Novak se otvorenim pismom obratio javnosti: ''Srećom, imao sam pomoć božanskih sila...''

Maštao sam i molio se da ću jednog dana osvojiti Gren Slem pred svojom decom, srećom za mene Tara raste i jedva čekam da učinim istu stvar pred njom kao pred Stefanom. Ceo moj žvot je bio manje-više fokusiran na tenisu dok nisam postao muž i otac.

Kada sam dobio decu moj svet je evoluirao. Nije se promenio, samo je postao lepši. Naravno, veća odgovornost se pojavila i to je na kraju dana otključalo novu dimenziju ljubavi i energije u meni, nešto što nisam znao da postoji.

Najveći poklon koji dobijete od Boga je taj povećan osećaj empatije, saosećanja i posvećenosti prema vašoj deci. Ali, nije sve odmah kristalno jasno. Potrebno je vreme i učenje da bi se pronašao 'zlatni balans'.

Kod mene je to bilo između tenisa, prioriteta i familije. Supruga mi je veoma pomogla, podržavala me od momenta kada je rodila Stefana i Taru. Izdvajala je vreme da razgovara sa mnom o stvarima koje me muče i pomagala mi da pronađem pravi put i da dam sve od sebe kako kod kuće tako i na terenu.

Prošle godine sam imao veoma ozbiljnu povredu lakta i primoran sam bio da odsustvujem sa terena šest meseci. Povreda je bila jedan, a motivacija drugi problem. Nisam se mučio toliko na treninzima, već sam imao mentalne prepreke koje sam morao da pređem. Jednog dana ću podeliti više o tome. Oduvek sam poštovao ljude koji dele svoju ranjivost i ono što ih je nateralo da nađu snagu i da postanu inspiracija za mnoge.

Bio sam ranjiv mnogo puta u prethodnim godinama i još uvek sam. Ne stidim se toga. Čak naprotiv, čini me doslednim prema sebi i drugima. Dozvoljava mi da budem bliži sa ljudima, da analiziram ono šta se ustvari dešava. Kada to shvatim, onda sam u mogućnosti da napravim strategiju i da se izborim sa svim tim kako bih postao snažniji, mudriji, srećniji čovek.

U poslednje dve godine nisam bio strpljiv sa teniskim očekivanjima, nisam bio mudar kod pravljenja strategije i nisam slušao svoje telo koje mi govori da se nešto ozbiljno dešava sa laktom. Tražio sam rešenja negde drugde, a ona su uvek bila u meni.

Posle mnogo promena sa trenizima, reketima, članovima stručnog štaba nisam znao da li ću uspeti da se vratim na željeni nivo tenisa.

Deo mene je oduvek verovao u moje kvalitete i mogućnosti, ali je bilo mnogo trenutaka kada sam sumnjao i moglo je da ode u drugom pravcu. Srećom, imao sam pomoć božanskih sila koje su me odvele u pravom smeru koji je dobar za mene. U pravcu koji mi donosi mir i balans.