Šta kaže srpska struka na Sinerov skandal?

Doping skandal prvog reketa sveta još uvek je aktuelna tema u medijima pred početak US opena.

Italijan je objasnio da je supstanca ušla u njegov organizam nesvesno, zbog kontaminacije od člana njegovog tima, koji ga je masirao, a prethodno koristio sprej sa klostebolom na svojoj koži. Iako Siner ne snosi krivicu, rezultati, novčane nagrade i bodovi sa turnira u Indijan Velsu su mu oduzeti.

Prof. dr Marija Anđelković iz Udruženja za medicinu sporta Srbije objasnila je za RTS da je teoretski moguće i da nije neobično da se u organizam unese nedozvoljena supstanca kao u slučaju kod Janika Sinera.

"Ukoliko se krema nanosi na određenu (veću) površinu, u dužem vremenskom periodu (više od nekoliko dana) ili na oštećenu (povređenu) kožu, rizik od resorpcije se svakako povećava. Klostebol pripada grupi anaboličkih steroida i njegova upotreba u sportu je zabranjena prema Listi zabranjenih doping sredstava koju donosi Svetska antidoping agencija", kaže Marija Anđelković.

Mediji su preneli informaciju da je u Sinerovim testovima pronađen klostebol manji od milijarditog dela grama. U Italiji postoje preparati, poput spreja koji je koristio maser najboljeg svetskog tenisera koji sadrže klostebol i poslednjih godina bilo je sportista iz te zemlje koji su bili pozitivni na ovu supstancu, poput Matilde Paoleti i Marijana Tamara.

"Primena krema tj. topička primena preparata se u sportu smatra dozvoljenom, ali sportisti izuzetno retko koriste kreme kao ovu koja je upotrebljena u Sinerovom slučaju. Najčešće koriste kreme koje u sebi imaju analgetike ili antibiotike, što je dozvoljeno, ili kreme koje u sebi imaju glukokortikoide što je isto dozvoljeno. Iz tog razloga se oko lokalne primene krema ili sprejova ne vode debate i smatraju se u principu dozvoljenim jer niko ne koristi kreme sa steroidima i ovo je prvi put da lično čujem za takvu kremu, kao i za sam klostebo", navodi prof. dr Marija Anđelković.

Profesorka Anđelković kaže da je vrlo verovatno klostebol brzo pomogao pri zarastanju rane kod saradnika koji je masirao tenisera. Međutim, dodaje da postoji niz nejasnoća u vezi sa ovim slučajem.

"Zašto je uopšte kupio kremu koja u sebi ima zabranjenu supstancu i ima znak za doping; da li je trener rekao fizioterapeutu da je unutra doping supstanca ili ne, pošto oko toga postoje nesuglasice; zašto je fizioterapeut masirao sa posekotinom na ruci; zašto nije prao ruke pre masaže ili nosio rukavice; kako je Siner uspeo dva puta da u jednom danu obori svoje suspenzije nakon doping pozitivnog slučaja; kako se definicija apsolutne odgovornosti u sportu (sportista je uvek odgovoran za sve što unese u svoje telo) ovoga puta nije primenila jer Siner nije 'uneo' svesno supstancu; kako za razliku od drugih sportista neće odgovarati sa stručnost ljudi u svom timu koju su neminovno napravili grešku; zašto su mu oduzeti bodovi ako nema povrede pravila i doping pozitivnog slučaja… Mnogo je toga o čemu može da se diskutuje – pravnih, etičkih i medicinskih, čak i bez bilo kakve ostrašćenosti u vezi sa ovim slučajem", naglašava profesorka Anđelković.