Nije Đerona problem, problem je što budući selektori neće imati koga da izaberu

Gradili smo optimizam za Evropsko prvenstvo u rukometu. Pokazivala je naša reprezentacija da može da postigne dosta, da ima potencijala, praktično da ne postoji rukometni stručnjak, gde uključujemo sve bivše reprezentativce koji su se nabrali medalja, koji je rekao jednu lošu reč za selektora Đeronu u prethodnim godinama otkako je obukao crvenu trenerku. 

Naprotiv, bilo je dosta pozitivnih vibracija, optimizam se širio toliko da smo govorili da smo zreli za završnicu nekog velikog takmičenja i da je baš ovo bila šansa.  

Sve se srušilo za sekundu. 

Neko bi rekao za minut, onaj poslednji protiv Islanda, ali je činjenica da je problem mnogo dublji nego što taj minut može da pokaže i da je naša nada zasnovana na nekoj navici koja je prastara. 

Odakle krenuti?

Možda od klupskog rukometa koji nam je na veoma niskom nivou već duži niz godina, Vojvodina je jedini klub koji je imao neke malo ozbiljnije rezultate i činjenica je da ne postoji generator, neki uspeh koji će probuditi želju kod klinaca da zaigraju ovu igru koju su naši roditelji igrali na svakom drugom času fizičkog vaspitanja. 

Svedoci smo da jedino reprezentativni uspesi u odbojci, rukometu i sportovima slične popularnosti mogu privući decu na teren, ali je jasno da u pomenutim sportovima nema kluba koji bi, poput Partizana ili Crvene zvezde u košarci, mogao učiniti jedno veliko dobro.

Imali smo silne klubove sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih, ulagalo se u rukomet, u popularizaciju, nakon čega smo osvajali medalje na svim velikim takmičenjima kao reprezentacija Jugoslavije koja je bila svetska rukometna sila. 

Pogledajmo učešća na prvenstvima sveta, sve do 2009. godine smo bili na poziciji koja je jednocifrena (nikad slabije plasirani od devetog mesta), od tada se tri puta nismo plasirali što ranije nikada nije bio slučaj, pritom smo uvek bili dvocifreni. Nećete mnogo drugačiju sliku videti ni na Evropskim prvenstvima. 

Primetno je da navijači i dalje prate rukomet, da ovaj sport ima neverovatan potencijal i da bi jedno jako ulaganje u bilo koji klub (čitaj Vojvodinu, Zvezdu ili Partizan) mogao stvoriti bazu da neki novi klinci zavole sport. Samo, to je proces koji nije započet i koji traje deceniju i više, do tada ćemo biti reprezentacija koja će se radovati prolasku u drugu fazu bilo kod velikog takmičenja, o medaljama nemamo nikakvo pravo da razmišljamo. Možda se uskoro budemo radovali i samo plasmanu na veliko takmičenje. 

Đerona je tu najmanji problem, problem je što budući selektori neće imati koga da izaberu...