'Sveci', zamolite Zokija da vam premosti Ljubišu livca iz Topole!

Izjava Zlatana Ibrahomovića da će ostati u Pari Sen-Žermenu samo ukoliko u 'gradu svetlosti' umesto Ajeflovog tornja bude postavljena njegova zlatna statua odjeknula je veoma snažno širom planete.

Odmah su krenule pošalice i fazoni da bi simbol Pariza mogao da posluži kao Ibrin nos. Jaka fora, mada mi imamo konstruktivniji predlog.

No pre toga mala digresija. Krajem XIX veka, u intelektualnim krugovima Pariza se vodila žučna rasprava oko toga da li Ajfelov toranj uopšte treba da bude postavljen. Jedan od najvećih protivnika te ideje bio je čuveni francuski pisac Gi De Mopasan, velemajstor kratke priče. Pošto je bio u manjini, delovalo je da se kasnije vodio čuvenom parolom 'kad ne možeš da ih pobediš, pridruži im se', budući da je bio veoma čest gost restorana na vrhu tornja. Međutim, kada ga je u poznim godinama života novinarka koja je radila sa njim intervju pecnula pitanjem da nije možda licemerno što tu tako često boravi s obrizom da je kao mlad bio izričito protiv postavljanja tornja, on je odgovorio sledećim rečima: "Ovo je jedino mesto u Parizu odakle se ova spodoba sigurno ne vidi".

Ko zna, možda se i oko Zlatanovog ultimatuma povede slična rasprava, a ukoliko nekim čudom pobedi gledište da njegova statua zameni Ajfelov toranj, pravi čovek za sprovođenje te ideje u delo je Ljubiša livac iz Topole.

Jer, kada je već mogao da izlije živog Karađorđa u bronzi, što ne bi mogao i Ibrakadabru. U zlatu, naravno. Nomen est omen.

Samo da se prvo dogovori posao sa Zokijem...