Ajaks - Plišana revolucija ili praksis Luja "bahatog"?

Ako je sa nekog oblaka Johan Krojf uz cigaretu uživao u plesu Ajaksa, verovatno bi se razočarao konstatacijom da je njegov tim igrao prvu, Van Galov drugu utakmicu sa Realom. Tačnije, smatrao bi to za veliku uvredu i nepristojnost.

Legenda kaže da se on i Van Gal nisu voleli iz sasvim prozaičnog razloga, jedne badnje večeri krajem osamdesetih je Van Gal dobio poziv iz domovine, umro mu je neki rođak, pokupio se bez pozdrava i otišao iz Krojfovog doma.

Pitanje etikecije ili samo povod, teško je poverovati da Krojf ne bi oprostio ovakvu stvar, ali čini se da je Van Gal, iako spolja spreman da baci koplje Krojfovim stilom, ipak u sebi nosi mnogo više pragmatičnosti.

Ljudi poput Van Gala su osioni pobednici, ona fantastična generacija iz sredine devedesetih ga je uverila da je Mesija. Biće da je sukob dva najvažnija čoveka u dve velike decenije kluba, sedamdesetih i devedesetih u stvari sudar sujeta. Ajaks koji je ime pozajmio iz antike je politeistički klub, ovde je svađa bila oko toga ko će stolovati poput Zevsa.

Krojfove kritike iz udobne zavetrine katalonskog mita odnosile su se na Ajaksovo odricanje sebe, na nesposobnost da porodi klasu koja će parirati fudbalski jačim ekonomijama.

Spolja gledano, za laika to jeste način, čak u tom beznadežno romantičnom pogledu na vreme dominacije, Krojf je tvrdio da su pravila ista i da se bogati pobeđuju ne tako što ćeš zaraditi više novca od njih, već obratno, da ulaganjem u decu poseješ uspeh.

Upravo negde 2011. kada je Krojf čak rekao da su ovi Ajaksovi timovi sa početka decenije slabiji od onih tužnih pre dolaska Rinusa Mihelsa u Amsterdam (preterivao je kao i obično) dobio je priliku da zabije nož u Van Galova leđa.

I jedan i drugi su se čudnom igrom slučaja, Krojf kao totem u bordu direktora, a Van Gal kao gospodar fudbalske škole našli na istom mestu. Jasno, slonovi su porušili sve u Ajaksovoj radnji fine keramike, na kraju je sud odlučio da Luja "Bahatog" skloni iz Amsterdama.

Krojfova pobeda značila je i invaziju bivših igrača na klub, mada je De Bur na mesto trenera time što je osvajao titule stekao privilegiju da se ne opredeli između Krojfa i Van Gala.

Ostali, Van der Sar i Overmars, kao gospodari novca nisu previše oklevali da izvrše takozvanu "Plišanu revoluciju", da napune kamp, ali i gornje ešalone bivšim igračima i onima koji veruju u Ajaksov način.

Bilo je odstupanja od pravila, Peter Boš je dobio šansu na klupi, iako je igrao za Fejenord, ali je osvedočeni navijač Ajaksa, imao je i da ponudi karte sa utakmica, ono što u Srbiji podsmešljivo zovemo, "odrastao je na tribinama, sa šalom i pesmom na usnama".

Ajaks je od početka veka prodao igrače za nekih 400 miliona evra, problem u prošloj deceniji su kupovine, promašivali su, čak i sa onim najvećim transferom, Miralema Sulejmanija, ko se seća Lukea, Cvitanića, Sikore, Olegera, De Zeuva, Mahlasa

Ali, Krojf nije bio u pravu jer tih godina stizali su Suarez, Huntelar, Ibra, bilo je i pogodaka. Problem je što su pomenuti igrači odlazili dve ili tri godine pre punog sazrevanja, klub je punio kasu, ali ne možete da svake sezone očekujete pun prinos od škole.

Stvari su se promenile i to ne na Krojfov način, kada je novac u pitanju. On za njega nije mario, današnji Ajaks je organizovan drugačije, posluje odlično, uspeo je da izvuče mnogo iz talentovane generacije, ali suludo je pomisliti da bez iskusnih fudbalera tim može da bude konkurentan u Evropi.

Ono što smo videli u Madridu je koštalo, Nereš je plaćen 12 miliona, koliko i Tadić i Zijeh, to nisu mali transferi, tačnije uz Blindov povratak i već pomenuti promašaj sa Mikijem Sulejmanijem, to su top 5 transfera u klupskoj istoriji.

Marka Overmarsa iz zezanja zovu "Neto" jer mu je glava stalno u računicama, a Van Der Sar onako visok, vidi bolje od drugih. Ajaks je prodao svoj način najbogatijem kineskom klubu Gvandžuu, očekuju jasno igrače i novac sa Dalekog Istoka.

Gledaju na drugu stranu, traže konekciju sa Amerikom, sigurno je da će kampovi takvog brenda privući i drugu supersilu. U klubu je otvorena i škola, kao zaklon za one koji ne prođu, jednostavno misle na sve, ostaće bez fudbala, ali bez diplome neće.

I kada sve to saberete, ne postoji Krojfov ili Van Galov način, samo romantika upakovana u nove mehove. Ajaks je igrao finale LE, prodao Sančeza, Milika, Klasena, Džastina Klajverta za ogroman novac, De Jong ide u Barselonu, ali sada više nije problem da dopune selekciju igračima od 20 miliona. Toliko će navodno koštati Odegard, vunderkind za koga nema mesta u Realu, pretpostavlja se da će srušiti Sulejmanijev rekord.

"Plišana revolucija" lepo zvuči, no, kako rekosmo, istina je retko kada jednostavna, obično ima i dve uglačane strane, i ako poštovanje ukazujemo mrtvima, istinu dugujemo živima.

Niko nema tapiju na Ajaksov uspeh, čak ni pokojni Krojf...