Mančester Junajted - Bukagija na nozi balerine...

Autor: Boris Jovanović
utorak 26.10.2021.
10:51
Izvor: Sportske.net

Jaja mogu da imaju neprijatan miris, ali ako ih ofarbaš u zlatno...

EPA-EFE/PETER POWELL

Povezane vesti

Heroji imaju tendenciju da razočaravaju kada odrastemo. Nije do njih, ideali po kojima merimo stvari se izližu od preterane upotrebe.

Junaci iz prošlosti greju emocijom, prijatnošću sećanja, potrebom imanentnom čoveku, da se sklupča i da mu bude toplo dok sanjari. 

Nekada uspeva, kao sa Gvardiolom, ali u većini slučajeva ispostavi se da su cipele neudobnije od kopački i da vatra brzo gasne, kasnije prebiranje po pepelu ukočenih prstiju nas čini ozlojeđenima. 

Ole Gunar Solskjer nije trener za Junajted.

Znalo se to i pre debakla protiv Liverpula, on jeste svačiji izbor, ali klupa tako velikog kluba nije takmičenje za Oskar Popularnosti u Svilajncu, stvari su daleko ozbiljnije.

Porodica Glejzer je za 15 godina dovela "Đavole" u paradoksalnu situaciju, oni isporučuju zlatna jaja, ali van terena.

Prva polovina američke vladavine obeležena je ukrcavanjem na poslednje putovanje Ser Aleksa. Već tada, Mančester Junajted je počeo da gubi bitku sa arapskim i ruskim novcem, Škot je to video pre drugih (na kraju krajeva on je trajao jer je video tri poteza unapred) njegovo povlačenje za lentom pobednika je bilo očekivano.

I on nosi deo odgovornosti, bez obzira da li je siva eminencija "Old Traforda" ili je isključen iz donošenja odluka, kako glasi druga magijska teorija ozlojeđenih (da se njega pita, sve bi to bilo kao pre).

Zasigurno možemo da tvrdimo da je Mojes plod njegovog promišljanja, napisao sam jednom da nije svaki Škot trener, mada je veća šansa da bolje poznaje fudbal od Engleza velika. 

Van Gal?

Teško je poverovati da su bez konsultacija sa Ser Aleksom doveli čoveka koga je u stvari Ferguson već projektovao za naslednika pre dvadesetak godina kada je prvi put bio blizu povlačenja. 

Murinjo je  bio pokušaj da se pobedi na kratke staze, osvojena su dva trofeja. Nervozni Portugalac je u čuvenoj trećoj sezoni bio kao radijacija, ali porediti njegov mandat sa Solskjerovim je bespredmetno. Razlog je upravo činjenica da je Norvežanin imao vreme, fondove, produženi medeni mesec, naklonost svih zbog legata koji je ostavio kao igrač. Sećate se verovatno priča da poznaje duh Karingtona, da zna šta je Junajtedov način...

Problem je samo u jednom, taj duh više ne postoji, ili nije postojao način kroz univerzalnu formulu.

On je samo mešavine nostalgije za boljim vremenima i kapaciteta diktatora kakav je bio Ferguson. Naime, Škot je odluke donosio sam i to na dnevnoj bazi, nije to pitanje sistema već klase prosvećenog apsolute. Jer da nije tako, sistem bi radio i kada se preselio u ložu.

Svi njegovi naslednici krenuli su od iste premise, predodređenosti pobednika i spremnosti Mančester Junajteda da žrtvom kupi rezultat, kako je bilo kod Ser Aleksa. Samo to je, ispostavilo se, bio mentalitet trenera transponovan na ekipu, a ne obrnuto. Nikada posle toga "Đavoli" nisu imali autoritet pobednika, pogotovo na "Old Trafordu" koji se od tvrđave pretvorio u svetlucavi supermarket. Gostima je za promenu dozvoljeno da kraduckaju, niko se ne uzbuđuje, roba je osigurana. 

Tu je osnovni problem, te lovačke priče da na "Teatru Snova" do poslednjeg čina možete da budete apsolutno uvereni u srećan kraj. Nesreća je što vam se sudbina ruga i krivi ogledalo. To što je okrenut meč protiv Atalante i još nekih rivala je samo splet okolnosti i posledica slabosti protivnika. 

Pol Skols je video stvari ranije od drugih, u večeri dok su navijači uživali u preokretu, "Riđi Nindža" je, kako je sam rekao zvučao kao ptica zloslutnica. I bio u pravu...

"Kad dođe Liverpul i ovako nešto se desi, na poluvremenu će biti 4:0", primetio je Skols koji je stekao status najavljivaća loših stvari, onog lika koji stoji na kutiji ispred stadiona i upozorava vas da se pokajete jer je kraj blizu. 

I desilo se upravo to, jer Liverpul nije Atalanta, neće se uplašiti kapitala koji ima u rukama, već je bio tu, video, češće gubio nego pobeđivao, ali umeju da nanjuše strah. Zbog toga je Mančester Junajted dobro prošao, jer je iz poštovanja Klop oduzeo gas.

Pisao sam, Ronaldo je možda rešenje na kratke staze, ali je to opet takmičenje u popularnosti. 

Glejzeri kupuju imidž računajući na bolećivost navijača. Ko pri zdravoj pameti ne bi želeo da ponovo vidi Ronaldovu "sedmicu" na "Old Trafordu" u pravoj boji dresa?

Ko bi mogao da kaže reč, kada "jedan od nas", Solskjer dobije priliku da prizove staru slavu. To su klasične zamke u koje padaju nostalgični. Pre je bilo bolje. 

Možda i jeste, ali nije nužno da ponavljanjem istih stvari dobijaš isti rezultat. Pogotovo jer su se okruženje, lica, uloge promenile. Na veliku žalost Junajteda fudbal nije eksperiment u strogo kontrolisanim uslovima.

Sve što se dešava, Pogbino odbijanje da produži ugovor, Sančo koji izgleda kao zli brat blizanac u odnosu na onog iz Dortmunda, Ronaldova navika da stvari ukalupi prema sebi, odbrana u kojoj je najskuplji svih vremena, Megvajer samo metafora za englesko precenjivanje sebe su posledice, ne uzrok pada. 

To letenje kroz vazduh u pogrešnom smeru počelo je pre Solskjera, on doduše ne pomaže time što uporno vežba skakanje bez padobrana i čudi se krvavom nosu, ali ni neko mnogo iskusniji neće baš moći da se nada bezbednom prizemljenju.

Konte?

On je opasan lek, kao i svaka hemija, popravi jedno, poremeti niz drugih stvari. Poput otrova koji možda jeste u službi organizma, ali na duge staze posledice će biti vidljive.

Zidan?

Njega niko neće dovesti u pitanje u svlačionici, ali ako je osnovna funkcija kokoške da jaja budu zlatna, odnosno da sijaju pred očima kupaca, on je potpuno pogrešan čovek. Mit o atraktivnom Realu u Zidanovo vreme pothranjuju nostalgičari sa španske strane. Francuz je daleko od prodavca lepog fudbala, a ovom timu je potrebna operacija na otvorenom srcu kako bi promenio narav i naučio da se brani.

Poenta? 

Kod Mančester Junajteda je pitanje percepcije, nešto što savremeni fudbal baca u kontradiktornost. Igra je postala mas-medij, kako Italijani kažu, zadatak joj je da ostavi utisak, nema tu nikakve esencije, ni potrage za suštinom. Lepota u oku posmatrača je ultimativni cilj, niko ne želi da se dosađuje. Zato eratični, razbarušeni timovi privlaće navijače kao sijalica leptiricu.

I dok pravi novac, Mančester Junajted će nastaviti sa imperativom da bude šaren. Taj imperativ je kao da vrhunskoj balerini prikačite bukagiju za nogu, svi znaju da tu nešto nije u redu, ali su očarani njenom pojavom...

Vreme pobednika iz blata je prošlo, to niko ne želi da prihvati...

Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.