Škotska - Iskopaj rov i odolevaj!

Ako bismo izvukli paralelu između Škota i Srba, tačnije navijača, prva stvar koja nam pada na pamet je skepsa. Navijači „Tartan Bojsa“ su verni timu, ali bez nade. Zanimljivo, neka istraživanja su pokazala da je opao procenat zainteresovanih za nacionalni tim, da recimo navijači Rendžersa (tek 68%) podržavaju nacionalni tim što je nekada bilo nezamislivo.

Razlog?

Odsustvo rezultata, ali i silna lutanja saveza, nesposobnost da se na oko, od solidnih igrača izvuče nešto više. Budimo realni, ako poredimo uspehe ostrvskih reprezentacija proteklih godina, od Škota je bolja i Severna Irska, to je podatak koji boli.

Plasman u finale baraža, odnosno meč sa Srbijom je izazvao euforiju među igračima, selektorom i savezom, ali se to nije baš odrazilo u javnosti. Pratili smo pomno škotske medije od kada smo saznali da su nam oni poslednja prepreka na putu ka završnici, već posle meča protiv Izraela bilo je dosta depresivnih komentara.

Jer, ne znamo da li ste gledali duel Škota i Izraelaca delovalo je kao mučenje, beskonačna serija penala i na kraju trijumf na lutriji gotovo bez udarca na gol. I selektor Klark i kapiten Endi Robertson su se suzdržali od komentara o skepticizmu medija, svojevremeno je zvezda Junajteda, Daren Flečer rekao da većina zemljaka želi da njihov nacionalni tim ne uspe, ali je ismejan u medijima, neki su ga čak nazivali klovnom.

Škoti su se izblamirali na velikom takmičenju poslednji put protiv Maroka u Sent Etjenu, tada su 1998. na Mundijalu ušli u svoje „ledeno doba“ koje traje i dan-dans. Mnogo je to, više od dve decenije, ljudi su se okrenuli na drugu stranu jer bilo je šokantnih neuspeha u kvalifikacijama.

Kako se Škoti hrabre?

Nisu poraženi šest utakmica i to je vest za sebe. I mada je među tim rivalima bio i Liliputanac, tipa San Marina, selektor smatra da su izbrisali gubitnički mentalitet. Mnogi se ne slažu, tamošnja javnost smatra da je Srbija mnogo bolji tim i da će se (navijamo da su u pravu) škotska istina razgolititi u četvrtak u Beogradu.

Optužen da tim nije pokazivao nikakvu ambiciju da pobedi i da je čekao penale, selektor Klark je podsetio da su Stjuart Amstrong, Kieran Tirni i Rajan Kristi zbog korone bili van tima.

Škotski trener inače voli da bude autsajder, na to bi trebalo pripaziti jer je on posao dobio tako što je iznenadio sve i doveo Kilmarnok do trećeg mesta u ligi. Njegovi timovi umeju da se brane kada su slabiji, i to je navodno nada naših gostiju u odlučujućem meču.

Ako se pogledaju škotski problemi, najveći je što njihov najbolji igrač i kapiten Endi Robertson kao levi bek ima malo uticaja na igru. To što je fantastičan u Liverpulu je i zasluga saigrača, tu je i Srbija godinama padala u istu zamku očekujući da Dejan Stanković sam pobeđuje.

U jednom trenutku naš kapiten je zavapio: „Ljudi, nisam Maradona, ne mogu to što očekujete od mene“.

Kada pogledate imena, pada u oči MekTominaj kome je zamerano da mnogo bolje igra za Junajted nego za nacionalni tim, ali on može itekako da bude upotrebljiv u defanzivi, kada treba kreirati, tu je problem, pa je on potencijalno veoma bitan igrač u utakmici u četvrtak.

Uža odbrana koju je koristio Klark ne uliva poverenje, Deklan Galaher je bio dobar u polufinalu baraža, ali ni gosti nisu baš bili preterano ambiciozni pred golom, on ipak igra za Madervel, iskusan jeste ali u domaćim okvirima. Škoti vole štopere preko tridesete, sada to nemaju.

Ali iskočili su novi igrači, iskoristili šansu, pomenuli smo Galahera, ali i veterana Konsidajna iz Aberdina koji je pod stare dane debitovao za nacionalni tim. Kao i većina ranijih škotskih reprezentacija, u veznom redu je problem kreativnost. Prosto, Džon MekGin fudbaler Vile koga su želeli veći premijerligaški klub je nezamenjiv kada je borbenost, energija u pitanju, ali često ga izdaje prvi dodir. Rajan Džek iz Rendžersa teško da može u ulozi pleja da promeni stvari jednim potezom, da pošalje dugu loptu, pasom pocepa protivničku odbranu, Nešto više može, makar se tako činilo u određenim utakmicama Kalum MekGregor, ali čini se da nedostaje povređeni Bili Gilmor iz Čelsija, momak koji bi mogao da bude buduća velika stvar u škotskom fudbalu.

Povređen je i Rajan Frejzer iz Njukasla, koji mnogo bolje deluje sa Lindonom Dajksom, napadačem Kvins Parka, Australijancem čiji su roditelji iz Damfrisa u Škotskoj. On je prihvatio poziv ove reprezentacije, dao je dva gola u pet mečeva. U ovom trenutku, čini se da ima prednost u odnosu na povratnika i jedno od najvećih imena, Leja Grifitsa.

Napadač Seltika je za osam godina dao četiri gola za reprezentaciju. Dao je dva Englezima pre par godina, imao je silnih problema ne samo sa povredama, već i u privatnom životu, on tokom prošle godine nije ni igrao za Škote. Ima mnogo iskustva, ali ga već posmatraju kao prošlost, i dalje je tu, ali sa malim šansama da počne meč u Beogradu.

U obzir dolazi i Oli MekBarni iz Šefild Junajteda, njega optužuju da nije dovoljno posvećen timu, imao je problema zbog ispada na terenu. Retko daje golove, on je više tip drugog napadača. Škoti nemaju izrazitog strelca, niti dovoljno kvalitetnog napadača u ovom trenutku. Sedam napadača koje je Klark pozvao za mečeve u novembru je ukupno dalo 10 golova za nacionalni tim, od toga je Grifits postigao gotovo polovinu.

I tu se krije ključ. Pogledajte rezultate, tukli su Čehe i Slovake po 1:0, Frejzer je odlučio poslednji meč, njega nema. Efikasan je bio Rajan Kristi, vezista Seltika, on je nekako najveća opasnost.

Scenario ne može da bude drugačiji, Klark će se braniti bunkerom u Beogradu, tražiti šansu iz prekida, nervoze Srbije, Škoti nisu ni nežni, ni korektni, umeju da kradu vreme kao prosečan tim iz treće italijanske lige. Ne nekadašnju naivnost se ne treba oslanjati, ali da nemaju kvalitet to je istina. Ali, kako rekosmo, ni mi nikome ne možemo da pretimo, niti da budemo nadmeni. Ako ih otvorimo rano to je idealno. Ovako, čeka na baš rovovska borba.