Žuninjo, Esijen, Benzema, Dijara, Abidal, Maluda i sećanje na slavni Lion

Do početka 21. veka Lion je na fudbalskoj mapi Francuske i Evrope bio gotovo pa nevidljiv. Svaka računica u vezi francuskog šampionata ili evropskih takmičenja zaobilazila je tim koji je tada igrao na kultnom stadionu "Žerlan".

Poslednja decenija 20. veka u Francuskoj je počela dominacijom Marseja, koji je nakon “afere Tapi” izgubio primat i jednu titulu za "zelenim stolom" 1993. godine, a potom je usledio period u kom su se šampioni menjali kao na traci. Titule su osvajali PSŽ, Nant, Monako, Lens, Bordo, a u 21. vek ušlo se titulama Monaka i Nanta. 

A onda u leto 2001. godine, posle titule Nanta, jedan ne toliko upadljiv potez uprave Liona potpuno je preokrenuo situaciju i percepciju ovog kluba u budućnosti, a ispostavilo se i da je značajno uticao na istoriju francuskog klupskog fudbala. Te 2001. godine, u grad na istoku Francuske stigao je 26-godišnji Brazilac Žuninjo Pernambukano, današnji prvi operativac Liona.

Do njegovog dolaska Lion nikada nije osvojio prvenstvo Francuske, a od tada je krenulo sedam nezaboravnih sezona za navijače i fudbalere Liona. Nije naravno samo Žuninjo bio zaslužan za sve ovo, ali nekako je on prva asocijacija na jednu dominaciju kakvu Francuska ne pamti. Osvojili su prvu titulu u istoriji kluba 2002. godine, da bi zaključno sa zvanjem najboljeg kluba Francuske 2008. postali jedini tamošnji tim sa sedam vezanih trofeja šampiona.

Na početku svoje vladavine, Lion je osvajao naslove nakon neizvesnih prvenstava, pa je tako prvu titulu uzeo u foto-finišu, sa dva boda više od Lansa (66:64). Bila je to ekipa Liona sastavljena od odličnih igrača, a pored Žuninja treba napomenuti Govua, Edmilsona, Sonija Andersona, Kasapu, Kupea, pokojnog Marka Vivijena Foa…

Sledeće sezone ponovo drama, a Lion je završio ligu sa 68 bodova, jednim više od Monaka, da bi 2004. vezao treću titulu sa 79 bodova, tri više od PSŽ-a.

U međuvremenu je klub pod vođstvom legendarnog predsednika Žana-Mišela Ole napravio fantastičnu skauting službu, pa je u svoje redove doveo igrače poput Majkla Esijena i Mamadua Dijare, koji će u Lionu postati zvezde svetskog fudbala i omogućiti mu rekordne izlazne transfere.

Već od 2005. godine Lion je drastično nadmašio domaću konkurenciju, pa je titule osvajao mnogo lakše nego u prva tri navrata. U sezoni 2004/2005. imao je 12 bodova više od Lila, u sezoni 2005/2006. Lion je osvojio pehar sa do tada rekordnih 15 bodova više od drugoplasiranog Bordoa. Sledeće sezone osvojio je naslov sa 17 bodova prednosti u odnosu na Marsej, a poslednja titula stigla je 2008. godine sa četiri boda više od Bordoa.  

Šampionsku seriju u Ligi 1 prekinuo mu je upravo Bordo u sezoni 2008/09, Žuninjovoj poslednjoj u dresu Liona. Nakon što je Brazilac “digao sidro”, klub sa "Žerlana" više nikada nije osvojio domaće prvenstvo.

Dres Liona obukao je 344 puta i postigao 100 golova, od toga 44 iz slobodnih udaraca.

Tokom ove neverovatne dominacije Lion je promovisao i izbacio igrače kao što su Karim Benzema, Erik Abidal, Floran Maluda, Silvan Viltor, a kroz njega su prošli i ostavili značaj trag Džon Kerju, Fred, Ben Arfa, Tijago, Žeremi Tulalan, Milan Baroš… Zaista impresivno.

Za vreme prevlasti u francuskom fudbalu, ekipa Liona se tri puta probila do četvrtfinala Lige šampiona, povremeno je trijumfovala protiv najvećih klubova Evrope, ali dalje od mesta među osam najboljih nije mogla, iako je imala tim sposoban za mnogo veći domet.

Treneri u tom najslavnijem periodu bili su prvo Žak Santini, zatim Paul le Guen, kojeg je nasledio Žerar Ulije i vodio tim dve sezone.

Plasman u polufinale Lige šampiona desio se posle perioda dominacije u Ligi 1, tokom sezone 2009/10. Bajern je tada bio nepremostiva prepreka na zadnjoj stanici ka finalu, a Lion je u četvrtfinalu srušio u to vreme aktuelnog prvaka Francuske Bordo i servirao mu slatku osvetu za gubitak domaće titule.

Na golu je u toj generaciji stajao Ugo Ljoris, Lisandro Lopez bio je vođa napada, u ekipi su bili Gomis, Govu, Bumsong, Kris, zatim Kim Kalstrom, Ali Sisoko, Žeremi Tulalan, Bodmer, Ederson…

U sezoni 2016/17, francuski velikan gubi od Ajaksa u polufinalu Lige Evrope, a u polufinale Lige šampiona ušao je i 2020. godine, na onom čuvenom "kovid" turniru u Lisabonu. Ponovo je na tom stepeniku koban bio Bajern.

Danas je Lion daleko od vrha francuske lige, nije želeo da prati moderne tendencije i ostao je veran svojoj filozofiji, koja sada, osim ponekog kvalitetnog izlaznog trasfera, ne može da donese i adekvatan rezultat. Žan-Mišel Ola je svoju genijalnost ispoljio i prilikom izgradnje novog i velelepnog stadiona, na koji je ekipa prešla sa "Žerlana".

Ekipa koja će u narednom periodu pokušati da ponovi Lionovu dominaciju sa početka ovog veka PSŽ će mu u nedelju biti domaćin u 29. kolu Lige 1.

PSŽ svoju dominaciju gradi na ogromnom katarskom novcu koji je uplivao u klub, dok je Lionova priča drastično drugačija i bila je bazirana na sjajnim potezima uprave, savršenoj skauting službi i sjajnom osećaju i za biznis i za fudbal Žana-Mišela Ole.