Kako osvojiti Mundijal?

 Velika je zabluda generalno da najbolji osvajaju Mundijal, kao i da se mora igrati lepo da bi se stiglo do krune.

Neki put to jeste slučaj, ali je iluzorno očekivati da svi timovi budu dobri kao recimo mitski Brazil iz 1970. Čak, neke analize pokazuju da veoma retko šampionski timovi uzmu devet bodova u grupi, ili se prošetaju do završnice. Ako izuzmemo pomenuti tim koji je "Selesao" doveo do treće titule, u novije vreme jedino je Francuska osvojila 1998. sva maksimalan broj bodova u grupi. Ali, ni za njih nije bila šetnja, recimo bio im je potreban zlatni gol da prođu Paragvaj, ili preokret i dva neočekivana pogotka Tirama protiv Hrvata u polufinalu.

Ali, taj tim je zaista bio najbolji na svetu u tom trenutku, kao i onaj Skolarijev četiri godine kasnije. Ali, šta reći za Italiju 2006. ili Špance 2010.

Upravo taj primer Španaca čija se titula idealizuje, delom i zbog kratkog sećanja je pokazatelj šta sve mora da ima svetski šampion, i da trenutna forma nije najvažnija.

Navijači se često žale da selektori ne pozivaju igrače u formi, već one kojima veruju, ima i suprotnih primera, ali Del Boske je pokazao zbog čega je forma trenutna, a klasa permanentna.

U Južnu Afriku je odveo fudbalere u koje je imao poverenja, nije se dao recimo kada je Kasiljas u pitanju, iako su ga mnogi kritikovali posle startnog poraza od Švajcaraca, uz reči da je njegov golman više obraćao pažnje na Saru Karbonero, svoju buduću suprugu, nego na teren. Iako su prethodnu sezonu i Valdes i Pepe Rejna bili u boljoj formi, branio je "Sveti Iker". Isto se može reći za Inijestu. Malo ko se seća da je celu sezonu 2009-10 imao problema sa povredama, Del Boske mu je ostao veran i ovaj mu se odužio golom za svetsku titulu.

Isto se može reći za našeg zeta Švajnštajgera. Ovaj fantastični fudbaler, poznatiji kao suprug naše Ane Ivanović (šalimo se naravno) nije bio u formi u Bajernu, Lev je bio na udaru kritika jer zasniva igru na njemu. "Švajni" je bio strašan na Mundijalu i tu formu zanimljivo nikada nije našao ni posle Brazila.

Pol Pogba će propustiti šampionat, ali ostaje činjenica da je on bio jedan od ključnih igrača Francuske pre četiri godine u Rusiji. Ovaj fudbaler je bio lider Gala koji su se dokopali titule, iako je u Junajtedu i pre i posle toga bio dežurni krivac. Oni koji vole Pogbu kažu da je problem u "Đavolima", ne u njemu, ali stoji konstatacija da to nije bio isti čovek u plavom, odnosno crvenom dresu.

EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Podsetimo se Totija koji je na Mundijal u Nemačkoj otišao posle prosečne sezone u Romi, ali je Lipi ostao kod izbora, pretpostavio kapitena Rome, svom "sinu" Del Pjeru, sa stanovišta konačnog ishoda i italijanske titule se isplatilo.

Možda najbolji primer za to da treba da verujete klasi, čak i kada ne ide je Ronaldo 2002. Brazilac je bio i najbolji igrač, i najbolji strelac prvenstva, na koje je otišao posle godine obeležene povredama, strašnom slomu Intera u poslednjem kolu prvenstva, i verovali ili ne, posle tri godine bez gola za "Selesao". Skolari mu je verovao, ostalo znate.

Sada selektori vode 26 igrača na prvenstvo, pa je više opcija i mogučnost da menjaju u hodu. Uz to, jedna od ključnih stvari je sposobnosti da se menja sistem. Eme Žakea često otpisuju kao ozbiljnog trenera, uz onu čuvenu tvrdnju da je sa takvim timom Francuske svako mogao da uzme titulu. Ali se zaboravlja da nakon što je video da sa Anrijem spolja ne ide baš najbolje, napad oformio oko Zidana i Đorkaefa i istrpeo Givarša koji nije davao golove, ali je radio neumorno za tim, na kraju, pobednici pišu istoriju.

Skolari je često trpeo kritike u Brazilu kao nazadni trener, ali je, iako je u početku pokušavao da se dopadne novinarima, eliminisao omalenog Žunjinja u polufinalu, i upario dva defanzivna veza, Žilberta Silvu i Klebersona. Kada se vratio svojim principima Brazil je počistio Englesku, Tursku i Nemačku do svoje pete titule.

Ok, taj Brazil je bio moćan, ali su prosečnu Belgiju slomili u poslednjih 20 minuta, pa je "Felipao" odlučio da ne rizikuje, Do titule je primio samo gol protiv Engleske u tri meča.

I Del Boske je promenio formaciju u Južnoj Africi, on je odoleo zahtevima pobedničkog bloka Barselone, nije želeo da proba 4-3-3, ostao je uz Vilju i 4-3-2-1 i pobedio tako što je Inijesta promenio stranu, da bi oslobodio mesto za potcenjenog Pedra.

I Lev je 2014. reagovao nakon ne baš impresivnih partija. Vratio je Lama desno, uključio Boatenga koji je najbrži od štopera i raspustio kreativnu trojku Osil, Miler i Gece, kako bi dobio na snazi sa Kloseom. "Izvisio" je Gece, ali je opet bio heroj zbog gola u finalu.

Statistika kaže, kada je bitno, u nokaut fazi, najvažnije je ne primiti gol. Dakle, ne pobeđuje napad nego odbrana.

Ne verujete?

Evo podatka, poslednjih šest šampiona sveta, od 1998. do 2018. godine nisu primili gol u 17 od 24 meča u nokaut fazi. A i to što su primili, daje istu sliku, Nemačka protiv Alžira kada je bilo gotovo i takođe kada su deklasirali Brazil. Francuska u finalu protiv Hrvata dva kada je bilo gotovo.

Uz to, niko od njih nije uspeo da sačuva mrežu u grupnoj fazi. Recimo Argentina 1998. Švajcarska 2006. Urugvaj 2010. i 2018. jesu uspeli, ali nije rezultiralo uglavnom ni polufinalom. Dok, pobednika iz 2002. odnosno iz 2010. Brazil i Španija su primili više golova u tri meča grupne faze, nego do kraja prvenstva.

Ni izraziti golgeter nije neophodan.

Tu teoriju ruši možda Ronado iz 2002. ili neočekivano David Vilja iz 2010. ali ovaj drugi nije bio ni planiran da igra pre "El Ninja" Toresa (četiri od pet golova dao je kao levo krilo, u trenutku kada je Tores bio najistureniji). Već smo napomenuli da je Francuska 1998. imala Givarša, da su Italijani imali Tonija 2006. sa dva gola, da je Tomas Miler koji je polušpic dao pet golova 2014, godine, da je Grizman koji je ipak povučeniji nego Mbape dao četiri gola.

Givarš, Žiru i Tores koji su startovali kao klasične "devetke" nisu dali gol za svetske prvake od 1998. do 2018.

AdmiralBet nudi kvotu 11 da će Nemci osvojiti titulu!

Luka Toni koji je počeo kao najistureniji 2006. za Italiju je pogodio mrežu jednom.

Retko svetski šampioni pobeđuju bez produžetaka ili penala. Brazil 2002. i Francuska u Rusiji su to uspeli.

Uglavnom moraju makar jednom kroz penale ili produžetke do titule, Nemačka je morala dva puta 2014. i protiv Argentine nije neočekivano, ali su oni Alžir u osmini finala nekako izbacili posle 120 minuta. Dakle, potrebni su i nervi kada stvari ne idu prema očekivanju.

Hrvatska je primer, oni su do finala stigli posle pobeda nad Danskom i Rusijom na penale, koji nisu lutrija, već mentalna snaga i naše komšije su jake kada je to u pitanju, makar su bile pre četiri godine, podsetimo da su i Englesku u polufinalu dobili nakon produžetaka, presudio je "ratnik" Mario Mandžukić.