FUN 5 u 5 - Kakav Dušan? Silni Dušan! (6)

To što sam protekle dve nedelje proveo na odmoru ne znači da sam i aboliran od dužnosti, ali i privilegije da u narednom periodu svakog ponedeljka zajedno sumiramo vaše i moje najjače fudbalske utiske u prethodnih sedam dana. Ono što se izdešavalo od prošlog ponedeljka do nedelje moglo bi nekada stati i u čitav mesec, ali nažalost ovoga puta sve je u senci tragične i prerane smrti proslavljenog kapitena Crvene zvezde Dejana Milovanovića u svojoj 42. godini života.

Sa druge strane, obradovala nas je nova maestralna partija reprezentativca Srbije Dušana Vlahovića, kao i Večiti derbi u svom 177. izdanju koji je opravdao očekivanja koja se tiču kvaliteta igre i neizvesnosti. U moru fudbalskih derbija širom Evrope, pak, pronašlo se mesta za dve zanimljive “crtice” od kojih je jedna prouzrokovala drugu - senzacionalan trijumf Karabaga nad Benfikom u Lisabonu i verovatno još zvučniji povratak legendarnog Žozea Murinja na klupu portugalskih “orlova”.

Pa, počnimo…

Počivaj u miru, Dejane Milovanoviću

Totalni šok i nevericu osetio sam u trenutku kada sam se uhvatio za telefon i video vest o preranom odlasku bivšeg kapitena Crvene zvezde Dejana Milovanovića u 42. godini. Izdanak čuvene “generacije 1984” na Marakani doživeo je dvostruki infarkt tokom utakmice Lige veterana između Zvezdare za koju je nastupao i PKB-a. Neumesno zvuči sintagma “igra sudbine”, ali kako drugačije shvatiti činjenicu da je i Dejanov otac, Đorđe Milovanović koji je pod čuvenim nadimkom “Đoka Bomba” takođe sa uspehom nastupao za Zvezdu 70-ih i 80-ih godina 20. veka, preminuo na isti način u svojoj 53. godini februara 2009? Dejana pamtim kao simbola moćne U21 reprezentacije SCG i kasnije Srbije, kao i bombardera razornog slobodnog udarca u crveno-belom dresu koji je na terenu delovao kao pristojan, odmeren, ali i veoma snažan momak. Počivao u miru.

Grobar scg. i prorok azerbejdžanskog fudbala Gurban Gurbanov

Kada sam se već podsetio turobnog perioda fudbala u državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori, kako se ne setiti kultnog lika iz Azerbejdžana Gurbana Gurbanova? Tada napadač neverovatne statistike jedva da je dobacivao do ruskih klubova niskog profila, ali je u dva duela sa našim nacionalnim timom, koji je sa klupe predvodio Dejan Savićević, postigao ukupno tri gola i postao noćna mora svih ljubitelja fudbala od Subotice do Ulcinja. E, taj isti Gurbanov vodi Karabag kao trener još od 2008. godine i u potpunosti je zaslužan za uspon klupskog fudbala u svojoj zemlji. Sada je režirao senzaciju i preokret svog tima protiv Benfike i to u Lisabonu gde su Azeri slavili sa 3:2 u Ligi šampiona! Dakle, nije samo pitanje budžeta, do velikog skalpa se ne može i sa omanjim finansijama. Treba znati umeti i biti hrabar.

Murinjova “murinjovština” na radost svih nas

Jedna stvar me vodi do druge, a brodolom Benfike pomenut u prethodnom utisku doveo je do smene Bruna Laža sa mesta trenera ekipe. Funkciju je samo nekoliko dana nakon toga preuzeo niko drugi do - Žoze Murinjo! “Posebni” je ostao bez posla nakon što se rastao sa Fenerbahčeom u kojem nije uspeo da ostvari ono za šta je doveden, trofej šampiona u Turskoj i nastup u Ligi šampiona. Nije ovo prvi mandat Murinja na klupi lisabonskih “orlova”, istu je preuzeo od Jupa Hajnkesa septembra 2000. godine i upisao šest pobeda u 11 mečeva, između ostalih i protiv Sportinga, koju je iskoristio da traži novi ugovor što na kraju nije dobio. Otišao je, u međuvremenu postao legenda Porta, ali to ga nije sprečilo da se vrati u klub od kojeg je eliminisan u poslednjem kolu kvalifikacija za LŠ sa Fenerom. “Benfiku sam pobeđivao sa svima, čak i sa Leirijom”, govorio je pre samo nekoliko nedelja Žoze…

Kakav Dušan? Silni Dušan!

Posao kojim se bavim i koji neizmerno, dečački iskreno volim pružao mi je privilegiju (neki bi rekli i muku) da pomnije pratim nastupe fudbalske reprezentacije Srbije. Jedan od fudbalera oko kojeg će retko biti konsenzusa kada su u pitanju igre u nacionalnom timu jeste Dušan Vlahović, pa se mnogi čude kada upravo napadača Juventusa istaknem kao velikog borca na terenu. U kvalitete polaznika Partizanove omladinske škole uverio sam se, između ostalog, i u remiju Srbije protiv Danske u Leskovcu prošle godine kada me je Vlahović bez pogotka ili asistencije u potpunosti oduševio. Sada je sa dva gola i asistencijom u remiju sa Dortmundom za samo 32 minuta na terenu ponovo podigao fudbalsku Evropu na noge. Kada je u potpunosti fokusiran na fudbal, jedan je od trojice najboljih špiceva Starog kontinenta, ali možda je vreme za drugačiju, dinamičniju fudbalsku sredinu i stabilniju situaciju koja se tiče ugovora…

Večiti derbi kakav želimo

Večiti derbi broj 177 me je zatekao u Skoplju, ali to me nije sprečilo da ga ispratim posredstvom TV prenosa zajedno sa velikim brojem makedonskih navijača Partizana i Crvene zvezde. Mnogo je utisaka iz Humske obeležilo derbi, ne samo na terenu, već i van njega, ali držaću se terena jer on uvek mora biti u prvom planu. Posle dugo vremena, Partizan je bio i više nego ravnopravan rival ekipi koja je pravljena za učešće u Ligi šampiona, pa se stiče utisak da su “crno-beli” odigrali kvalitetnije nego kada su u aprilu ispustili vođstvo od 1:0 na Marakani. Ono što, pak, ne može da raduje nikoga kome su crno-bele boje u srcu jeste rutina kojom Zvezda rešava derbije, čak i kada ne igra na očekivanom nivou, što nije retkost. Odlika je to velikih timova. Inače, u prethodnih osam derbija, samo jedan bio je sa manje od tri gola, što posle jednog perioda neefikasnih duela popravlja sliku i o srpskom fudbalu.

Prethodna izdanja rubrike FUN 5 u 5 možete pročitati u posebnom odeljku na našem portalu.