je navikao kod Antonija Kontea, budući da je bila sekundarna, ali Lukaku je neko ko poseduje kvalitet da rešava utakmice. Svojim fizikalijama i brzinom, te dolaskom u zonu sredine terena, posebno kada je odbrana rivala visoko postavljena, Romelu Lukaku ume da bude nezaustavljiv. Uostalom, to nije loše za momka koji je do pomenutog februara meseca imao učinak od pet golova i jedne asistencije, a sada te brojke glase 14 pogodaka i sedam uspešnih dodavanja za finiš. Njegova konekcija sa Lautarom Martinezom definitivno je nešto u šta Inter mora da se uzda. Nije da imaju mnogo skrivenih oružja.

Još neko, ko osim Onane ima odličan dugi pas jeste Alesandro Bastoni, a sa krila će svoju šansu, iza odbrane rivala tražiti Danilo D’Ambrozio i odlični Denzen Damfris. Inter u slobodnim zonama može i mora da pokuša da eksploatiše činjenicu da Hakan Čalhanoglu i Nikolo Barela poseduju izuzetno kvalitetan udarac. Neće oni moći mnogo da kreiraju pred kaznenim prostorom svog protivnika, pa bi mogli da traže šansu na ovakav način.

Ključna bitka između dva tima definitivno će se voditi na sredini terena gde i jedni i drugi pokušavaju viškom da stvore prostor, a tu je Mančester siti definitivno u prednosti. I tehničkoj i taktičkoj. Simone Inzagi nema igrače takvog individualnog kvaliteta koji bi mogli jednim potezom da se oslobode rivala, što Pep svakako poseduje. Italijanski tim u fazi odbrane uglavnom “puni” sredinu terena igračima markiraju igrača sa loptom sa čak dvojicom ili trojicom fudbalera. Jedan pogrešan potez i druga strana ima višak, a Siti takve poklone obično koristi.