"Najluđi čovek u boksu" definitivno otišao u penziju

"El matador" Rikardo Majorga iz Nikaragve odboksovao je svoj poslednji meč i objavio je da ide u penziju, sa 44 godine.

"Hoću da mu zaustavim srce. Neću samo da zaustavim njega, hoću da mu stane srce ili da mu se otkači oko, jedno od ta dva. Stvarno hoću da ga povredim", tim rečima je Majorga rekao šta želi da uradi tada najvećoj zvezdi boksa Oskaru De La Hoji.

Onda se okrenuo ka njemu i rekao: "Neću ja da se prostrem pred tobom. Ti ćeš da prostreš tvoju ženu pred mene".

Takav je bio "treš tok" Rikarda Majorge, koji je često dovodio do koškanja i tuča na konferencijama za novinare. Na kojima nije vadio cigaretu iz usta. I ne samo to, njega nikada nije zanimala nikakva posebna ishrana, odbijao je da uzima vitaim B12 koji mu je trener preporučivao zbog duvana. A voleo je i noćni život, da se kocka i da popije, ali i da se "zabavi" na druge načine.

Ali, svakog jutra u trening kampu budio se u zoru i trčao pet kilometra u tempu za koji je njegov nekadašnji trener Samjuel Garibaldi rekao da bi ubio bilo kog drugog boksera.

Ipak, ništa od toga ne bi bilo toliko zanimljivo da nije u pitanju bio sjajan borac. Na scenu se probio 2002. godine, kada je nokautirao Endrua Luisa i osvojio velter titulu u verziji WBA. Posle toga je pažnju celog bokserskog svetga skrenuo na sebe kada je pobedio pokojnog velikana Vernona Foresta i oduzeo mu WBC titulu, da bi ga posle savladao i u revanšu. Posle tog meča je zapalio cigaretu pred kamerama, ne skidajući rukavice.

Oba ta pojasa izgubio je, međutim, od Korija Spinksa, decembra 2003, u meču koji je bio unifikacija WBA, WBC i IBF titula. Posle toga je prešao u supervelter kategoriju i osvojio šampionski pojas 2005. godine, kada je pobedio Mikelea Pičirilija.

Tu titulu je posle izgubio od De La Hoje 2006, koji ga je nokautirao u šestoj rundi i tako mu se na najslađi način osvetio za nedelje konstantnih prozivki, koje su često prelazile sve granice pristojnosti. Tada je poslednji put bio šampion, ali nije prestajao da boksuje. Imao je sjajne mečeve sa Fernandom Vargasom  (pobeda), Šejnom Mozlijem (izgubio oba puta) i Migelom Kotoom.

Svakog od tih protivnika je besomučno prozivao. Možda je najviše preterao kada je pred meč sa Vargasom izgovorio: "Vargasa ću da ubijem, a sada se dobrovoljno javljam da budem očuh njegovoj deci". Ili kada je Spinksu obećao da će ga ubrzo ujediniti sa pokojnom majkom.

Oprobao se i u oktagonu i u četiri borbe je pretrpeo tri poraza, dok je jedan meč registrovan bez pobednika. Tada je imao 10 kila preko dogovorene granice, a protivnika je nokautirao nedozvoljenim udarcem kolenom.

Nekoliko puta je išao u penziju i vraćao se, a poslednji put je ušao u ring u novembru, kada je izgubio tehničkim nokautom od Andreja Sirotkina u Rusiji. Taj meč održao se u supersrednjoj kategoriji.

"Kad sam bio mali, obećao sam majci da ću postati šampion sveta. Imao sam 112 amaterskih borbi i samo pet puta sam izgubio. Posle oko 27 profesionalnih borbi sam stupio na veliku scenu. Mislim da je sport za mlade i mislim da sada više nisam mlad. Vreme je da okačim rukavice o klin i kažem zbogom boksu. Hvala Bogu na svemu. Dobijao sam aplauze, osvajao sam medalje, nagrade, plakete, trofeje i titule. Sve to mi je kod kuće sada izloženo", tim rečima je Majorga objavio da se povlači iz boksa, valjda i poslednji put.

Bez obzira što je nervirao protivnike, ljubitelji boksa su ga voleli. Ne samo zato što je unosio živost i zabavu, nego zato što je imao agresivan stil i voleo je da se tuče, bez taktiziranja. Nadimak "matador", koji mu je istetoviran na vratu, bio je potpuno pogrešan, jer nije vešto izbegavao protivnike, već je išao napred i lomio rivale čistom snagom i agresijom.

Pogledajte makar mali sažetak kakva je pojava on bio.