"Nije beg cicija", ili ipak jeste? Slučaj Mančester junajted

Kako se troše pare u Mančester junajtedu? Do ovoga leta rekli bismo kroz mnogo primera neracionalno, kako kome padne na pamet, preplaćuju se igrači... Primera radi, Pogba je doveden za 105 miliona evra, Hari Megvajer za 87 miliona, Anhel Di Marija još davne 2014. za 75 miliona i zadržao se godinu dana, Ajaksu je plaćeno za Van De Beka 40 miliona. I tako dalje. Aleksis Sanžez je doveden umesto Mhitarijana, koji je otišao u suprtonom smeru, u severni deo Londona. Zavrednio je  Čilenac jednu od najvećih plata u klubu, a postigao ukupno pet golova, dok je najveći period proveo na pozajmici u Interu gde je na kraju i završio i to bez obeštećenja, jedva su čekali da ode.  

Junajted nekada ne ume sa parama. Neki će možda reći da pokoji od ovih transfera nisu koštali mnogo, ali ne treba izgubiti dodir sa realnošću da se, usled basnoslovnih cifara koje se vrte, ipak radi o desetinama miliona. Megvajer je svakako naskuplji defanzivac svih vremena, a složićete se, još uvek ne igra na vrhuncu zadatka.

Ipak, postoje svetli primeri trgovine Eda Vudvorda, kome bar sposobnost da napravi pare, ne možemo da osporimo. Ali, ni da ih potroši. 

Bruno Fernandeš jedan je od najsvežijih. Vezista je stigao iz Sportinga za 55 miliona evra 2020. godine i eksplodirao. Bez dileme najbolji je igrač "đavola", a nalazi se i u idealnom timu Premijer lige. 

Elem, vratimo se na trenutno dešavanje i nešto što se čudno zbiva u crvenom delu Mančestera. 

Naime, u pitanju su dva fudbalera, obojica igraju na desnoj strani, jedan je krilo, jedan je bek. Baš ono što Ole Gunaru Solskjeru zapravo i treba, s obzirom na to da koliko mu je leva strana čvrsta sa Rašfordom i Šoom, toliko je desna nestalna. Reč je o Kijeranu Tripijeu i pogađajte, Džejdonu Sanču. 

I svestan je toga Norvežanin, ali ne želi da plati cenu kou njihovi matični klubovi traže. Saga zvana "Sančo" traje predugo i pregovori sa Dortmundom su ponovo obnovljeni pethodnog meseca, ali zapelo je kod cene transfera. Nemci traže 95 miliona evra za mlađanog Engleza, ali Mančester ne da više od 75-80 miliona. Iako je ofanzivac velika želja kluba, još uvek nije došlo do dogovora.

S druge strane, odnosno sa iste, desne strane, tu je Tripije. Atletiko potražuje čak 40 miliona za beka, ali Solskjer kaže-ne. Navodno, menadžer "đavola" spreman je da plati između 20 i 25 miliona evra, pa su "jorgandžije" odbile ovu ponudu.

Kakv će biti epilog ove kupovine? Da li su Sančo i Tripije vredni miliona koje njihovi klubovi traže? Hoće li Mančester učiti na sopstvenim greškama ili će posustati pod pritiskom? Ostaje nam da vidimo, ali svakako treba imati u vidu da iako je pandemija učinila svoje i oslabila brojne klubove širom sveta, Ed Vudvord je i dalje tu i odrađuje otkazni rok čak do kraja godine, pa neće biti neobično ako nam se opet zavrti u glavi od brojeva i nula na "Old trafordu".