Katar 2022 - Besplatna lekcija iz organizacije i marketinga, a fudbal...

Okončano je i 22. po redu Svetsko prvenstvo u Kataru koje nam je podarilo neke od istorijskih trenutaka. Na kraju, Argentina je zasluženo stigla do trećeg naslova šampiona sveta i prvog posle 36 godina čekanja zahvaljujući odličnoj igri nakon poraza od Saudijske Arabije na premijeri. Ovim peharom, Leo Mesi je otklonio brojne dilema i, prema mnogima, postao najbolji fudbaler svih vremena osvojivši jedini preostali pehar u svojoj impozantnoj karijeri.

A, kako je zapravo bilo u Kataru?

Zemlju nešto veću od Crne Gore je za 30 dana posetilo blizu 2.000.000 ljudi što bi bio logistički problem i za države prilično veće površine. I pored velikog izazova, domaćin je uspeo da uspešno organizuje prevoz i smeštaj velikog broja ljudi, a pomogla su i pustinjska prostranstva na kojima su otvoreni šatori za navijače koji su sa dva kreveta i jednim kupatilom koštali 80 evra za noć. Bilo je ovo prvenstvo za one sa dubljim džepom, ali kako su išli dani, stekao sam utisak da se uz malo finansijskog manevrisanja možda i moglo stići do Dohe za ne preveliku sumu novca.

Katar je za vreme Svetskog prvenstva bio najbezbednije mesto na svetu i tome svedoče izjave brojnih zvaničnika, novinara, ali i navijača koji su stigli na Bliski istok. Kamere koje skeniraju lica (tako Orvelovski) bile su po čitavoj Dohi i na svakom uglu stadiona, te nije bilo moguće da policija ne otkrije lopova. Pravi je primer za to bio onaj argentinske novinarke koja je na početku prvenstva ostala bez novčanika koji je neko ukrao. Odmah nakon što je prijavila nestanak novca i dokumenata, policija joj je rekla da su na putu da uhapse identifikovanog lopova, te da nakon što joj vrate stvari može da izabere kaznu za njega - pet godina zatvora u Kataru ili deportacija iz zemlje uz doživotnu nemogućnost da se vrati u nju. Koleginica nije želela da izabere, već da joj se samo vrate stvari što se i dogodilo. Sudbina lopova ostala je nepoznata.

O kršenju ljudskih prava u Kataru malo se toga zna, a procene zapadnih medija o broju poginulih na gradilištima tokom priprema za Svetsko prvenstvo išle su od 6.000 pa sve do 16.000 nesrećnih ljudi uglavnom iz Indije, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke. Organizatori su davali različite izjave na ovu temu. Počelo se od tvrdnji da se radi o tek nekoliko sporadičnih slučajeva, ali su potom i sami priznali da je bilo nekoliko stotina smrtnih slučajeva povezanih sa pripremama za Mundijal. Gde je istina? Pretpostavljam negde između, ali ružna je to konstatacija jer se radi o ljudskim životima koji nemaju cenu, ma odakle da su. Građevinski radovi nisu stajali ni tokom najvećih vrućina tokom kojih temperatura usred pustinje može da dosegne i do 50 stepeni Celzijusa. Zbog 12-časovnog radnog vremena i neadekvatnih radnih uslova, mnogi nažalost nisu izdržali u želji da prehrane svoje porodice u otadžbini. Katar je obećao da će napredovati u stvaranju boljih uslova za radnike i u pogledu ljudskih prava, ali verujem da je ta priča više bila za opštu upotrebu.

Katar nije fudbalska nacija i to je bilo jasno od samog početka turnira. Domaćin je odlučio da reši to tako što će "uvesti" navijače svih zemalja iz gorepomenutih zemalja. Ljudi su dobijali smeštaj i hranu uz dnevnicu od 10 dolara kako bi obučeni u dresove različitih reprezentacija punili tribine. Treba objasniti i zbog čega se to radilo. Naime, mnogi Evropljani želeći da iskažu svoj revolt zbog odluke da Katar dobije Svetsko prvenstvo kupovali su karte onlajn dok nisu ni planirali da dođu. Sve kako bi ostavili prazna sedišta. Katarci su ubrzo shvatili o čemu se radi i doneli odluku da najmanje 24 sata pre početka meča karta mora da se podigne i u fizičkom obliku na nekom od punktova u Dohi, a da ukoliko ne dođe toga, karta se ponovo nađe u slobodnoj prodaji uz refundaciju sredstava. Tako je i došlo do toga da ljudi egzotičnog izgleda navijaju i za našu reprezentaciju.

Za potrebe Svetskog prvenstva, domaćin je prema nekim procenama potrošio 220 milijardi dolara. Primera radi, Rusija je pre četiri godine uložila oko 7,7 milijardi. Ovde govorimo o zvaničnim ciframa, dakle ono što je prošlo kroz račune, a pitanje je koliko je potrošeno "ispod stola" za različita "čašćavanja". Naravno, nije bilo moguće da im se finansijski isplati, ali Katar je dobio besplatnu reklamu koja će mnogo doprineti ugledu te zemlje u svetu. Kruna svega bio je marketinški potez veka emira Katara Tamima bin Hamad Al Tanija koji je Leu Mesiju prilikom podizanja pehara ogrnuo tradicionalnu katarsku nošnju za svečane prilike.

Prema zvaničnim procenama Fife, Svetsko prvenstvo u Kataru bilo je treće ikada po broju navijača na stadionima. Treba istaći i to da je na nekim mečevima grupne faze domaćin "štelovao" te brojke, ali da nakon toga nije bilo prevare jer su stadioni u nokaut rundi bili dupke puni. Mnogi zbog praznih sedišta i spočitavaju domaćinstvo Kataru, međutim treba biti iskren i istaći da je takav slučaj bio i na mnogim prethodnim svetskim šampionatima. Jednostavno, utakmice poput Srbija - Kamerun ne privlače preveliku pažnju ljudi, osim navijača iz te dve zemlje kojih nije bilo previše u odnosu na kapacitet stadiona.

Kada smo kod Srbije, šta još reći što već nismo. Izabranici Dragana Stojkovića nisu odigrali na prepoznatljivom nivou i uprkos činjenici da su postigli najviše golova u grupi, bili su poslednji u istoj. O uzrocima neubedljivih igara "orlova" možemo diskutovati kroz aspekte onoga što se događalo na terenu i van njega, međutim stanje na tabeli bilo je jasno i za nas prilično bolno. Srbija je takmičenje završila tačno na pola puta, pa je nama srpskim novinarima u Dohi raspored bio malo slobodniji tokom eliminacione faze.

Sam kvalitet fudbala bio je na veoma visokom nivou, ali bilo je i nekoliko paradoksalnih činjenica. Mundijal u Kataru dao nam je najveći broj utakmica završenih rezultatom 0:0, dok je istovremeno bio jedan od najefikasnijih u istoriji. Šta tek reći za najspektakularnije finale u istoriji fudbala? Igra Argentine je u nekim trenucima bila poezija u pokretu, činilo da se će posle vođstva od 2:0 u prvih 45 minuta "gaučosi" osramotiti Francuze, ali dogodilo se upravo suprotno. Vidljiv je bio fizički pad u igri Argentinaca što su izabranici Didijea Dešana i pre svega nestvarni Kilijan Mbape znali da iskoriste na najbolji mogući način. Pred skoro 90.000 ljudi na prepunom Lusailu od kojih je najmanje 70.000 navijalo za Argentinu, pesma podrške Argentincima nije stala gotovo nijednog trenutka, ali i pored toga aktuelni prvak sveta je uspeo da izjednači i meč odvede u produžetke. Drame ni tamo nije manjkalo, po gol na svakoj strani značio je vrhunac čitave priče - penali.

Emilijano Martinez "ušao je u glavu" Komana i Čuamenija koji su potom promašili penale, da bi Montijel udarcem sa bele tačke doneo Argentini treću titulu prvaka sveta. Mesijevo podizanje pehara bio je vrlo simboličan čin koji je više ličio na krunisanje novog kralja fudbala.

Trenutak za istoriju.

Katar sam napustio sa veoma pozitivnim utiscima o vrednim i ljubaznim ljudima koji su želeli da nam pomognu u svakom mogućem trenutku. Znali su gde idemo i u trenucima kada mi nismo i strpljivo nas upućivali ka pravom smeru. Upoznao sam i katarskog novinara koji je sa posebnim ponosom govorio o ovom Svetskom prvenstvu, dok nije zamerio svom nacionalnom timu zbog loše igre. O fudbalu i životu smo mnogo naučili svi u Kataru koji je bio 30 dana bio centar sveta. Domaćin se organizaciono nije obrukao, naprotiv, postavio je neke standarde koji će dugo biti nenadmašni mnogima.

Ljudski životi? To je već nešto drugo...