''Živeće srpski vaterpolo!'' - Nikola Jakšić za ''Sportske'' o poteri za Durantom, Novaku, Andriji, Radničkom, nehumanom rasporedu...

Dvadesetak dana posle trijumfalnog povratka iz Pariza i osvojenog trećeg uzastopnog zlata, završen je letnji odmor za naše najbolje vaterpoliste.

Polako se svi priključuju svojim klubovima na početku priprema za novu sezonu, a maltene pola reprezentacije ćemo sledeće sezone gledati u kragujevačkom Radničkom - selektora Uroša Stevanovića, igrače Nikolu i Petra Jakšića, Strahinju Rašovića, Radomira Drašovića, golmana Radoslava Filipovića, uz trenera golmana Miloša Ostojića i fizioterapeuta Vladu Radovića.

Za ekipu Radničkog će nova sezona početi već 13. septembra, kada će Kragujevčani biti domaćini veoma jakog kvalifikacionog turnira za plasman u Ligu šampiona. U grupi sa Radničkim biće grčki Vuljagmeni, mađarski BVSC i zagrebačka Mladost, a samo pobednik grupe izboriće mesto u elitnom društvu. 

U susret svemu tome, Radnički je u subotu organizovao lep doček za reprezentativce koji će u novoj sezoni braniti boje ovog kluba, a ono što je bilo najupečatljivije tokom tog događaja, jeste da su dočeku u najvećem broju prisustvovala deca.

Olimpijski šampioni su ih pozdravili i zahvalili što su ispunili tribine na kragujevačkom bazenu, a kapiten reprezentacije Srbije Nikola Jakšić je tog dana i potpisao ugovor sa Radničkim i ozvaničio ''transfer bombu'' o kojoj se dosta pisalo prethodnih dana.

Tom prilikom je Nikola Jakšić dao ekskluzivni intervju za naš sajt, a na početku razgovora se još jednom osvrnuo na ovaj doček u Kragujevcu.

''Drago mi je da su deca došla u tolikom broju, svakako da i dalje vaterpolo nije izumro kod nas, kako bi se to reklo. Nadam se da će na nekom našem primeru videti da koliko god je teško i koliko god ima padova, da se na kraju uvek isplati, samo je pitanje koliko si spreman da se žrtvuješ i posvetiš tome što stvarno želiš. Verujem da tu ima dosta šampiona i boljih igrača od nas, samo želim da im kažem da nastave i ne odustaju, jer se na kraju to uvek isplati'', rekao je Jakšić.

Zašto je izabrao Radnički ovog leta? 

''Ima tu dosta faktora, namestilo se na kraju da i meni i Radničkom to predstavlja najbolju opciju u ovom trenutku i stvarno mislim da je to pravi potez za nastavak moje karijere, jako sam srećan zbog toga. Nadam se da će to biti početak neke nove priče, gde će moći da se pokaže vrhunac tog srpskog vaterpola''.

Iako ima tek 27 godina, Nikola Jakšić je u dosadašnjoj karijeri već osvojio tri olimpijska zlata. U Rio de Žaneiru 2016. je bio tinejdžer, najmlađi i najtalentovaniji u ekipi, pet godina kasnije u Tokiju je već bio istaknuti član slavne generacije koja je osvojila sve što se osvojiti moglo, a zlatni olimpijski niz je nastavio i ovog leta u Parizu, i to kao kapiten nacionalnog tima.

S obzirom na njegove godine, uvereni smo da će u Los Anđelesu 2028. sa ''delfinima'' napasti i četvrto olimpijsko zlato u nizu.

''Dosta je prošlo, svakako, a što se tiče Los Anđelesa, ako sve bude kako treba, naravno, ja ću imati tada 31 godinu, verujem da će biti i toga, nadam se da ću biti spreman za to, ali da ne pričam sad. Ako Bog da, da bude sve kako treba, nadam se da ćete me videti i u Los Anđelesu''.

Tada bi imao priliku da dostigne američkog košarkaša Kevina Durenta koji već ima četiri olimpijska zlata u nizu. 

''Da, videćemo, ima četiri godine do tada, svakako idemo da se pripremamo za to, ali o tom potom, ima još stvari koje treba da prođemo i nekih prepreka da prebrodimo, pa se nadam da kada dođe taj period, da će biti sve kako treba''.

Do sada je u reprezentaciji radio sa Dejanom Savićem i sa Urošem Stevanovićem, sa obojicom je osvajao Olimpijske igre, a koliko se iz njegovog ugla njih dvojica koncepcijski razlikuju?

''Naravno, ima razlike, svako je individua za sebe i drugačiji trener. Uspeli smo da se priviknemo, hvala Bogu, posle te smene generacija i da na kraju osvojimo zlato u Parizu. Svako od njih je različit, ima i sličnosti i razlika, ali prilagodili smo se''.

Ove godine je bio neuobičajeno žestok ritam takmičenja. Osim klupskih takmičenja, za ovih osam meseci u 2024. godini igralo se i Evropsko prvenstvo, i Svetsko prvenstvo, i Olimpijske igre. Kako su igrači uopšte izdržali sve to?

''Bilo je prilično oprerećenje, s obzirom da su se dva turnira igrala u pauzi, u polusezoni, bilo je poprilično naporno. Nehuman ritam i nerealni uslovi za rad i za pokazivanje najbolje forme, jer su ta dva takmičenja bila u razmaku od dve nedelje, ali eto, završilo se i nadamo se da se to više neće ponavljati''.

Sledeće godine će se igrati ''samo'' Svetsko prvenstvo u Singapuru. Razmišlja li već o tom takmičenju?

''Što se tiče Svetskog prvenstva, iskreno, posle dve i po nedelje od Pariza, nije mi to prošlo kroz glavu. Znam da ide SP, ali o tome ću razmišljati za neki mesec. Najpre rehabilitacija od svega, a kad bude došlo vreme, pripremićemo se''.

Darko Mitrovic/Sportske.net

Dosta se po završetku Olimpijskih igara govorilo i o velikoj podršci koju su naši vaterpolisti u kriznim momentima dobili od najboljeg tenisera svih vremena, Novaka Đokovića koji im je održao i upečatljiv govor.

I Novak je u Parizu ostvario svoj san i osvojio olimpijsko zlato koje je toliko dugo čekao, ali je zatim ovih dana doživeo neočekivanu eliminaciju sa US opena. Mogu li sada vaterpolisti da mu uzvrate nekom porukom podrške?

''Mislim da ja ne znam kako mogu da podržim njega, jer je on jedan od najvećih šampiona ikada na ovoj planeti. Verujem da sve što bih ja njemu mogao da kažem, on je to već prošao i sve to uveliko zna. Mislim da to za njega predstavlja samo jedan korak dalje. Uradio je ono što je najviše želeo, osvojio je zlato na Olimpijskim igrama, tako da verujem da će uskoro biti još spremniji nego sada. Nismo ispratili meč, igralo se u kasnim satima, ali verujem da je to samo još jedna prepreka koju će on prevazići, ako nije to učinio već danas. Takav je njegov mentalni sklop da stvarno verujem da će se vratiti jači nego ikad.

Što se nas tiče, mi smo na njega gledali kao najvećeg sportistu Srbije i sveta i posle toga još više nam je porastao u očima. Što se tiče našeg uspeha, verujem da je imalo udela i to. Ne znam šta bi bilo da nije došao, bolje da ne razmišljam o tome. Završilo se dobro, uspeli smo da osvojimo zlato, a što se tiče njega, imam samo reči hvale''.

Zanimljiva je bila i uloga našeg trofejnog odbojkaša Andrije Gerića koji se danas bavi psihologijom u sportu i koji je u Parizu bio član stručnog štaba, zadužen za psihološku podršku igračima. Kako je to sve funkcionisalo, da li su igrači imali slobodu da odu na razgovor sa njim kad god bi im to bilo potrebno i koliko su im ti razgovori sa Gerićem pomogli?

''Tako je. Bio je tu za nas kad god nam je nešto trebalo, pričali smo, pomagao nam je na mentalnoj bazi, koja je možda bitnija od fizičke i hvala mu na tome. Verujem da je dosta doprineo da se izdignemo i da osvojimo tu zlatnu medalju, bez obzira na probleme na početku. Bilo je svega, on je bio uvek tu za nas. Nema šta, hvala mu''.

Kada je bilo najteže?

''Posle Australije, svakako. Svi smo očekivali da ćemo pobediti, ali doživeli smo katastrofu, oni su zasluženo pobedili. Na kraju smo došli u situaciju da se borimo za prolaz dalje, ali borili smo se na svakim Olimpijskim igrama za prolaz dalje, pa je to možda ispalo i kao neka normalna stvar''.

Selektor Stevanović je otkrio da mu je ubedljivo najteža utakmica za pripremu bila ona protiv Grčke u četvrtfinalu i da je morao da je priprema tri puta duže nego ostale utakmice. Da li je to tako i igračima u bazenu izgledalo?

''Svakako, Grčka je u tom trenutku bila jedna od najboljih ekipa na turniru. Imali smo i tri poraza od njih, pa je bio težak meč, kompletna su ekipa, kvalitetna. Četvrtfinale je predstavljalo neku barijeru, jer smo ispadali na prethodnim takmičenjima u četvrtfinalu, pa je i to davalo toj utakmici na težini, ali uspeli smo sve da prevaziđemo'', rekao je Jakšić.

Njegov gol u poslednjoj sekundi je presudio u tom meču, gol koji ulazi u antologiju srpskog vaterpola. Posle toga sve je izgledalo lakše, i u polufinalu protiv Amerikanaca, i u finalu protiv Hrvatske.

''Na kraju je ispalo kako je ispalo, ali mislim da je taj gol zasluga cele ekipe koja je nagrađena za sve što smo prošli zajedno, posle loših situacija, ispadanja, ali na kraju smo dobili nagradu od nekog sportskog Boga. Šta da kažem, neću da gledam poklonu u oči, bilo je šta je bilo. Mislim da kada bi se ta situacija ponovila, ne bih mogao da postignem takav gol ni iz 50 puta. Nadam se da više nećemo dolaziti u takve situacije'', zaključio je Jakšić.

Slavlje naših košarkaša u Parizu posle osvojene bronze je privuklo veliku pažnju javnosti, ali to se Andriji Geriću, na primer, nije dopalo. A kako je izgledala proslava vaterpolista posle osvojenog trećeg olimpijskog zlata u nizu?

''Nisam znao za to (što je Andrija rekao, prim.aut.), ali što se tiče naše proslave, kad smo završili meč, bili smo u selu, slavili smo dok nismo došli na aerodrom, takođe i posle dočeka imali smo proslavu. Uspeli smo da proslavimo kako treba. Bilo je zanimljivo, to je dovoljno, ne bih ništa više o tome'', naglasio je Jakšić.