Valensija na penale, prvi put u istoriji

Dok Valensija živi u prosečnosti i čak dva finala Lige šampiona, ili osvojeni UEFA Kup o kome smo pisali predstavljaju daleku prošlost, red je da se podsetimo jedinog evropskog trofeja u istoriji "Slepih miševa".

U stvari, imaju i Kup Sajamskih Gradova početkom šezdesetih, ali KPK sa kraja sedamdesetih je važniji.

Sada se čeka eventualno Murinjo i da Piter Lim izvuče veći novac kako bi vratio klub u top četiri ili pet španskog fudbala, ali to, iskreno rečeno, ne izgleda baš mnogo verovatno.

Valensija je 1979. tukla u finalu Real Madrid, prethodno je morala da izbaci i Barselonu, slavili su kod kuće sa 4:0 izgubili revan sa 4:1. Tu slavnu generaciju predvodio je Mario Kempes, najveća zvezda Mundijala prethodnog leta u Argentini. Kempes je sa dva gola u finalnom meču na "Kalderonu" doneo trofej i veliko slavlje za klub sa Levanta. 

Te godine su bili sedmi u šampionatu, ali je trijumf u kupu označio sezonu kao više nego uspešnu. 

Naredne godine, Španci su u počivšem KPK imali dva tima, Barselonu koja je branila trofej i Valensiju. 

U prva dva kola su Los Ches bili bolji od danskog predstavnika, a onda i od Rendžersa. Put nije mogao da bude gori, rival je bila Barselona. Ali, taj tim je bio neustrašiv, savladali su Katalonce u gostima sa 1:0, revanš je bio triler, domaći su poveli, Barselona golovima Kanita i Landaburua okrenula, imala rezultat za polufinale. Nemac Bonof je brzo izjednačio da bi Saura i Kempes potopili tim slavnog Helenia Herere. Na klupi Valensije bio je još slavniji Alfredo Di Stefano. Na kraju je u revanšu bilo 4:3 za domaće, u polufinalu ih je čekao Nant.Iako su na Atlantiku poraženi sa 2:1, u revanšu su na krcatom stadionu "Luis Kazanova" pregazili "Kanarince", 4:0, ponovo su blistali stranci, Bonof je načeo goste, Kempes ih dokusurio sa dva gola.

Tako je Valensija trasirala put u jedno od dosadnijih finala u KPK. Sa druge strane je bio Arsenal koji je u polufinalu izbacio veliki Trapatonijev Juventus. Iako je bilo 1:1 na "Hajberiju", Guneri su šokirali Italijane i pobedom na "Komunaleu" otišli na finale, na "Hejsel".

Englezi su bili izmučeni, četiri dana pre toga su izgubili FA kup od Vest Hema, te godine su odigrali 70 utakmica. Potpuno su bili isceđeni, nakon 120 mimuta rezultat je bio 0:0, a ovo je istorijsko finale, prvi put je pobednik odlučen posle penala. Arsenal jeste bio favorit, na kraju krajeva, engleski klubovi su tada vladali Evropom, Valensija je bila tek šesta u La Ligi, ali je dvostruka pobeda nad Barsom u četvrtfinalu opominjala.

Dejvid O'Liri i Talbot su primili injekcije kako bi igrali uprkos povredama, pre meča je bilo nereda, uhapšeno je 30 Engleza, pet godina pre velike tragedije na istom mestu. Činilo se da Englezi žele da se sve reši na penale, branili su se uglavnom, pogotovo u produžetku, ali sreća ih je izdala. Pat Dženings je tokom 120 minuta odbranio dve prilike, Kempesu i Bonofu, na drugoj strani najbolju priliku je imao Stejplton. 

Kempes je promašio za Valensiju, ali je Brejdi takođe popustio u poslednjem meču za klub, pre odlaska u Juventus. Zatim su strelci bili precizni, a onda je Grejem Riks bio pod pritiskom da ostavi "Tobdžije" u igri. 

Bio je nervozan, Pereira je lako odbranio njegov šut i to je bio kraj nada. Englezi su digli frku, pošto je to bila novina, da penali ne bi trebalo da rešavaju finala, predlagali da se sve vrati na novu utakmicu u budućnosti, ili da se izvode penali sa 35 metara kada sami idete ka golmanu, kao što je bio slučaj u tadašnjoj američkoj profesionalnoj ligi. Predsednik Arsenal Denis Hil-Vud je imao rešenje, da odluči broj kornera. Doduše, to bi značilo remi u pomenutom finalu jer su i Valensija i Arsenal izveli po pet udaraca iz ugla. 

Dok je Valensija slavila najveći uspeh u istoriji, izmučeni Arsenal je narednog vikenda pregažen u poslednjem kolu od Boroa, pa uprkos sedamdesetak utakmica, dva finala, ostali su i bez trofeja i bez Evrope naredne sezone.

Da se vratimo Valensiji. 

Naredne godine Pasegito se vratio na klupu, otišao je Bonof. Tim je bio slabiji, mada su stigli Morena iz Urugvaja i Orlando Himenez iz Paragvaja.

Nisu dugo potrajali, u osmini finala se isprečila Karl Cajs Jena, izgubili su u DDR sa 3:1, dobili sa 1:0 u revanšu i ispali. 

U ligi su bili četvrti, pa bez Kempesa peti, dva puta izborili plasman u Kup UEFA, ali je to već opadanje moći, nakvalitetniji fudbala se igrao u Baskiji. Valensija je u leto 1986. ispala iz Primere. Posle godine među drugoligašima ekspresno su se vratili i ubrzo ponovo imali važnu ulogu u Španiji, ali do Rafe Beniteza nisu uspeli da se okite trofejem u Evropi, iako su na prelazu vekova sa Hektorom Kuperom izgubili dva finala Lige šampiona.

Danas su od toga daleko svetlosnu godinu.