''Marka'' o prvim gostovanjima Španije u Beogradu - Lepe reči o Rajku Mitiću, ali ne i o ''Marakani'' i našim stadionima

I dok se mi najradije sećamo majstorija Dragana Stojkovića Piksija sa Mundijala 1990. godine, kada je sa dva nezaboravna pogotka eliminisao Špance i odveo reprezentaciju Jugoslavije u četvrtfinale, španska ''Marka'' je u susret večerašnjoj utakmici Lige nacija između Srbije i Španije (20.45h) u Beogradu podsetila i na prve susrete naša dva nacionalna tima.

Ta istorija datira još od pre Drugog svetskog rata, od 1932. godine, kada je reprezentacija Jugoslavije gostovala u Ovijedu i izgubila sa 2:1 u prijateljskoj utakmici protiv domaće Španije.

Godinu dana kasnije, krajem aprila 1933. godine, reprezentacija Španije je prvi put gostovala u Beogradu. Bio je to još jedan prijateljski meč, završen je rezultatom 1:1, a odigran je na stadionu ''Jugoslavija''. Zanimljivo je kako danas, 91 godinu kasnije, španska ''Marka'' piše o toj utakmici.

''Španski tim je nekoliko puta igrao u Beogradu, samo jednom van 'Male Marakane', i to prvi put, 30. aprila 1933. godine, meč koji je završen rezultatom 1-1 i bez mnogo istorije osim kako je Jugoslavija završila sa 10 igrača.

Na nešto više od pet minuta do kraja, balkanska kontra je završila, kako se činilo, čistim udarcem iz ugla, ali je, uz bes sa tribina, sudija pokazao da se izvede gol-aut. Odlučio je to na osnovu uputstava svog pomoćnika. 

Suočen sa tom odlukom, Marjanović, hrvatski (?) napadač, najbolji u svom timu i njegov kapiten, oteo je zastavicu pomoćnom sudiji i bacio je na zemlju.

Sudija, Mađar Mihalj Ivanšic, nije oklevao - poslao ga je u svlačionicu. Bes sa tribina, kao ni činjenica da je španski golman Zamora tražio pomilovanje za Marjanovića nisu bili od koristi. 

'Isključio sam jugoslovenskog kapitena jer je to bio nesumnjivo ozbiljan prekršaj', objasnio je sudija posle meča.

Iskuljučeni fudbaler se nije složio: 'Nije to bila velika stvar. Bilo je nepravedno'. 

Ni Zamora, španska zvezda i kapiten, nije bio zadovoljan suđenjem: 'Prilikom pogotka su me snažno udarili u prsa i 'odneli' sa terena. Bio je faul. Imali smo veoma opasnog sudiju'. Taj sudija je bio onaj kog je FIFA izabrala kao pomoćnog za finale Svetskog prvenstva 1934. godine'', piše ''Marka''.

U nastavku su akcenat stavili na (ne)kvalitet terena koji ih je tada dočekao u Beogradu.

''Reprezentativci su se već navikli na dobre terene, ali ostali su zaprepašćeni kada su dan uoči utakmice videli da je teren na mnogim mestima imao dosta kamenja. Suočen sa ovim čuđenjem i žalbom, Fudbalski savez Jugoslavije je odlučio da ukloni dobru količinu kamenčića sa trave'', piše ''Marka'' i podseća da je tadašnja ''Mis Jugoslavije pre meča poklonila buket cveća Rikardu Zamori odmah nakon intoniranja himne''.

Sledeći put je Španija gostvala u Beogradu tek 35 godina kasnije, krajem oktobra 1968. godine, na današnjem stadionu ''Rajko Mitić'' koji je tada bio nov objekat, izgrađen pet godina ranije.

Ali, Španci nisu impresionirani atmosferom na našem najvećem stadionu.

''Beogradska Mala Marakana nije čuvena po slikama viteštva i fer-pleja. Pre je sasvim suprotno. To je stadion gde je uobičajeno da na tribinama pale baklje i da snage bezbednosti moraju da budu na oprezu, bilo na utakmicama Crvene zvezde ili reprezentacije'', navodi se u tekstu.

Za razliku od samog stadiona i atmosfere koja se tu pravi, ''Marka'' je pohvalila našeg proslavljenog fudbalera po kome je stadion kasnije i dobio aktuelno ime.

''Ipak, pravo ime stadiona je 'Rajko Mitić'. On se smatra prvim velikanom Crvene zvezde, iako mu je ovo priznanje stiglo posle smrti, 30. marta 2008. godine (83 godine). I gospodin.

Kao kapiten Crvene zvezde vodio je vreme slave tima osnovanog po završetku Drugog svetskog rata. Jedna od priča koja Mitića čini primerom sportskog duha datira iz tog perioda dominacije. Splitski Hajduk je 7. aprila 1958. godine ugostio Crvenu zvezdu. Sa tribina beogradskog tima, navijač je u 72. minutu bacio kamen i udario u glavu Boru Kostića, igrača iz glavnog grada Jugoslavije.

Tada je Mitić naredio povlačenje celog svog tima sa terena. Savez je kaznio sve igrače Crvene zvezde, osim dvojice, mesec dana bez igranja. Klub nije uložio žalbu i preuzeo je sankciju. Te sezone prvak je bio zagrebački Dinamo.

Kažu da u istoriji Jugoslavije nije bilo atletskijeg igrača od Rajka Mitića'', naglašava ''Marka'' na kraju svog teksta.