FUN 5 u 5 - Bio tu, al' ponižen (9)

Mislio sam da ću nedelju u kojoj sam sumirao utiske ubedljivog poraza od Engleske završiti sa terminima poput poniženja i sramote, ali onda se dogodilo nešto što je zasenilo sve do sada. Minimalni poraz protiv Albanije samo je vrh ledenog brega sačinjenog od problema ne samo u srpskom fudbalu, već i društvu, no mi se ovde bavimo sportskim temama.

Tri su teme dominantne nakon praktično već viđenog kraha u kvalifikacijama za Mundijal - sama utakmica u Leskovcu, atmosfera i situacija u nacionalnom timu i pitanje novog selektora “orlova”. Mesto među utiscima našao je, iz potpuno pogrešnih razloga, sramotni Dejan Anđus, dok sam gorčinu svega pokušao da ublažim neverovatnim i nesalomivim duhom izvesnog gospdina iz Italije koji se reaktivirao na terenu u svojoj 83. godini života!

Pa, da počnemo…

Bio tu, al’ ponižen

Kao retko kada, gotovo nikada u svojoj novinarskoj karijeri koja traje duže jedne decenije (kad pre!?) nisam doživeo veće poniženje od večeri u Leskovcu kada je reprezentacija Srbije doživela poraz od selekcije Albanije. I ne, nije tu bilo samo pitanje konačnog ishoda, čitav ambijent na stadionu Dubočica jednostavno nije bio fudbalski, kao što je to bio slučaj do sada. Tek sporadični, mlaki zvižduci pažljivo probrane publike učinili su da se gostujući fudbaleri osećaju kao kod kuće, o čemu su i govorili nakon meča. Srpski tim bez fizionomije i ideje igre, nije prvi, a verovatno ne i poslednji put, nije nešto što me je najviše razočaralo. Čitava “predigra” pred Albaniju mi se nije dopala, verujem ni vama, a poraz je samo logična posledica igrarija. Rečima renomiranog estradnog umetnika Radiše Trajkovića Đanija. “Bio tu, al’ ponižen”.

Rasulo

Poraz od Albanije je po svojoj prirodi stvari doneo više utisaka i svi su negativni, naravno. Doduše, ponuđena, ne i predata ostavka selektora Dragana Stojkovića Piksija mnogi će protumatičiti kao nešto pozitivno, što u aktuelnim okolnostima svakako jeste. Tako smo došli i do potpunog rasula usred kvalifikacionog ciklusa u kojem smo ostali bez selektora, a između dve utakmice i bez petorice fudbalera koji su napustili kamp reprezentacije posle Albanije. FSS je saopštio da vršilac dužnosti selektora Zoran Bata Mirković neće moći da računa na Milenkovića, ŽIvkovića, Jovića, Rajkovića i Rosića. Kao zvaničan razlog navode se umor i povrede, međutim sve ovo neodoljivo podseća na nastup Srbije i Crne Gore na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine kada su pojedini igrači već posle dve utakmice samovoljno napustili kamp reprezentacije. Osim u slučaju da se zaista radi o nemogućnosti igrača da igraju (povreda Rajkovića nije sumnjiva), to se, jednostavno, ne radi.

Ko posle Piksija?

Bilo ko, rekli bi neki i verovatno ne bi pogrešili. Šalu na stranu, svaka čast na plasmanima na dva uzastopna velika takmičenja i dobrim rezultatima u Ligi nacija, ali već nakon Evropskog prvenstva bilo je jasno da će Dragan Stojković biti na udaru navijača. Naročito nakon odluke da se pojavi na jednom političkom skupu, iako je prethodno i nakon toga govorio da njega politika ne zanima. Sve u svemu, sada se postavlja pitanje - ko je pravi kandidat za selektora Srbije? Odmah se pojavilo ime Veljka Paunovića, zatim i Vladana Milojevića, dok se spominju još i Slaviša Jokanović, Dejan Stanković, Marko Nikolić, Miloš Milojević, Vladimir Ivić, Žarko Lazetić… Čini se da stranac u ovom trenutku nije viđen kao rešenje, lično bih pružao blanko poverenje Paunoviću koji poznaje aktuelnu generaciju fudbalera, dok bi i ostali imali prepreku u vidu aktuelnih ugovora sa svojim klubovima. Ali, biće da selektor nije glavni problem u najveći Srbiji…

Sramotni Dejan Anđus

U moru negativnih utisaka, najgadniji je definitivno javni nastup Dejana Anđusa, nekoga ko sebe predstavlja kao sportskog novinara. Pomenuti je u svojoj emisiji izgovorio takve gadosti aludirajući na članicu uprave FK Partizan Milku Forcan da mi se u trenutku slušanja okrenuo želudac. Šta se to dogodi u čoveku, muškarcu, da dozvoli sebi tako nešto, nije mi poznato, tek ono što je izrečeno s pravom je podiglo veliku prašinu. Mizoginiji nema mesta ni u svakodnevnom razgovoru, a kamoli u javnom prostoru. Partizan je reagovao ekspresno oštrim saopštenjem, a podršku Milki Forcan uputila je i Crvena zvezda koja se takođe zvanično oglasila. Žalosno je da je potrebno ovako nešto kako bi se naši najveći klubovi ujedinili, a ja se nadam da pomenutog autora više nećemo morati da gledamo u javnom prostoru.

Prva ljubav zaborava nema, vratio se lopti u 83. godini

Košmarnu nedelju iza nas meni je ulepšao neobičan, ali inspirativan povratak Lamberta Borange, 82-godišnjeg bivšeg golmana Fiorentine i Parme. Nekadašnji čuvar mreže sa više od 100 nastupa u Seriji A, koji je karijeru započeo davne 1961, ponovo je obukao rukavice posle pet godina pauze i debitovao za sedmoligaša Trevanu. Na utakmici protiv Folinja, Trevana je poražena sa 10:0, a Boranga je zamenjen nakon pet primljenih golova. Ipak, sam kaže da je imao i nekoliko dobrih intervencija. U pauzama od fudbala bio je lekar i aktivan atletičar, postavljajući rekorde u veteranskoj konkurenciji. Njegov povratak među stative u 83. godini definiše onu čistu, dečačku ljubav prema najlepšoj igri na svetu u svojoj najčistijoj formi. Formi za koju vam se učini da se izgubila, ali koja se povremeno javi kao nešto blistavo i sjajno. Ne zaboravite dete u sebi.

🧤 82-year-old goalkeeper Lamberto Boranga is training to make a comeback in the Italian 7th tier with Trevi

He played 250 games in Serie A/B during the 1960/70s and puts his longevity down to a good diet & regular exercise (specifically including s*x!)

What a force of nature pic.twitter.com/6bBzRt5nJN
— Calcio England (@CalcioEngland) September 4, 2025

Prethodna izdanja rubrike FUN 5 u 5 možete pročitati u posebnom odeljku na našem portalu.