21. Vek - Italija našla rešenje za Belgiju!

Iako su kako smo videli Italijani poneli gorke uspomene sedamdesetih i na početku osamdesetih protiv Belgijanaca, u ovom veku su uspeli da poravnaju stare račune. Čak i u poslednjih nekoliko godina od kada se “Crveni Đavoli” smatraju za jednu od najboljih reprezentacija sveta, nisu uspevali da se naigraju fudbala protiv Italijana.

Doduše, kada je Belgija zajedno sa Holandijom bila domaćin šampionata Evrope 2000. godine, nisu imali baš kvalitetan tim, pa su mnogi pred to prvenstvo verovali da se ta generacija u kojoj su bili Luk Nilis, Emil Mpenza, kasniji selektor Vilmots ne bi ni plasirala na šampionat da nisu bili koorganizator. 

Videlo se da su u pravu, retko se događa da domaćin ne izađe iz grupe, iako su, zanimljivo, u prvom meču slavili protiv Šveđana. No, već u sledećoj utakmici u Briselu, Italijani su ih spustili na zemlju. Iako su i sami bili prežaljeni pred prvenstvo, a mnogi mediji su dovodili u pitanje izbore legendarnog golmana, a tada selektora Zofa, on je napravio veoma skladan tim.

Već u prvih pet minuta meča protiv Belgijanaca koje je bučna publika dovela do trijumfa na startu, Italijani su promašili tri velike prilike. Četvrtu nisu, Toti je pobegao Niku Van Kerkovenu i načeo De Vildea. Najveću priliku za izjednačenje Belgija je imala kada je Bart Gor pogodio Toldovu prečku, i mada su pretili i Mpenza, Vilmot i Stalens, drugi gol je utišao tribine u Briselu. Stefano Fiore je duplim pasom sa Pipom Inzagijem koji je začudo asistirao izbacio odbranu Belgijanaca i stavio tačku. Do kraja u poslednjih 20 minuta, “Azuri” su mogli da napune rivala, ali je i 2:0 bilo dovoljno. Koliki su limiti Belgijanaca videlo se kada ih je Hakan Šukur sa dva gola potopio na “Kralj Buduenu” pa su završili takmičenje. Italija je kasnije stigla do finala, pamtiće se nestvarni meč sa drugim domaćinom Holandijom kada su protiv sebe imali igrača više i dva penala, preživeli pakao i na kraju sa lutrije otišli u meč za titulu. Tamo im je, kao što se verovatno sećate par minuta nedostajalo da osvoje drugi naslov najboljeg na Starom Kontinentu, ali ih je Viltor šokirao pogotkom u nadoknadi, da bi ih David Trezege šokirao zlatnim golom u produžetku. I pored toga što je igrala odlično, Italija je ostala bez pehara, Berluskoni je sazvao konferenciju za novinare i ispljuvao Dina Zofa da je kukavica i da je defanzivom uništio šanse za titulu prvaka. Pošto je u pitanju bio najbogatiji i najmoćniji čovek Italije, sa gotovo monopolom u medijskoj industriji, nije baš da su i nezavisni mediji skočili u odbranu selektora koji je bio ogorčen, podneo ostavku. Nije da ga je iko odgovarao od toga, a to je ujedno dokaz da je na Apeninima sve moguće.

Ali, za razliku od početka veka, na prošlom šampionatu u Francuskoj, Belgija je imala mnogo bolji tim i bila jedan od favorita za titulu koja nedostaje.

No, ta generacija koja je i sada na sceni, ostala je nedorečena, a da nisu zreli i da im smeta konzervativizam selektora Vilmotsa videlo se već u grupi. Belgija i Italija su prošle grupu u kojoj su bili još Republika Irska i Švedska, ali je taj prvi meč otkrio slabosti “Đavola”. Oni su bili favoriti u Lionu, očekivalo se da pobede bez problema, iako je Italija imala Kontea na klupi. On nije mogao da računa na Veratija i Markisija, a u napadu je igrao Gracijano Pele što je unosilo malodušnost u srca navijača Italije te večeri na severu Francuske. Veliki broj stigao ih je iz susednog Pijemonta da bodri tim koji je bio najstariji na šampionatu, prosek godina Konteovog tima je bio 31.5. No, to je napravilo na neki način razliku. Naime, čuveni Juventusov BBC, Barzalji, Bonući, Kjelini plus Bufon je bio pravi bedem. Konte ih je trenirao među “Bjankonerima” i znao je šta radi.

Zanimljivo, Vilmots se pripremao za meč tako što je prva postava odigrala poluvreme protiv rezervi koje su igrale u Konteovoj omiljenoj 3-5-2 formaciji. Rezervisti su dobili sa 4:0, pa je to bio loš znak za Vilmotsa. Ali, pomoći nije bilo, Azar van forme, loše je krenulo kada je Aldervireld Bonućijev dugi pas ispratio pogledom, a Konteov vojnik Emanuele Đakerini lako savladao Kurtou.

“Da se zove Đakerinjo, proglasli biste ga za jednog od najboljih igrača na svetu”, komentarisao je svojevremeno Konte kada je ovaj fudbaler eksplodirao po dolasku iz Ćezene u Juve.

U finišu nemoćna Belgija je dotučena, akcija Imobilea i Kandreve, Peleu je ostao lakši deo posla, i odjednom Konte je proglašen za Mesiju. Vilmots je bio loš gubitnik, rekao je da Italija ne igra fudbal, da se samo brani. 

Doduše to je bilo tačno, ali ta, potcenjena (kao i sada) Italija je izbacila aktuelne prvake Špance, osvetivši se za poraz u finalu 2012. a zatim su posle penala ispali od svetskih šampiona Nemaca. 

Belgijanci sa svim svojim zvezdama su dobili Republiku Irsku i golom Naingolana Švedsku i prošli grupu, ali je već Vels pokazao sve slabosti tima koji je najavljivao pohod na titulu prvaka Evrope.

Vilmots koji je optuživao Italijane za defanzivu je optužen da ne ume da izvuče ništa od neverovatno talentovane generacije, da njegov pristup koji je kalkulantski smeta talentu Azara, De Brujnea i ostalih.

Dobio je, iako se radi o legendi belgijskog fudbala otkaz odmah nakon eliminacije i nasledio ga je Španac Martinez koji se proslavio u PL ofanzivnom igrom. Roberto Martinez je i danas na klupi i posle polufinala Mundijala, ne želi samo prolazak u top 4, za šta je potrebno da slavi protiv zemljaka Manćinija, već i sam vrh.

Ali, Belgija često ne može da izdrži pritisak, a Italijani, koji su otpisivani od sopstvene javnosti nemaju šta da izgube u ovom meču...