“Dosadna” Srbija u Tirani, možda je tako i trebalo…

Fudbalska reprezentacija Srbije započela je svoj ciklus kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku osvajanjem boda protiv Albanije u Tirani. Jedan meč skromnih dešavanja na terenu, osim nekoliko uzbuđenja, doneo je po bod ekipama koje će se, prema svemu sudeći, boriti za drugu poziciju u grupi i plasman u baraž za odlazak na Mundijal. Ako uzmemo u obzir čistu matematiku, treba biti iskren i reći da je bod sa Kombetare arene pozitivan ishod po “orlove” jer bi u slučaju trijumfa domaće ekipe u Srbiji nacionalni tim pod vođstvom selektora Dragana Stojkovića Piksija imao prednost ukoliko do kraja kvalifikacija ne bude kakvih neprijatnih iznenađenja.

Šta smo to videli u Albaniji?

Ne mnogo toga, naročito onog čistog fudbalskog. Iako je Stojković najavio da će njegov tim ići na pobedu, u igri “orlova” bila je prisutna kočnica i veliki oprez, što u mečevima punim emotivnog naboja nije tako loša ideja. S tom razlikom što selekcija Albanije ne pripada samom vrhu evropskog fudbala, pa ni drugom ešalonu u kojem se, prema rečima selektora, Srbija realno i nalazi, bez obzira na opstanak u elitnoj diviziji Lige nacija.

Srbija je na startu meča u Tirani ostavila nešto konkretniji utisak, prvi je zapretio Živković čiji je udarac završio u korneru iz kojeg se nije izrodilo ništa konkretno. Albanija je pokušavala da visokim presingom natera odbranu “orlova” na grešku, međutim triling u sastavu Eraković - Milenković - Pavlović odigrao je potpuno smireno i racionalno, uglavnom bez većih problema zaustavljajući napadački trio “crveno-crnih”. Tenzije sa tribina doprinele su nešto opreznijim pristupom, nije bilo čak ni žestokih napada Albanije “prouzrokovanih” podrškom navijača, a trenutke monotonije prekinuo je izuzetno neoprezan start Lazara Samardžića u sopstvenom kaznenom prostoru u poslednjim trenucima prvog poluvremena.

Sudija Davide Masa pokazao je na penal, no pod pritiskom popustio je Manaj čiji je udarac fantastično uspeo da odbrani izuzetno pouzdani Đorđe Petrović koji je, nakon nekoliko sigurnih intervencija, uneo ne samo dodatnu sigurnost ekipi, već i veliku dozu samopouzdanja pred odlazak na odmor. 

Izašla je Srbija sa mnogo konkretnijom namerom da napadne, pa je tako Aleksandar Mitrović mogao da svojim golom popravi prilično bled utisak svoje igre, no Strakoša se ispružio koliko je dugačak i odličnom intervencijom zaustavio praktično siguran pogodak. Nedugo zatim, odličnu priliku propustio je Samardžić kada je loptu poslao malo pored gola udarcem sa oko 20 metara.

Stiglo je vreme za promene, Stojković je u igru uveo Stefana Mitrovića i Andriju Maksimovića u trenucima kada su malobrojni srpski novinari u Tirani očekivali ulazak Aleksandra Kataija koji se zagrevao neko vreme. Osim nekoliko prekida prouzrokovanih ispadima sa tribina, nije bilo mnogo toga za pomenuti, valja istaći da je Mitrović svojim brzinskim sposobnostima uneo novu dimenziju u igri Srbije, ali bez konkretnijeg učinka poput onog protiv Austrije kada je iznudio isključenje.

Selektor je video da Aleksandar Mitrović istim intenzitetom nije mogao dalje, te je u igru uveo Luku Jovića čijim je ulaskom Srbija sve češće završavala svoje akcije u završnoj trećini terena. Uvođenje u igru Koste Nedeljkovića i Nemanje Gudelja nije mnogo uticalo na samu igru koja se u poslednjih dvadesetak minuta svodila na pokušaj centaršuta s leve strane i nadu da bi Jović ili Dušan Vlahović mogli iz vazduha zapretiti odbrani Albanije.

Osim besprekornog Petrovića na golu, najbolji utisak u našem timu ostavili su Eraković i Milenković koji su odigrali utakmicu bez greške. Bila je to, do sada, možda i najbolja utakmica defanzivca Zenita u nacionalnom timu, dok je Milenković posle jedne sezone u Premijer ligi do perfekcije usavršio defanzivne lekcije iz Serije A i čvrstu igru na Ostrvu. Živković i Terzić su ponovo imali veliku potrošnju, odradili su lavovski posao u defanzivi, pa je njihov učinak u napadu time uvek i limitiran. Bolji u tandemu dvojice vezista Lukić - Maksimović bio je fudbaler Panatinaikosa, dok je Lazar Samardžić u potpunosti podbacio. Ne prvi put. Možemo govoriti i o diskutabilnoj partiji kapitena Srbije Mitrovića, kao i tek nešto aktivnijoj igri Dušana Vlahovića, ali napadači bez golova nisu nešto zbog čega bi trener trebalo da bude zadovoljan. Ali, verujemo da će biti dana za megdana.

Verovatno već u utorak od 20.45 kada će reprezentacija Srbije u svom drugom kvalifikacionom meču u Leskovcu dočekati selekciju Andore.

Popularni “Trikolori” važe za prave Liliputance u evropskom fudbalu i izumiruću egzotičnu pojavu na Starom kontinentu. Fudbalski savez zemlje nastanjene između Francuske i Španije je priznat od strane UEFA tek 1996. godine i od tada je pobedila samo 14 utakmica, od kojih je sedam takmičarskih. 

Tim koji sa klupe predvodi Koldo Alvares jedan je od retkih u svetu fudbala koji može da iznenadi i kada izgubi, a upravo se to desilo u utakmici protiv Engleske koju su dočekali na stadionu Espanjola u Barseloni. “Gordi albion” ostvario je samo minimalnu pobedu protiv ekipe koja u svojim redovima ima fudbalere mahom iz andorskih i španskih klubova, uz jednog “Nemca”. Istina, Englezima očigledno nije bilo do fudbala nakon kraja izuzetno iscrpne sezone, naročito za fudbalere koji nastupaju u Premijer ligi, ali niko nije očekivao da će se selekcija Tomasa Tuhela mučiti tokom prvog poluvremena, te slomiti otpor nejakih rivala koji uglavnom igraju za amaterske klubove tek početkom drugog dela igre.

Mrežu domaćih zatresao je Hari Kejn, ali je epitet igrača utakmice komotno mogao da zasluži i golman drugog tima Viljareala Iker Alvares koji je zaustavio čak devet udaraca ka svom golu. Mladi čuvar mreže standardno nastupa u trećem rangu španskog fudbala, pa je on i najbliži profesionalnom nivou od svih svojih reprezentativnih saigrača.

Pobeda protiv Andore ne bi trebalo ni da se dovodi u pitanje, ostaje dilema da li će se Dragan Stojković odlučiti za najjači mogući sastav ili će promešati ekipu nekim novim imenima. Očekuju se dobro, ako ne i potpuno popunjene tribine stadiona Dubočica u Leskovcu gde reprezentativci Srbije vole igrati zbog odličnog fudbalskog ambijenta. Sve osim pobede “orlova” na jugu naše zemlje predstavljalo bi ne samo iznenađenje, već i prvorazrednu senzaciju, a teško da će Alvares ponoviti još jednu odličnu partiju tri dana nakon meča sa Englezima.