Marokanci su najbolji na svetu, ali Vaha nije hteo da igra njihovu igru: "Radije ću umreti u svojim idejama"

Fudbalska reprezentacija Maroka juče je ispisala nove stranice istorije svoje zemlje, ali i afričkog tla postavši tek četvrta selekcija sa tog kontinenta koja je došla do četvrtfinala Svetskog prvenstva.

Maestralna defanzivna postavka, koncentracija, disciplina i sinhronizovan rad, omogućili su Marokancima, uz nadasve izvanrednog Jasina Bonoa u penal-seriji, da izbace Španiju i plasiraju se u četvrtfinale. 

Meč je odlično pripremljen od Valida Regragija i njegovih izabranika, ali čitav sistem je delom stvoren od bosanskohercegovačkog stručnjaka Vahida Halihodžića koji je neposredno pred Mundijal napustio klupu Maroka. Nisu se slagali Savez i on, iako su rezultati bili tu i iako im je on pomogao da se po šesti put nađu na ovoj smorti.

To je bio razlog poziva tamošnjih medija da ga upitaju šta se tačno dešavalo iza kulisa i šta je to bio uzrok problema između njega i ljudi u foteljama. 

Četiri reprezentacije je odveo na Mundijal tokom svoje karijere, a uoči takmičenja, čak tri su ga otpustile, te se samo jednom našao na Svetskom prvenstvu umesto četiri puta.

"Umesto da sam sada u Kataru, sedim ovde na kiši. Zaista sam dao sebe na ovaj projekt u poslednje tri godine, ali ostaće žal što nisam na ovom Svetskom prvenstvu. To je život", počeo je popularni Vaha za "SoFoot".

Kritikovan je što ne koristi više lokalnih fudbalera, te zbog brisanja Hakima Ziješa sa spiska...

"Kada dolazite u neku zemlju, ne znate sve igrače. Zato morate da ih potražite. Koliko li sam samo traka pogledao u Maroku... Najmanje 1000! Selektirao sam 80 odsto tima. Morali smo da nađemo igrače koji će igrati za reprezentaciju. Ono što čini trenera kredibilnim su rezultati, a Maroko nikada nije imao bolje uspehe nego li sa mnom u kvalifikacijama. Sedam pobeda, jedan remi, davali smo po tri gola po utakmici u proseku... Ono što ne cenim jesu kampanje koje su kreirale animozitet između navijača i klubova, lokalaca i Marokanaca koji igraju van zemlje... Pritisak Federacije je postojao duže vreme. Želeli su od mene da uzmem tri-četiri igrača iako je tim ostvario te rezultate bez njih. Nisam to prihvatio jer tako gubiš kredibilitet jer igrači osećaju da neko drugi odlučuje u tvoje ime. Pojedinci su odbili da igraju za Maroko jer su ih uveravali da igraju za Španiju, Italiju ili Francusku... I na kraju, promene svoje mišljenje kada dođe do Svetskog prvenstva. Žao mi je, morate da budete tu i kada idemo u Kinšasu ili Gvineju tokom vojnog puča. U Maroku sam napisao dokument sintezu koja opisuje identitet tima, defanzivno, ofanzivno, tokom prekida, individualne markacije, markacije u zoni, zona 1, zona 2, na 30 metara, svaki igrač mora da bude blizu rivala, u krugu od 16 m... Sve automatizme mojih ideja sam preveo na pet jezika, jer Marokanaca ima svugde na svetu. Jedini smo tehnički tim koji je radio tokom pandemije kovida. Osećao sam da će ekipa koju sam izgradio sa Marokom učiniti nešto na Svetskom prvenstvu. Želeo sam da okončam svoju karijeru uspehom na Svetskom prvenstvu i kažem si da je dosta".

Da li je u ovom slučaju, kako bi ispunio svoj san, trebalo da sagne glavu i dozvoli strani uticaj? Naravno da ne...

"Da sam učinio tako nešto, to ne bi bio Vahid. Radije ću umreti sa mojim idejama. Ali, nisam ni ja glup. Sposoban sam da promenim svoje mišljenje kada sam upitan za to i ako je to za dobrobit tima. Ali, ako nisam siguran da će taj neki momak doneti više i da će poremetiti naš balans kao grupe... Problem u klubovima je što trener uvek biva odgovoran za slabu vezu sa igračima, prvi koji će biti otpušten. Ali, ako je sportista slab u glavi, klub ne može da funkcioniše... Trener odlučuje, ali i provodi vreme pričajući sa svojim igračima, asistentima... A na kraju, ne igra... Nisam lažan. Nikada neću da se povinujem lobiranju".

Kazao je i da često nije uživao podršku tamošnjih medija koji su ga provocirali na razne načine...

"Kakvog sam iskustva imao s novinarima u Maroku? Oh, la, la! Jednom sam došao i rekao čoveku da ga mrzim u lice, pred 200 ljudi. Napisali su nešto o mojoj porodici... Novinari, znam mnoge, nikada ne očekujem ništa od njih. Ne volim ideju prema kojoj se zbližavate s novinarima kako bi poboljšali komunikaciju s javnosti".

On je napomenuo da se uspeh Maroka nikako ne dešava slučajno.

"Marokanci imaju najbolji tehnološki centar na svetu. Fenomenalan je. Tereni, medicinski centar, hotel, bazeni, restorani... Pet puta je bolji od 'Klerfontena' (Centar reprezentacije Francuske, op.aut.)".

A, koga podržava na ovom Mundijalu i ko mu je favorit?

"Francuska, mogu do kraja... Didije Dešan je Juventusova škola. Pragmatizam i realizam - za pobedu. Nisam ni pogledao spisak Marokanaca, jedna majka me je pozvala i pitala što njen sin nije pozvan. Plakao je... Možete li da zamislite koliko je teško napraviti te izbore. Igrači koji su nosili kvalifikacije nisu pozvani... Spremni ste da mu uništite život", podvukao je legendarni Vaha.