I to smo dočekali - Snažna podrška Novaku iz Velike Britanije!

Navikli smo ne samo prethodnih dana, nego i mnogo ranije, da britanski novinari nisu knaklonjeni najboljem teniseru sveta, najnovija situacija u Melburnu je takav utisak još više osnažila, ali ima i onih koji na drugačiji način gledaju na ono što se dešava Novaku Đokoviću.

Jedan od njih je kolumnista portala ''The Spectator'' Dejmijan Rejli, čiji tekst prenosimo u nastavku. Imao je šta da poruči i Novaku, ali pre svega australijskim vlasitima zbog ponašanja u vreme pandemije.

''Poput svih vas, i ja uživam u drami sa statusom Novaka Đokovića u Australiji. Kako i ne bih? Presmešno je. Možda najzdraviji čovek na čitavoj planeti je označen kao pretnja za javno zdravlje u državi u kojoj dve trećine stanovništva ima probleme sa prekomernom težinom, od strane Vlade koja je u raznim prilikama tokom poslednje dve godine pokazala da je potpuno poludela.

Čak i tokom najgorih faza pandemije ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu, često sam se tiho u sebi zahvaljivao što ne živim u Australiji, koja je kako su meseci prolazili sve više otkrivala svoju autoritativnu stranu, koja se može videti samo u zemljama u kojima vladaju režimi sa oštrim političkim načelima. Na početku sam mislio da je to što neko želi da ostane kući, u Melburnu gde Đoković još možda može da odbrani titulu na Australijan openu, u gradu koji je 262 dana bio u lokdaunu, zapravo rezultat lenjosti i toga što su ljudi želeli više slobodnog vremena za roštilj za sebe.

Ali, kada je policija počela da isprobava tehnologiju prepoznavanja lica putem pametnih telefona i geolokacije, a sve kako bi nadgledala pridržavanje pravila samoizolacije i sadržaj šoljice za kafu u parkovima u slučaju da ih građani koriste prazne kako bi kršili pravila o nošenju maski na javnim površinama, shvatio sam da u svemu ima nešto više. Australija je, barem spolja, postala nacija koja je bila odlučna da se zatvori.

Da li možemo sada uopšte i da budemo iznenađeni time što je Viktorija iskoristila halabuku oko Đokovića da se upusti u pohotno “prskanje“ njegovih pristalica biber sprejom, a koji su se okupili ispred kancelarija njegovih advokata da protestuju? Ne, ako ste obraćali pažnju na to, ne možete. U septembru su iste snage ispaljivale gumene metke i bacale topovske udare na demonstrante protiv blokade. Toliko o opuštenom načinu života.

Jedan od najčudnijih aspekata idealizacije slavnih, u vremenu u kojem trenutno živimo jeste da u njima projektujemo kvalitete kojima se najviše divimo. Đoković je moj omiljeni teniser, jer u načinu na koji igra i vlada vidim nešto više od harizmatičnog čoveka, nešto što mi se sviđa.

Iz istog razloga, iako se divim načinu na koji igra, nisam obožavatelj Rodžera Federera, koji mi se uvek čini pomalo buržoaskim i korporativnim. Da nije bio jedan od najvećih igrača moderne ere, sumnjao sam da bi radio negde u investicionom bankarstvu i vozio BMW, a na sve to bio bio fantastičan skijaš.

Upravo ova projekcija naših sopstvenih vrednosti na ljude koje nikada nismo ni sreli, a u stvarnostvi o njima znamo vrlo malo, čini ih tako poražavajućim kada se oslobode političkog mišljenja koje je u suprotnosti sa našim. Zbog toga se u ovim polarizovanim vremenima, sportskim zvezdama i svima ostalima koji rade u industriji zabave, najbolje savetuje da se zatvore u sebe i da umesto toga samo nastave da rade ono što najbolje i čine.

Ako iznesete mišljenje o bilo čemu, od prava na abortus do imigracione politike, izgubićete polovinu svojih navijača u jednom trenutku.

 U ovom duhu, naravno, a pod tim mislim na politizaciju svega, priča o Đokoviću postala je velika vest. Za ljude koji misle da su nevakcinisani, u suštini, hodajući mrtvaci i da ih treba tretirati kao takve, ono što se Novaku dešava je zasluženo. Za ove ljude je teniser broj jedan iritantni narcis čiji će povratak, nadamo se, poslužiti kao primer svima koji misle da pravila ne važe za njih i koji ne pokazuje brigu za teret koji bismo mogli da stavimo na zdravstvene radnike, na koje se svi oslanjamo.

- Ali za drugu stranu, antivaksersku brigadu, Đoković je odjednom postao idealizovani primer njihovog pogleda na svet. Ne samo genije sa reketom, već i nevakcinisani podsetnik uma sposobnog da prozre propagandu medicinsko-industrijskog kompleksa. On je bio dovoljno hrabar, po njihovom mišljenju, da misli svojom glavom i da zauzme stav, bez obzira na ličnu cenu.

Zbog svega ovoga, pomalo mi je žao Đokovića. Pročitao sam transkript njegovog ispitivanja od strane australijskih carinskih službenika i čini se da je jasno da je putovao u zemlju u dobroj nameri, verujući da je imao izuzeće koje mu je bilo potrebno. Međutim, ne zato što mi ga je žao, nadam se da će osvojiti Australijan open kada konačno počne sledeće sedmice. Želim da pobedi, jer mi je, kao i svima drugima, muka od svakog aspekta ove pandemije.

Po mom mišljenju, Đoković sada ne predstavlja samo ljudski život koji koronavirus pokušava da uništi, već i pojedinca koji ustaje protiv nekoga bilo gde, ne samo u Australiji, koja je krizu iskoristila da uveća svoju moć. Želim mu da pobedi, kolike god su šanse za to.

 Đoković je blizu da postane sportski besmrtnik, treba mu jedan Gren Slem trofej da bi zapečatio sudbinu. Pravila su pravila, birokratija nalaže da se izuzeci ne mogu praviti čak ni za najizuzetnije. I da, kada se vrati kući, imaće još objašnjenja o svom kretanju danima nakon što je otkrio da ima kovid-19.

Ali u međuvremenu, Australijo, pazite da ne slomite krila leptiru, najboljem teniseru svih vremena, pod točkovima. Hajde Novače!'', navodi se u tekstu.