Veliki intervju Feđe Dudića za ''Sportske'' (I deo)

Godina na izmaku ostaće u Kragujevcu upamćena kao istorijska za Radnički 1923 koji je prvi put u klupskoj istoriji izborio plasman u polufinale nacionalnog kupa, a nedugo zatim i prvi put izašao na evropsku scenu. Istorijsko je i postavljanje reflektora na ''Čika Dači'' ove jeseni, uz zamenu stolica na tribinama, novu ložu, postavljanje novog semafora...

Osim toga, pamtiće se i istorijski transfer Milana Aleksića u engleski Sanderlend koji je doneo klubu rekordnu, višemilionsku zaradu, a takođe je veoma važno da su Kragujevčani i u tekućoj sezoni zadržali visok nivo igre i ponovo su ozbiljan kandidat za još jedan plasman na evropsku scenu.

Sve to je praćeno i dopadljivom ofanzivnom igrom koju forsira trener Feđa Dudić, pa je Radnički na kraju aktuelne polusezone drugi najefikasniji tim Superlige sa 37 golova, iza vodeće Crvene zvezde koja ima 71 postignut gol u 20 odigranih kola.

O kontinuitetu dobrih igara i rezultata Dudićevog tima govori i podatak da je Radnički od početka kalendarske godine osvojio ukupno 69 bodova u superligaškim utakmicama (38 tokom proleća u sezoni 2023/24 i još 31 u jesenjem delu sezone 2024/25), što je treći najbolji učinak u 2024. godini od svih superligaša.

Nenad Kotlajic/Radnicki1923

O svemu ovome, kao i drugim događajima koji su obeležili 2024. godinu u Radničkom razgovarali smo sa šefom struke kragujevačkog superligaša Feđom Dudićem.

Intervju sa njim smo podelili u dva dela, a bosanskohercegovački stručnjak je napravio svoj rezime ove istorijske godine za fudbal u Kragujevcu.

''Nisam sabirao bodove ukupno za 2024. godinu, ali sada kad čujem tu brojku, stvarno je impozantna, 69 bodova. Bio je tu i plej-of, puno teži protivnici, teže se dolazilo do bodova. To je puno u godinu dana, što neko ne ostvari za 2-3 godine. Sigurno da smo na to svi ponosni.

Kad uzmemo celu godinu, mislim da su pripreme u Antaliji i meni nekako dale na samopouzdanju. Tamo sam uvideo da možemo da izađemo u Evropu. Prva utakmica u Nišu, a pogotovo ona sa Vojvodinom u drugom kolu pokazale su mi da možemo, odigrali smo dve utakmice u visokom ritmu. Vodili smo protiv Radničkog sa 3:0, pa spašavali tu pobedu od 3:2, ali smo postali svesni da možemo da pobeđujemo u kontinuitetu.

Tada je bilo nekih šest pobeda zaredom i taj niz nas je stavio gde nas je stavio. Pobeđivali smo mi, ali pobeđivali su i drugi, nismo imali luksuz da kiksnemo. Imali smo u prvenstvu poraz u Lučanima, sve ostalo su bili porazi od Zvezde, od TSC-a, ali smo pobeđivali ekipe koje su bile ispod nas.

Pobeda nad Čukaričlkim od 4:3 je bila ključna na startu plej-ofa, kada smo gubili sa 3:2 i okrenuli u drugom poluvremenu. Ta utakmica je prelomila i donela nam je Evropu. Ta pobeda je bila ključ. Da smo izgubili, Čukarički bi došao na dva boda, a oni su imali lakši raspored i mislim da bi uspeli da nas prestignu. I moje slavlje na kraju utakmice je pokazalo koliko nam je zaista bilo stalo'', objasnio je Dudić.

2024 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Sam kraj te istorijske sezone pamtiće po pomešanim osećanjima koja je kod njega i njegovih igrača izazvala utakmica poslednjeg kola plej-ofa Superlige protiv Partizana u Beogradu. Vodio je Radnički sa 2:0, izgledalo je da će sezonu završiti na četvrtom mestu i izboriti plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope, što bi značilo i najmanje četiri evropske utakmice tokom leta, ali crno-beli su uspeli da izjednače na 2:2, pa je Vojvodina završila na četvrtom, a Radnički na petom mestu koje mu je donelo plasman u kvalifikacije za Ligu konferencija.

Odmah po završetku te utakmice u Humskoj, na kragujevačkom Trgu ''Radomir Putnik'' organizovan je spektakularni doček za igrače i trenere Radničkog povodom istorijskog plasmana na evropsku scenu. Ali, Feđi je trebalo vremena da prežali propuštenu priliku protiv crno-belih.

''Taj doček... Nekako sam bio tužan posle utakmice sa Partizanom, imali smo u džepu četvrto mesto i plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. I Aleksić je u 90. minutu imao stopostotnu priliku, šutirao je glavom, Jovanović fenomenalno brani... Posle utakmice vraćamo se autobusom, 20 minuta svi ćute, došli smo do Smedereva, atmosfera kao da smo ispali, ali i to je nešto veliko. Iako smo ostvarili istorijski uspeh, nismo se time zadovoljili, došli smo na taj nivo da nismo zadovoljni bodom na JNA! I onda me Simović negde kod Smedereva pita da li mogu malo da puste muziku. Ja mu kažem: 'Naravno, Simke da možete'.

Posle kad smo došli na trg i kad sam video koliko je ljudi, kolika je ljubav, tek sam tada shvatio šta smo uradili i tek tad sam se nekako odljutio za taj Partizan''.

STARSPORT photo Belgrade Serbia

Ekipa je otišla na zasluženi odmor koji je kratko trajao, jer se trebalo što bolje pripremiti za toliko željeni izlazak na evro-scenu.

''Jedno prelepo leto, pogotovo Zlatibor, dobre pripreme, dobre utakmice, na primer protiv APOEL-a u Užicu (1:1). APOEL sada igra grupnu fazu Lige konferencija i prošao je dalje. Mi smo sa njima odigrali jednu fenomenalnu utakmicu, a to im je bila 'generalka' pred nastavak sezone. Vodili smo 1:0, imali još 2-3 dobre prilike i tada sam video da možemo sa velikim klubovima i uvek volim da igram pripremne utakmice sa jakim ekipama''.

Međutim, start nove sezone obeležila je bolna eliminacija u dvomeču sa Mornarom iz Bara na startu kvalifikacija za Ligu konferencija, iako je Radnički imao minimalnu prednost (1:0) posle prve utakmice.

''Početak sezone - najpre odlazak u Leskovac i poraz (3:2) od Železničara u prvom kolu Superlige. Utakmica koja je mogla da ode i na jednu i na drugu stranu, ali dobro, shvatili smo to kao upozorenje. Onda istorijska pobeda protiv Mornara u Leskovcu. Posle te utakmice i pobede od 1:0 smo ušli u svlačionicu, čestitali jedni drugima, ali smo osetili žal, kao da smo predosetili šta će se dogoditi u revanšu za sedam dana.

Jednostavno, nismo poentirali, nismo ostvarili dovoljnu pobedu, zaslužili smo da vodimo dva razlike u prvih pola sata i kada sve uzmem u obzir, tih 30 minuta nas je koštalo prolaska dalje.

To je bila prva pobeda srpskih klubova u Evropi posle godinu dana, ali nisam bio u potpunosti zadovoljan, kao da sam predosetio šta će se desiti.

Odlazak tamo (u Podgoricu, prim. aut.) i igra na tom terenu... Sa Veležom sam, na primer, izašao u Evropu, a ni u kom slučaju nismo mogli da dobijemo licencu da igramo na našem terenu koji je pet puta bolji od onog na kom smo igrali u Podgorici. Tribina neupotrebljiva, svlačionice unutra, teren... Stvarno su bili loši uslovi, ali naravno da to nije bio razlog ispadanja, da ne misle ljudi da tražimo alibi. Ipak, sve nas je to nekako poremetilo.

Nenad Kotlajic/FK Radnicki 1923

Mi smo i tamo bili bolji, imali smo prečku pri 0:0, kontrolisali situaciju, jedan prekid pred kraj poluvremena nas poremeti, iz dva neka prekida smo primili dva gola. Mislio sam kad je Aleksić dao gol da ne možemo da ispadnemo. Ali, u produžetku smo samo nekih 7-8 minuta bili pravi, posle kao da smo čekali te penale, kao da smo ih priželjkivali.

A penali me prate kroz karijeru. Odredili su moju sudbinu. Doneli su mi najveće radosti - pobeda nad AEK-om sa Veležom, a onda i osvajanje Kupa BiH sa Sarajevom. Ali, pamtim i ispadanje od Čelika iz Kupa, posle čega sam podneo ostavku. I evo, ovaj Mornar koji će ostati uvek kao neki ožiljak i nešto što neću moći da prežalim, koliko god se budem bavio ovim poslom''.

Da li je posle Mornara bio u dilemi oko ostanka u Kragujevcu, imajući u vidu i da je tih dana generalni direktor kluba Igor Konatar podneo ostavku koja kasnije nije prihvaćena?

''Nisam imao dilema posle Mornara, znao sam da radimo najbolji mogući posao, iako su me povredile neke stvari. Igor je puno sebe dao, moram da ga pohvalim za sve što je uradio u klubu. Slavko, ja, stručni štab i igrači smo zaduženi za sportski segment, a ono što on radi i što je napravio od kluba možda prolazi nezapaženo, jer su naši rezultati u prvom planu, a zaista je napravio velike stvari. Sada imamo stadion sa novim reflektorima, sa novim stolicama, sa novom ložom, novim semaforom. Jedino nam nova travnata podloga nedostaje i nadam se da će bar od sledeće sezone i to da se završi. Radnički mora da ima pravi teren i vrhunske uslove ako se želi da ovako igra. Obezbedio nam je adekvatne pripreme, plaćanja u dan i on je shvatio da je dao sve od sebe, nekome nešto možda obećao, a nije ispunio. To je bila neka njegova moralna obaveza, ali i sada mislim da je to učinio malo ishitreno. Shvatio je i on da ima ljudi oko kluba koji ne vole da Radnički bude tu gde jeste. Video je možda i neke lažne prijatelje koji su se pojavili i koji su možda jedva čekali da on da ostavku. Ali, nastavili smo tamo gde smo stali, pun je elana i on i Slavko, a ja nisam razmišljao da odem, nikada nisam ostavljao ekipu kada mislim da je najteže. Probam uvek da izvučem sve.

Nisam smatrao da je to ispadanje bilo neko sramoćenje i da bi trebalo da podnesem ostavku posle svega što sam tokom devet meseci pre toga ostvario sa svojim stručnim štabom i to se pokazalo ispravnim, jer smo se vratili u prvih pet ekipa, sa tendencijom da želimo da rastemo i pokušaćemo da budemo konkurentni i u nastavku sezone, uz dobre pripreme i dobar prelazni rok''.

Mnogi su posle bolne eliminacije sa evropske scene očekivali ''potonuće'' Radničkog i u Superligi, ali se tim Feđe Dudića ekspresno podigao ''iz pepela'' i pokazao da je poraz u Baru bio slab dan i posledica nesrećnih okolnosti. Ipak, naslovi u pojedinim medijima su bili surovi prema Kragujevčanima, dok je istovremeno Partizanovih 2:9 u dvomeču sa kijevskim Dinamom nekako palo u drugi plan.

''Ekipa je pokazala karakter u utakmici protiv Radničkog iz Niša (4:0), kada protivnik nije želeo da se saglasi da pomerimo odigravanje utakmice za jedan dan. Tražili smo da igramo u ponedeljak, oni nisu pristali, to nas je nekako dodatno motivisalo. Zasmetali su mi naslovi u medijima. Komentare ne čitam nikada, ali normalno je da pročitaš neke stvari, zasmetalo mi je što se pisalo kako smo 'osramotili grad, državu'...

Nekih godinu dana tog rada, sve je palo za tih sedam dana. Onako, teško sam proživeo i sa ekipom, ali došle su brzo i nove pobede, 31 osvojeni bod, a prošle jeseni smo bili presrećni sa 23 boda.

S obzirom da nismo bili na 'Čika Dači', da smo igrali u Gornjem Milanovcu, u Leskovcu, mislim da je ovo jedan veliki uspeh. Ustalili smo se u pet ekipa, Radnički nije tu zalutao, nije trajao godinu dana i nestao''.

Nenad Kotlajic/Radnicki 1923

Bilo je sumnji u ekipu Radničkog i nedavno posle poraza od IMT-a i Novog Pazara, pretio je Kragujevčanima tada pad u plej-aut zonu, ali oni su opet pokazali snagu i kvalitet da izađu iz krize kada je najteže.

''Imali smo krizni period što se tiče rezultata, ne igre, ali kada je bilo najteže, otišli smo u Niš i pobedili direktnog konkurenta. Posle nekih pet-šest kola nam je niški Radnički bežao nekih sedam bodova, a sad smo ispred njih. Nadam se da ćemo moći da osvojimo i još neko mesto iznad, ali ne zavisi sve od nas.

Ekipe iz vrha nas sada shvataju ozbiljnije, a da ne govorim o uslovno rečeno manjim ekipama. Kako ja vidim, liga je specifična. Onaj ko je više gladan za pobedom, ima veće šanse. Izuzev Zvezde koja je stvarno dominantna i koja je priča za sebe, od ostalih ekipa svako svakoga može da pobedi - na motivaciju, na želju''.

Kragujevčani se takođe mogu pohvaliti da su jedna od retkih ekipa koja je u jesenjem delu sezone uspela da pruži snažan otpor dominantnoj Crvenoj zvezdi i da do kraja meča u Gornjem Milanovcu održi rezultatsku neizvesnost. Zvezda je na kraju slavila sa 1:0, ali pitanje je kako bi se taj meč završio da nije došlo do isključenja Matije Gluščevića.

''To su argumenti, nije da pričamo nešto što nije istina. Lučani su uzeli bod, naš sugrađanin Joksa (Dejan Joksimović, prim.aut.) će ostati upisan da je uzeo bod Zvezdi, ali evo čovek nema posao. Odigrali smo tada dobru utakmicu, iako nam je nedostajalo 6-7 igrača. Aleksića smo spremali da igra, a onda on odleti u Englesku i dva dana pre utakmice je prodat, Vidosavljević se povredio... Znam da sam tada ubacio Darlija u vezni red, Alfa Turaj je ušao, bio mu je to prvi nastup, i Bulatović takođe... Bili smo hendikepirani, ali i jako motivisani.

Bilo je lepo videti da jedna tribina navija za Radnički, druga za Zvezdu. Srbiji treba takvih utakmica. Mislim da smo taktički tu utakmicu odigrali jako dobro. Do postignutog gola Zvezda nije imala nijednu stopostotnu priliku. Mi smo pretili, ali crveni karton nas je malo poremetio. Oni su zasluženo pobedili, bez obzira na to, ali smo ostavili utisak javnosti, a i sebi da možemo da igramo i te najjače utakmice, iako nije ni Zvezda bila kompletna posle plasmana u Ligu šampiona.

© 2024 Dimitrije Vasiljevic/STARSPORT

Zvezdi čestitam na ostvarenim rezultatima u prvenstvu, na svemu što radi. Definitivno su najbolji, a mi imamo pravo da se nadamo da možemo da odigramo ravnopravne mečeve sa njima.

Mislim da je to i njima u interesu, jer stalno čitamo da je liga slaba, da nemaju konkurenciju i treba i njima da bude satisfakcija da dođe jedan Radnički na Marakanu i proba da igra u visokom presingu. To je i njima dobra vežba za Evropu. U Srbiji su toliko dominantni, pa ih sada jedino 'pali' ta Liga šampiona i evropske utakmice''.

Još jedan Dudićev veliki uspeh u Radničkom je i što je uspeo da preporodi talentovanog Milana Aleksića koji je u Kragujevac stigao kao ''precrtan'' u Partizanu, a epilog svega je rekordni transfer odličnog veziste u englski Sanderlend.

''Najbolje je što smo se afirmisali i kao zdrav klub koji pruža šansu mladim igračima da se iskažu. Aleksić je otišao u Sanderlend, taj transfer je totalno promenio sliku o Radničkom. Pričao sam sa njim, u kontaktu smo. To je momak kome sam ja prvi dao šansu u seniorskom fudbalu i od prvog treninga zaista sam uvideo da ima nešto što drugi nemaju. Nisam hteo da mu dajem šansu dok nije počeo da igra u oba smera. Jednostavno se zabavljao sa loptom. Majstor je, virtuoz, ali defanzivne zadatke nije ispunjavao. Ipak, kupio me je u Kruševcu kada smo vodili sa 2:0, pa primili gol za 2:1 i kada drugi beže od odgovornosti, oslobađaju se lopte, a on gura loptu na sredini terena dvojici kroz noge. Mene je to fasciniralo da momak od 18 godina radi te stvari, evo sav sam se naježio.

Nenad Kotlajic/Radnicki1923

Do kraja polusezone me je zatim nervirao jer nije želeo da radi ove druge stvari koje trener može da popravi kod igrača. Ovo što on ima, to mu je Bog dao, ne ja, ali sam mu dao obaveze kada je bez lopte, kako da se kreće i igra odbranu na adekvatan način. Postojalo je obostrano poštovanje među nama''.

Aleksić je otišao, ali u Radničkom još ima pravih ''fudbalskih bisera''.

''Evo, sada imamo i Bogdana Mirčetića o kome se brzo počelo pričati. Kada se Savo Milošević oglasio da ga želi Partizan, stvorio se pritisak i pometnja u njegovoj glavi. Treba ga pustiti da se razvija kako treba. Mislim da je on budućnost srpskog fudbala i on treba da se razvija normalnim, prirodnim putem. Imao je povredu, hvala Bogu vratio se brzo, nije spreman još da igra kao pre povrede, pa će njemu najviše prijati pripreme. Od februara će to biti još kompaktniji, fizički još moćniji igrač''.

Irfan Licina/FK Novi Pazar

Godinu dana stariji Matija Gluščević je blistao tokom proleća, ali ove jeseni nije igrao na nivou iz prethodne sezone. Zašto?

''Njegov pad je krenuo kada su krenuli napisi u medijima. To je momak od 20 godina, odigrao je prošle sezone nekoliko vrhunskih utakmica, pogotovo protiv Vojvodine, pa onaj dribling na Marakani, kad pretrči Kangu, sprint 36 km/h. Svi su pričali o tome, ali to nije bilo dobro za njegovu glavu. Ne bavim se ljudima koji ga vode i koji su oko njega, ali su mu napravili problem. Onda je izašao širi spisak za Nemačku, a kada nije otišao na EP, on je to shvatio kao neuspeh i doživeo razočaranje. Za mene to nije normalmno razmišljanje. To je trebalo da shvati kao nagradu, nije niko njemu oduzeo nešto što je već imao. Psiha njegova nije bila spremna za te stvari. U evropskim utakmicama nije bio na najboljem nivou. Razmišljao je da će se sigurno prodati. Posle utakmice protiv Partizana (2:2), ujutru izlazi naslov da ga prati Arsenal. I kako da on bude fokusiran?

On sigurno ima kvalitet, može da igra na vrhunskom nivou, ali mora da poradi na svojoj psihičkoj pripremi i da odstrani neke stvari, kad izađe iza ove ograde da privatni život usmeri u nekom drugom smeru. Ljudi koji su u blizini njega mogu da mu pomognu. Ja razgovaram puno sa njim, naravno da želim da ga vratim, zadovoljan sam kako je igrao protiv Spartaka, isto protiv TSC-a, protiv Jedinstva kad je dao gol... imao je dobrih utakmica, ali mu treba kontinuitet dobrih igara. Treba da 'namesti glavu' da će ostati u Radničkom do 35. godine, do kraja karijere, a opet želeti da ode možda već sutra ako mu dođe ponuda. Sa tim stavom bi mislim bio mnogo bolji. Brzina, tranzicija, skok igra, to su neke vrline koje ima'', zaključio je Dudić prvi deo intervjua za naš portal.

Drugi deo čitajte prvog dana 2025. godine. Srećni praznici!