SP 1950 – Neponovljivo! Titula pred 200.000 protivničkih navijača!

Domaćin: Brazil
Broj učesnika: 13
Šampion: Urugvaj
Vicešampion: Brazil
Najbolji strelac: Ademir (Brazil) – 9 golova

Prvo Svetsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je u Brazilu 1950. godine. Dvanaest godina prošlo je od prethodnog šampionata u Francuskoj gde je Italija drugi put uzastopno osvojila titulu svetskog prvaka, pa je u Brazil stigla kao branilac trofeja.

Bilo je mnogo problema u organizaciji ovog šampionata, gde je trebalo da učestvuje 16 ekipa podeljenih u četiri grupe, ali je veliki broj zemalja odustajao i tokom kvalifikacija, a onda i pred sam početak Mundijala, kada je izgledalo da je spisak učesnika kompletiran. Žreb je bio objavljen, grupe formirane, ali u poslednjem trenutku odustale su i tri reprezentacije koje su se kvalifikovale za Mundijal, poput Indije, Škotske i Turske. FIFA je reagovala pozivanjem Portugala, Irske i Francuske da popune upražnjena mesta, što su prve dve reprezentacije u startu odbile, a Francuska najpre prihvatila, a onda u poslednjem trenutku odustala, pa je spisak učesnika zaključen na ukupno 13 selekcija, među kojima je bio i nacionalni tim Jugoslavije.

Različiti su bili razlozi odustajanja zemalja od učešća na Mundijalu, najčešće su bili finansijske prirode, jer mnoge države koje su pretrpele velika razaranja tokom Drugog svetskog rata, pre svega na teritoriji Evrope nisu želele da izdvajaju sredstva na dalek put u Brazil. Takođe, Nemačka i Japan još uvek nisu bile vraćene u članstvo FIFA posle rata, a gotovo sve države iza ''Gvozdene zavese'' nisu želele da učestvuju, pa je Jugoslavija bila jedina od istočnoevropskih država koja se takmičila na Mundijalu 1950.

Ipak, najviše spekulacija je bilo oko razloga odustajanja reprezentacije Indije koja je dve godine ranije privukla veliku pažnju na Olimpijskim igrama u Londonu, gde su njeni fudbaleri igrali bosonogi, ili u čarapama, ali su pružili snažan otpor favorizovanoj Francuskoj i poklekli tek u samom finišu, kada su ''trikolori'' postigli pobedonosni gol za konačnih 2:1 i prolaz u drugu rundu takmičenja. Uoči Mundijala u Brazilu, FIFA je naložila indijskom fudbalskom savezu da njihov nacionalni tim ovoga puta mora imati kompletnu opremu, pa je posle odluke o odustajanju Indije od učešća na ovom šampionatu, navodno zbog ''neslaganja oko izbora tima i nedovoljno vremena za treninge'', veliki deo fudbalske javnosti sumnjao da je ključni razlog odustajanja bio to što indijski fudbaleri nisu želeli da igraju u kopačkama. Indijci nisu promenili svoju odluku ni posle ponude iz FIFA da im se plati najveći deo troškova, s obzirom da su u svetskoj kući fudbala želeli da imaju bar jednu selekciju iz Azije posle brojnih odustajanja.

Bilo kako bilo, 13 preostalih selekcija je započelo takmičenje na ovom Mundijalu, a iz današnje perspektive je posebno zanimljivo to što je reprezentacija Jugoslavije bila smeštena u Grupu 1 sa Brazilom i Švajcarskom, baš kao i na ovogodišnjem Mundijalu, a četvrti učesnik bila je selekcija Meksika. U Grupi 2 igrale su selekcije Engleske, Španije, Čilea i SAD-a, a dve preostale grupe su bile nekompletne. Grupu 3 činili su Švedska, Italija i Paragvaj posle odustajanja Indije, a u Grupi 4 igrali su samo Urugvaj i Bolivija posle odustajanja Francuske.

Jugoslavija je silovito startovala, u prvom kolu je savladala Švajcarsku sa 3:0, golovima Rajka Mitića, Koste Tomaševića i Tihomira Ognjanova, a tri dana kasnije je deklasirala i Meksikance sa 4:1, kada je dvostruki strelac bio Čajkovski, a po jedan gol su postigli Bobek i Tomašević. Međutim, to nije bilo dovoljno za prolaz dalje, jer je tada samo pobednik grupe izbegao eliminaciju, pa je meč sa domaćim Brazilom bio odlučujući za naš tim. Nažalost, pred čak 142.000 gledalaca na ''Marakani'' u Riju, naš tim je poražen sa 2:0, a Ademir i Zizinjo su svojim golovima doneli prvo mesto Brazilcima, a Jugoslavija je završila takmičenje kao druga u grupi.

Iz preostale tri grupe, u završnicu Mundijala su se plasirale Španija, Švedska i Urugvaj. Još jedna specifičnost ovog Mundijala je to da nije bilo uobičajenog polufinala i finala, nego su četiri najbolje selekcije formirale finalnu grupu, gde je najbolja bila selekcija Urugvaja sa pet bodova, Brazil je bio drugi sa četiri boda, treće mesto osvojila je Švedska sa dva boda, a na četvrtom je završila Španija sa jednim osvojenim bodom u ovoj grupi.

Iako nije bilo klasičnog finala, duel Urugvaja i Brazila u poslednjem kolu je direktno odlučivao o novom svetskom šampionu i praktično se može smatrati finalnim okršajem. I to kakvim!

EPA/Iván Franco

Urugvaj je pred zvanično 173.850, a po kasnijim procenama i svih 200.000 gledalaca na brazilskoj ''Marakani'' slavio posle preokreta sa 2:1 golovima Skijafina i Giđe, pošto je Brazil poveo na početku drugog poluvremena golom Frijase. Bio je to najposećeniji fudbalski meč svih vremena, Brazilci su bili uvereni u pobedu, naslovne strane novina unapred su bile pripremljene da objave pobedu njihovog nacionalnog tima, ali na kraju su doživeli ogromno razočaranje.

Urugvajci su osvojili svoju drugu titulu prvaka sveta posle one iz Montevidea, sa prvog Mundijala 1930. godine, a nama ostaje da se zapitamo kakav li je osećaj kad postaneš prvak sveta pred 200.000 protivničkih navijača...

AdmiralBet nudi kvotu 50.00 da Urugvaj i u Kataru ponovi uspeh iz 1950. godine i osvoji titulu prvaka sveta.