Hrvatski “Livi”, smenio Tuhela i Murinja, div među stativama!

 Dominika Livakovića poznaju pasionirani igrači Football Managera i van balkanskih granica. Kupite ga za oko 10 miliona funti od Dinama i ubrzo postane jedan od najboljih golmana na svetu. Drugi način da ga primete je da zablista na Mundijalu.

On ima "već" 27 godina, brani i dalje za Dinamo, pa ga oni koji manje prate fudbal van svojih sfera interesovanja, pogotovo u PL i dalje ne doživljavaju kao nekoga o kome bi trebalo pričati.

Ali on je već "smenio" dvojicu trenera, kako pišu engleski mediji posle herojske predstave protiv Brazila. Naime, pobeda "Modrih" protiv Čelsija je ubrzala odlazak Tomasa Tuhela sa klupe, a kada je odbranio "mrtvu šansu" Hariju Kejnu u šesnaestini finala protiv Totenhema i odveo Zagrepčane dalje, krenuo je sunovrat "Pevaca". Izgubili su od Vile, atmosfera u svlačionici bila je kako su opisivale "krtice" depresivna, desetak dana posle toga, Murinjo je smenjen.

Livaković je slično heroju Modriću koji ga je savetovao i ohrabrio da pobedi nesigurnost u snimku koji ovih dana kruži društvenim mrežama počeo u Zadru. Nisu ga tada primetili čuvenovi Dinamovi skauti već kada je stigao u prestonicu i stao na gol "Pjesnika" iz Kranjčevićeve. Posle tri sezone u Zagrebu, stigao je u Dinamo (transfer je dogovodio godinu dana ranije), a kako biva sa velikim golmanima debitovao je na najtežem mogućem gostovanju u ligi, na "Poljudu" i sačuva svoju mrežu u hrvatskom derbiju.

Reprezentacija ga je prvi put povela kao deo tima na Kup Kine 2017. mada je i protiv Moldavije bio pozvan, ali nije debitovao. U duelu u Aziji sa Čileancima stao je na gol, ali je u prvom takmičarskom meču na Rujevici u Rijeci u Ligi Nacija protiv strašne Engleske opet sačuvao mrežu. Loša forma Lovre Kalinića je naterala Dalića da već u kvalifikacijama za EP 2020. poveri mesto među stativama Livakoviću, od tada je on prvi golman.

Livija obožavaju u Zadru, ali i u Zagrebu, pre svega jer je uzoran u svemu, otac mu je bio državni sekretar u Ministarstvu za Pomorstvo, Transport, Infrastrukturu, ali ne kao partijski kadar već stručnjak. Fudbalske krvi mu ne manjka, majka Manuela je rođaka slavnog Josipa Skoblara. U njegovoj porodici je jedini koji se bavio sportom, svi ostali su inženjeri ili lekari. Na prvi trening ga je odveo deda koji je bio lekar i član uprave, ali ne fudbalskog, već KK Zadar. Zanimljivo i da kada je bio klinac, šutnuo je na koš u novoj dvorani u Višnjiku, gde je bio sa ocem koji je najzaslužniji za Zadrov novi dom. Ali, nikada nije bilo dileme, samo ga je zanimao fudbal i to da bude golman. Upisao je političke nauke, diplomatiju, ali kaže da će se time baviti kada završi fudbalsku karijeru. Porodica mu ne zamera, kroz smeh je nedavno rekao da je to jer je uspešan u fudbalu, ali i da će mu brzo sesti za vrat da nastavi studije čim završi karijeru. To je daleko...

Protiv Japana u osmini finala Livaković je odbranio tri penala i postao tek treći čovek kome je to pošlo za rukom, nakon Portugalca Rikarda 2006. protiv Engleza i svog zemljaka Danijela Subašića na prošlom Mundijalu protiv Danaca. Ima simbolike, Livaković uz Kasiljasa i De Heu navodi Subašića kao svog idola.

Momak je rođen za rekorde, braneći za Dinamo oborio je i rekord Dražena Ladića pre par godina, nekadašnja legenda Dinama je 1995. počeo sezonu sa 415 minuta bez primljenog gola.

O partiji protiv Brazilaca ne treba trošiti reči, nisu u pitanju penali već fantastične odbrane, postao je i 15. čovek u istoriji fudbala koji je u L'Ekipu dobio ocenu 10 za svoju predstavu.

To što brani penale nije neočekivano, Livaković je pre par sezona za tri meseca u ligi i Evropi odbranio četiri penala, za tri godine u Zagrebu je odbranio sedam udaraca sa bele tačke.

Majstor, nema šta, sledeći su Mesi i Argentina.  

Ukoliko mislite da je Hrvatska kadra da osvoji Mundijal, kvota je sjajna u AdmiralBetu, 10.00!