INTERVJU - Rasim Ljajić: "Od juna će se pevati druga pesma, neću da lažem oko nesuglasica u upravi"

Mnogo toga je rečeno i ispričano u ovih godinu "i kusur", koliko traje stabilizacija Partizana i oporavak posle uprave koja je saterala klub u zemlju. A mnogo toga se i desilo, od ranog ispadanja iz Evrope pred punim stadionom i zaljubljivanja u vrlo mladu ekipu, preko ispadanja iz kupa od drugoligaša, smene trenera, neočekivanih (mada, budimo realni…) poraza i na kraju - prvog mesta posle jesenjeg dela sezone.

Od svih čelnika koji su došli u Partizan na jesen prošle godine, predsednik Rasim Ljajić je najzahvalniji za medije. Ne beži od intervjua, a taman posla da bira pitanja ili traži da se unapred pošalju. A još manje beži od nezgodnih pitanja, kamoli da drami oko njih ili glumi žrtvu.

A bilo ih je, nije da nije. Probali smo da pričamo sa predsednikom Partizana na način na koji to navijači žele da vide i čuju - direktno, otvoreno, bez diplomatskog rečnika i ovaj intervju je proizvod toga. Kako teku planovi stabilizacije, dokle će klub da živi od države, kako će da se dovode pojačanja, postoji li razdor u upravi, ostaje li Milošević, burna jesen u celoj crno-beloj porodici - samo su neke od tema.

Probaćemo da vam razgovor prenesemo što vernije, sa što manje uredničkih intervencija.

Rekli ste ranije da očekujete potpunu stabilizaciju kluba do juna. Kako ide taj proces i da li vas je period od trenutka kada ste to izjavili do danas možda razuverio ili i dalje stojite pri tome da klub može finansijski da se stabilizuje do juna?

"Rekao sam da punu stabilizaciju, ili realniju stabilizaciju da budemo još precizniji, očekujemo od juna meseca. Do juna ćemo realno imati probleme u finansiranju i izmirivanju redovnih obaveza, i to je možda i najteži period. Šest ključnih meseci je pred nama i ukoliko uspemo to da prebrodimo, a verujem da hoćemo, doći će do te pune stabilizacije s obzirom na ukupan dug. Posle juna meseca ćemo daleko lakše servisirati sve obaveze, i minule i tekuće, nego što je to sada bio slučaj".

Koji su konkretni preduslovi da se to desi?

"Konkretni preduslovi su da igramo naredne godine Evropu, da imamo balans u prodaji i kupovini igrača, da prodajemo ono što je nužno i da dovodimo ono što je potrebno. Treća stvar je da smanjimo rizik na najmanju moguću meru. Rizik u smislu grešaka i u dovođenju i u odvođenju igrača. Tako da, ako sve to uradimo, a uvek postoje izazovi, vidim šansu da ta stabilizacija bude i brža i efikasnija od mog predviđanja".

Rekli ste pre godinu dana da Partizan duguje 48 miliona evra, pa u septembru, ako se ne varam, da je dug 42 miliona evra ovog trenutka…

"Jeste 42 miliona, već sam dosadio i sebi i drugima sa tim brojkama. Kad smo došli, to je bilo 54 miliona, plus 3,5 miliona sudskih sporova koji su izgubljeni i koji su bili najavljivani. I tada je rečeno da nemamo šanse da te sporove dobijemo, nego su pokrenuti samo da bi se kupilo vreme. To je 58,5 miliona evra duga, a bilo je još manjih obaveza prema bivšim igračima i agentima, pa je sve ukupno to bilo oko 60 miliona evra. Danas je taj dug 42 miliona evra. Ogromna stvar je tu napravljena. S jedne strane, to je zahvaljujući pomoći koju je dala pre svega država, delom sponzori, a najveća ušteda je napravljena kroz racionalizaciju poslovanja. Pre svega smanjenjem broja zaposlenih, smanjenjem plata i značajnom redukcijom u isplatama velikom broju ljudi u stručnim štabovima na različitim nivoima. Sada smo to doveli na neki nivo koji je podnošljiv sa ovog finansijskog aspekta. Dakle, pružamo se onoliko koliki nam je guber. Plaćamo ono što možemo da platimo, a ne ono što su naše želje".

Svi su finansijski eksperti, mnogo toga se priča - koliki je deo tog plaćanja duga glavnica, a koliko realizacija obaveza, odnosno kamate?

"Ne, ovo je dug. Struktura tog duga je takva da je oko 22 miliona obaveza prema Poreskoj upravi. Tu imamo sada sporazum koji ističe u aprilu mesecu. Dakle, "grejs period" je bio godinu dana. Nakon toga očekujem ili da napravimo novi sporazum, ili da počnemo da izmirujemo obaveze bez reprograma i da taj dug otplaćujemo. Da bismo taj dug otplaćivali, potrebna je prodaja igrača, potrebni su neki veći prilivi da bismo onda ušli u redovno servisiranje. Ostale obaveze se odnose na bivše igrače, na obaveze koje imamo prema sadašnjim igračima koji su još uvek tu, ali imamo dug prema njima, zatim na agente, banke i to je manje-više struktura, uz manje obaveze prema dobavljačima. To je struktura ukupnog duga".

Pomenuli ste taj moratorijum, brzo se približava kraj toga. Hoću samo da se nadovežem, država mnogo pomaže Partizanu, što je normalno i logično, jer je državni klub, uvek je tako bilo. Postoji li neka strategija da Partizan u manjoj meri počne da se oslanja na državu, jer samo od pomoći države ne može da ispuni ambicije koje navijači očekuju od kluba kao što je Partizan? Kako ste zamislili da se Partizan više oslanja na svoje snage, na sponzore, na prodaju igrača i na sopstveno generisanje profita?

"Niko ne voli da živi od humanitarne pomoći. Niko. Vi, ja, bilo koji čovek kad je u stanju socijalne potrebe, to nije ni malo prijatno stanje – da idete, da molite, tražite. To zaista nije situacija koju bi iko ikome poželeo. Naravno da postoji strategija i to je jedino razumno. Ne može klub da funkcioniše ako zavisi od bilo koga pojedinačno, bilo da je to država, pojedinačni sponzor ili bilo koji pojedinac koji trenutno daje novac. Svako će se u jednom trenutku zapitati zašto ja ovo dajem. Ako država daje, reći će: 'Pa stani, zašto mi dajemo toliki novac, bolje taj novac da damo za, ne znam, izgradnju nekog parka, nekog dečjeg igrališta, zašto da dajemo za fudbalski klub, bilo koji?'. To nije prirodno stanje, ovo je nužno stanje i, ja se nadam, prelazno stanje dok mi ne stanemo na noge".

Odmah je nastavio:

"Strategija o kojoj govorite je vrlo prosta i ne izmišljamo toplu vodu kada to kažemo. Ona se odnosi na to da Partizan mora da ima svoj proizvod. Partizanov proizvod, odnosno proizvod svakog fudbalskog kluba, jeste igrač – talentovan, mlad, perspektivan igrač koji na tržištu može da ima odgovarajuću vrednost i taj igrač treba da donese i sebi i klubu novac od koga će se živeti. Prema tome, preduslov svemu tome je da stvorimo najbolje uslove za našu decu, da Partizan bude regionalni centar za sve te talente i iz regiona ali i šire. Da imaju internat gde će ta deca da borave, da stvorimo najbolje uslove za njihov boravak, da ih formiramo kao ljude, a ne samo kao igrače. Da idu u školu i pohađaju je redovno, da završavaju škole i tako stvaraju kompletne ličnosti. Kada stvorite takve uslove, svaki roditelj koji dođe i vidi gde će mu dete boraviti, moći će lako da se odluči da Partizan bude njihov izbor, da njihovo dete tu igra fudbal, školuje se i razvija. To je jedina perspektiva ovog kluba. Hvala Bogu, imamo taj Zemunelo, odnosno Teleoptik centar, sa idealnim uslovima gde skoro odmah možemo da vršimo sve ovo što smo planirali i stvorićemo preduslove za ovo o čemu govorimo. Ako zavisimo samo od države ili samo od grada, od bilo koga, tu nema perspektive".

Ljajić ne beži od činjenične situacije kakva je u ovom trenutku.

"Tačno je da je Partizan brend, mi jesmo u stanju potrebe da tražimo od države jer ne možemo drugačije da obezbedimo sredstva. Interes privrede za investiranje i ulaganje u sportske klubove trenutno ne postoji, ne govorim čak samo za fudbal, nego uopšte, a posebno za fudbal. Od TV prava, od gledalaca i marketinga nemate neke velike prihode niti možete da ih očekujete u bliskoj budućnosti. Shodno tome, jedino vam ostaje da stvarate igrače, prodajete ih na tržištu i da od toga klub živi. I naravno, drugi značajan izvor prihoda je igranje u Evropi".

Dolazi zimski prelazni rok. Da li ste se vi u klubu dogovorili, odnosno rešili ko može da ide, a ko ne može? Da li postoji neko interesovanje? Ako prodate, na primer, jednog ili dvojicu nosilaca, da li klub sa tim sredstvima može da živi do juna, do kvalifikacija? Da se nadovežem, sledi taj monitoring UEFA koji je "dan D" za klupsku kasu, a uz to imate i onaj kamen oko vrata zvan Patrik Andrade. Kako ćete to rešiti i kako izaći na kraj sa svim tim?

"Pa nema velike misterije u tome. Dakle, obratićemo se državi za pomoć, obratićemo se i tražićemo eventualne donacije, tražićemo eventualne pozajmice ukoliko je to moguće. Prema tome, nastojaćemo na svaki način da obezbedimo sredstva koja su nam potrebna za monitoring. To je nekih 3 miliona i 600 hiljada evra, kako bismo izmirili sve obaveze koje sada dolaze na naplatu, uključujući i Andradea. Verujem da bismo na taj način ne samo prebrodili ovaj monitoring, već i lakše ušli u nastavak sezone, čekajući onda naredni monitoring. Nije laka situacija u tom pogledu, ali naprosto, ovo nije ni prvi ni poslednji put. Navikli smo na te rizike i prepreke koje su ogromne, i opet se vraćam na ono – kada nemate redovnih prihoda, onda morate da se snalazite na ovakav način. I kada smo tek došli, bilo je priča: 'Pa mi smo mislili da ste vi doneli, da vam je država dala 20 miliona'. Gde je došlo tih 20 miliona i ko to daje? Kakvih 20 miliona? Mi od države tražimo za ovaj monitoring da bismo mogli da igramo u Evropi, a sve ostalo moramo da štedimo i stežemo kaiš koliko god je to moguće više".

A da li postoje igrači koji mogu da se prodaju i koje nameravate da prodate?

"Ne sećam se da je skoro ovoliko igrača bilo pod reflektorima i u fokusu velikih inostranih klubova", odgovorio je Ljajić pre priče o interesovanju za Andreja Kostića.

Pitanje svih pitanja u igračkom kadru je i Jovan Milošević. Koliko čujemo, on ima želju da ostane, ali čujemo takođe da ga Štutgart uslovljava da može da ostane samo ako potpiše novi ugovor. Partizan želi da ga zadrži, a situacija je krajnje neizvesna, niko ništa nije znao, ako su nam izvori dobri. Možete li nešto da razjasnite navijačima šta se dešava po pitanju Miloševića?

"Sve što ste rekli je tačno, ja mogu samo da ponovim to što ste rekli. Mi želimo da Milošević ostane. Činjenica je da smo mi izgubili tri važne utakmice u kojima on nije igrao – izgubili smo od IMT-a, izgubili od Čukaričkog i izgubili od Mačve u Šapcu. Nije bio u ekipi jer je bio povređen, prema tome, to dovoljno govori o njegovoj važnosti za ovu ekipu. Milošević želi takođe da bude deo Partizana, njegov agent to želi, a ostaje da Štutgart napravi dogovor sa njim. S obzirom na to da mu ovaj tekući ugovor važi još godinu dana, oni žele da se osiguraju i produže ga na neki duži vremenski period, kako bi posle isteka te pozajmice u Partizanu, koja bi bila do juna meseca, mogli da razmišljaju ili o njegovoj prodaji ili o povratku u Štutgart. To je opcija. Uglavnom se Štutgart sada pita za sve. Realna šansa postoji, jedino ukoliko se u međuvremenu nešto ne dogodi, a iskreno mislim da smo blizu toga da sve strane u ovome budu zadovoljne. Tri strane su apsolutno za to da Milošević nastavi u Partizanu – dakle mi, agent i sam Milošević. Sada ostaje Štutgart koji treba da pronađe svoj interes, a oni vide svoj interes u produžetku ugovora sa njim i onda ustupanju Miloševića Partizanu na još šest meseci, do juna".

Posle poraza od IMT-a, prednost se istopila na jedan bod, ali opet, malo ko – biću slobodan da kažem niko – možda osim igrača, nije očekivao da će Partizan biti prvi na kraju jesenjeg dela sezone. Jasno je da je prioritet stabilizacija kluba i finansijski i organizaciono, ali kad je Partizan na prvom mestu, ne može jedan ovakav klub da kaže: 'Ma nema veze rezultat'. Da li su planirana neka pojačanja, da li želite da napadnete titulu već ove sezone, što je realno izuzetno teško, da ne kažem nemoguće gledano sa strane, pošto se zna da glavni konkurent Crvena zvezda ima za nekoliko desetina miliona skuplji tim nego Partizan?

"Zvezda je i u ovoj polusezoni imala neuporedivo skuplji tim, pa smo na plus jedan u odnosu na njih. Da je malo sreće bilo, trebalo je to da bude na plus četiri, a to bi već bila osetna prednost i u psihološkom i faktičkom i svakom drugom smislu. Ali, plus jedan nam daje pravo da verujemo da možemo do titule i sigurno ćemo se boriti jer sve ovo o čemu mi pričamo - monitoring, da li imamo para za redovno funkcionisanje, da platimo vodu ili struju… Koga to zanima osim nas što moramo to da radimo? Koga od navijača to treba da zanima? Niti ih zanima uopšte. Njih zanima plasman na tabeli, da li ostaje Milošević, ko dolazi od pojačanja, to navijače Partizana zanima. Mi smo i na početku sezone, kad niko nije verovao da ovo može da se desi, rekli da se borimo za titulu. Kakav god da je Partizanov tim trenutno i ko god da igra za Partizan, misli moraju da budu šampionske. Mi ne tvrdimo da ćemo sigurno biti prvi, ali moramo težiti tome da budemo šampioni. Na početku svake sezone Partizan mora da se bori za titulu. I sa decom da igra, mora da se bori. Prema tome, tu nema nikakve dileme da će nastavak sezone biti i te kako zanimljiv i da ćemo učiniti sve da ostanemo na mestu na kojem se nalazimo".

Ima li para za pojačanja? Tačno se zna na kojim mestima škripi. Predrag Mijatović je rekao da su potrebni bekovi, štoperi, možda još neki napadač. Ima li mesta u budžetu?

"Mijatović pravi taj predlog za pojačanja i tu ćemo da vidimo šta je u ponudi. S obzirom na to da je, kao što znate, ovaj januarski prelazni rok prilično deficitaran sa bilo kakvom ponudom, jer su ugovori takvi da se uglavnom u junu završavaju. Malo je slobodnih igrača u januaru i od te ponude na tržištu zavisiće i naše mogućnosti i naši planovi za dovođenje igrača. U svakom slučaju, razmišljamo o pojačanjima, a koja će to pojačanja biti, stvarno u ovom trenutku ne mogu da kažem".

Nedavno ste rekli da tim Partizana vredi 44 miliona evra. Odakle te procene? Sa Transfermarkta?

"Da, sa Transfermarkta. Mi mislimo da vredi više, ako me pitate, ja mislim da vredi više od tih 44 miliona. Ali to je jedino sa čime možemo da raspolažemo, a da nije naša subjektivna procena".

Javna je tajna ili neko opšte mišljenje da ne postoji jedinstvo u upravi Partizana. Danko Lazović nije bio na utakmici protiv IMT-a, a Mijatović je rekao da radi stvari koje nisu njegova obaveza. Postoji li zaista jedinstvo u upravi Partizana?

"Pa vidite, kao i u svakom kolektivu, naravno da postoje različita mišljenja oko stvari koje su predmet interesa kluba. Vi i ja da pričamo o nekom igraču, sigurno ćemo različito oceniti njegove mogućnosti, potencijale i perspektivu. Možemo pet-šest igrača da nabrojimo, sigurno ćemo ih različito tretirati. Raspravljamo o svim pitanjima. To što Lazović nije bio na utakmici protiv IMT-a je zato što trenutno nije u zemlji. Vraća se za dva dana i biće tu. Prema tome, klub funkcioniše. Da, postoji debata, postoje nekada oprečna mišljenja oko tih stvari, ali se dogovaramo i usaglašavamo. Na kraju krajeva, ja bih se zabrinuo, i uvek se zabrinem, kad neko kaže: 'Mi smo jedinstveni'. A u čemu jedinstveni? Šta to znači? Kako u današnje vreme možete da budete potpuno jedinstveni u bilo kom kolektivu? Ja mislim da je to korisno, da imamo različita mišljenja, debatu i dijalog".

Možda jeste delikatno, ali vi ste prvi čovek kluba – da li ta razmimoilaženja u mišljenjima dolaze do nivoa nekih tenzija ili svađa, u smislu da se neki odnosi prekidaju ili da neko kaže: "Dosta je više"? Informacija koja je izazvala najviše tenzija jeste da je Jovanović prekomandovan u seniorski tim, posle čega su navodno nadležni za omladinski pogon pretili odlaskom. Mislim, oni ne komuniciraju sa medijima, ali tako smo čuli iz pouzdanih izvora, da je Mijatović išao u Zemunelo da drži sastanke i da je tu bilo tenzija. Dakle, ja prihvatam i razumem, i slažem se da je normalno da postoje razmimoilaženja u mišljenjima, diplomatski rečeno, ali da li to dolazi do nivoa svađa zbog kojih neko kaže da neće više da radi u Partizanu?

"Prvo, i da je bilo bilo čega od toga, ja to neću reći. Kakav bih ja bio čovek da sada izlazim javno i pričam o stvarima koje se dešavaju u kući? Ako se nešto desi tog tipa, to ne može da se sakrije. Ali i da se desilo, šta s tim? Očekujete od mene da kažem: 'Da, to je istina'? Objektivno, neću da vas lažem, ali ću da prećutim. Ja ne bih pričao nešto što nije tako, ali mogu da prećutim i imam pravo da ne kažem nešto što mislim da nije u interesu kluba. A mislim da nije u interesu kluba da naše unutrašnje stvari, naše rasprave, naše debate i naš dijalog izlažemo na uvid javnosti. Javnost treba da zna i treba da budemo potpuno transparentni, evo kao što sam ja danas sa vama. Transparentno kažemo kako klub funkcioniše, šta radi i šta namerava u onoj meri u kojoj je to moguće reći. Bez nekih predviđanja, bez nekih nerealnih opservacija, nego onoliko koliko može i koliko treba. Nastojim da održimo tu komunikaciju sa javnošću zbog medija, ali i zbog navijača Partizana koji očekuju odgovore na pitanja koja vi, naravno, s pravom postavljate".

Kroz razgovore sa ljudima koji rade u klubu čujemo pozitivne stvari o radu na stabilizaciji kluba i toku tog procesa, ali navijači nisu racionalna bića. Njih ne zanimaju procesi, reaguju na rezultate i neuspehe emotivno i katastrofično. Vi morate da balansirate između svih tih stvari. Kako vama to ide u ovih godinu dana – taj balans između nerealnih očekivanja i surove realnosti?

"Verujte, nekada je i teže nego što je bilo u politici, iskren da budem. Nekada i teže nego u politici zato što stvarno postoji više aktera o kojima naprosto morate da vodite računa iz različitih razloga. E, sad, sve to usaglasite, pa da ostanete na nekom putu, da ostanete u korektnim odnosima sa svim tim akterima – pre svega sa navijačima, javnošću, medijima, državom od koje zavisite, sponzorima koje očekujete i potencijalnim sponzorima. Mnogo je teško. Da vas ništa ne lažem, stvarno je teško".

Sada sledi neizbežna tema. Vi kao čovek Partizana, partizanovac i predsednik fudbalskog kluba, znate da je crno-bela porodica imala prilično burnu jesen. U fudbalskom klubu je smenjen trener koga su navijači zavoleli. Potpredsednik za sportska pitanja je to obrazložio svojim razlozima, na šta apsolutno ima pravo i stoji iza tih odluka, što je dobro jer je preuzeo odgovornost svojim imenom. Ali navijačima se to nije svidelo, izazvalo je buru. Košarka je doživela pravi potres koji je bukvalno prodrmao ne samo crno-belu porodicu, nego i društvo. Smena Obradovića je postala kao neki pokret. Kao posledica toga nastalo neko "bedačenje" i mračne misli kojima su navijači Partizana skloni. Kako komentarišete ova dva meseca u crno-beloj porodici i sve što se dešavalo?

"Uh… Malo nam je naših muka, a vi mi otvarate još problema na koje niti imamo kakav uticaj, niti možemo da utičemo. Mada bismo voleli da je to sve harmonično i idilično, da imamo uspeh kao što smo imali i da imamo atmosferu kao što je bila dugi niz godina. Pa ta košarka je postala brend. Bukvalno je košarka postala turistički brend. Pred svaku utakmicu ljudi iz čitavog regiona zovu, pitaju i mole za kartu. Ljudi za koje nikad nisam ni znao da vole sport dolaze na košarkaške utakmice Partizana. To je stvarno fenomen. Kao navijač, ja mogu da izrazim žaljenje zbog svega što se dešavalo i nadu da će se klub što pre stabilizovati. Ali ko sam ja da pričam o stabilizaciji košarkaškog kluba, a mi smo u takvom bedaku da ne znamo gde nam je glava? Oni su realno u organizacionom i finansijskom smislu daleko ispred nas, i oni su prošli ovaj turbulentni period. Kao što smo i mi zatekli, i oni su tada zatekli ogroman dug i probleme, i to je trajalo pet-šest godina dok se nisu stabilizovali. Evo, mi smo za godinu dana napravili nešto što stvarno niko nije očekivao. Kad smo razgovarali s navijačima, rekli su: 'Slobodno, dve-tri godine mi ćemo da čekamo, nikakav problem nije', kada smo tek dolazili. Evo, godinu dana je prošlo i ja kažem da će već od juna meseca tu druga pesma da se peva. Klub će biti na daleko, daleko zdravijim osnovama nego što je sada".

Za kraj, sada je decembar 2025. godine. Kada biste sedeli s nekim navijačem Partizana, gde god volite da sedite i pijete kafu, bez političkog jezika i bez diplomatskog govora koji mora da ima predsednik Partizana, šta biste mu rekli – šta je Partizan prošao za ovu godinu dana i gde će biti za godinu dana? Ali onako, najdirektnije moguće, bez uvijanja.

"Šta smo prošli, ja mislim da javnost manje-više zna. Gde ćemo biti za godinu dana, stvarno nisam Baba Vanga da mogu to da predvidim, ali da ćemo biti stabilni i da ćemo biti konkurentni, u to nemam nikakvu dilemu. Da ćemo imati bolju infrastrukturu, bolju omladinsku školu i bolje mlađe kategorije, i da će klub delovati i spolja i iznutra mnogo organizovanije i efikasnije, u to nemam apsolutno nikakvu dilemu. A teren... Tu mnogo faktora treba da se poklopi da se postigne ono što svi želimo, a to su uspesi i trofeji".

Da li ste optimista da će za godinu dana Partizan možda prezimiti u grupnoj fazi nekog takmičenja?

"U tom pravcu sam optimista. To je apsolutni prioritet svih prioriteta. Rekao sam to, to je jedan od dva ključna izvora finansiranja kluba u perspektivi. Jedno je prodaja igrača, drugo je igranje u Evropi. Ako to ne uradimo, realno smo u problemu. I svi ovi planovi se onda dovode u pitanje".

Dobro, hoćete li vi još nešto da kažete, a što vas nisam pitao?

"Ne, pitali ste i više nego što treba, ha, ha", zaključio je šaljivo Rasim Ljajić.