Italija - Od Austrije je sve i počelo!

Učenici su odavno prevazišli učitelje. Iako su slavni austrijski treneri poput Felsnera koji je sa Bolonjom osvajao titule, Antona Karnjelija koji je vodio Torino, Lacio, i Inter u vreme dok su se zvali Ambrozijana, učili Italijane fudbalu, austrijski "Vunder tim" je izgubio najvažniju utakmicu pre Drugog Svetskog Rata baš protiv Italije. Naime, iako su od 1912. dvadesetak godina redovno pobeđivali "Azure", osveta je servirana na drugom Mundijalu.

Bio je to sudar dva najdominantnija trenera Evrope tog vremena, Huga Mejsla i Vitorija Poca. Fašistička Italija se sa svojim grandioznim stadionima kombinacijom pritiska i odlične infrastrukture izborila za domaćinstvo, kako bi pobedila. 

"Vunder tim" je mesec dana pred šampionat održao lekciju Italijanima u Torinu, bilo je 4:2 za Austriju. Neizbežno je bilo da se sastanu na prvenstvu, mnogi su očekivali finale dva najbolja tima tog vremena, ali je žreb hteo da u Milanu igraju polufinale. Italijani su bili umorniji, Austrijanci favorit, ali je Mejsl to odbacio kao "dimnu zavesu", rečima da Italija ima bolje rezerve, da su fizički spremniji i da će imati podršku publike. Lilo je kao iz kabla, kao poručeno za fizički nadmoćne Italijane, najbolji igrači gostiju legendarni Sindelar i Zišek nisu puno mogli, a Horvat, još jedan veliki igrač tog vremena nije bio u timu zbog povrede.

Meč je odlučio "Orijundo", Argentinac Guaita nakon kornera posle dvadesetak minuta. Italija se branila do kraja, stadion je zanemeo kada je Zišek primio ispucavanje svog golmana Placera, izašao sam pred gol domaćina i promašio. Čuo se zvuk olakšanja, domaćin je prošao u finale i osvojio prvu titulu prvaka sveta. Dobili su na produžetke Čehe koji su u polufinalu slavili protiv Nemaca. Inače nakon polufinala, Austrijanci su se žalili da je gol neregularan, da je kao i u spornom meču Italijana sa Špancima Meaca jednostavno ugurao golmana u mrežu i tako ga onemogućio da sačuva gol. U strahu od italijanskih fašista sudije su okretale glavu na drugu stranu.

Četiri godine kasnije, Austrija neće dočekati Mundijal u Francuskoj kao nezavisna država, usledio je nacistički Anšlus, a nekoliko najboljih igrača će nastupiti za nemački tim koji nije daleko stigao. 

Posle rata se slika promenila. Timovi su redovno igrali na "Dr Gero kupu" pobeđivali i jedni i drugi, ali su se prvi put u zvaničnom meču sastali 1970. godine. Sveži "Azuri" koji su se iz Meksika vratili kao vicešampioni sveta su u kvalifikacija za EURO eliminisali Austrijance, zahvaljujući pobedi na "Prateru".

Na Mundijalu u Argentini Italija je uspela da pobedi jednu od najjači austrijskih generacija posle rata. Taj tim je imao u svojim redovima, Prohasku, Krankla, Kurta Jaru, Bruno Pezeija, Hiksbergera, Krojca iz Fejenorda. Dobro su igrali u grupi, ali ih je poraz od Holanđana u drugoj fazi ostavio bez šanse za veliki rezultat. Italija je pobedila sa 1:0, Pablito Rosi je dao jedini gol, Austrijanci su oštećeni za penal, videli smo pravu tuču, ali ni jedni ni drugi nisu bili blizu završnice. 

Italija će dobiti Austriju 12 godina kasnije kao domaćin, jedini gol na tom meču postići će, pogađate Toto Skilaći koji je otpočeo svoj čudesni put do prvog strelca Mundijala. Sedeo je na klupi, a saigrač iz Juventusa rezervni golman Stefano Takoni mu je rekao da se spremi jer će uskoro ući u igru dati gol za pobedu. Azeljo Vićini će nekoliko minuta kasnije, nakon još jedne promašene šanse poslati Sicilijanca na teren, proročanstvo takonija se ostvarilo, gol glavom za pobedu i suze “none” i ostatka porodice u Palermu. Kada mu Vićini nije pružip šansu u narednom meču protiv Amerikanaca, Toto mu je pokazao srednji prst, ali posle tog meča je bio standardan. Ipak, sve je počelo od Austrije. Zanimljivo da je Austrija i zemlja sa kojom je novoformirana reprezentacija kraljevine Italije 1912. odigrala jedan od prvih mečeva, na Olimpijskim Igrama i primila pet golova. 

I osam godina kasnije, u Francuskoj, Italijani će eliminisati u grupi Austrijance, pobedom od 2:1 na Sen Deniju u čudnoj utakmici u kojoj je Bađo ušao u finišu povisio na 2:0, a onda je "alpski Maradona" kako su pretenciozno zvali Andija Hercoga sa penala postavio konačnih 2:1. Austrija je trebalo da igra na pobedu kako bi izbacila Čile, ali su bili toliko defanzivni da su mediji osuli paljbu po selektoru Prohaski, legendi ove zemlje. Nije oteran, ali je dao ostavku već u narednim kvalifikacijama kada im je Španija uvalila devet golova. 

I nikada od tada Austrija nije videla Mundijal, posle dva EURA u ovom veku prošli su grupu i delovali vrlo dobro u svim mečevima. 

Poseban motiv imaće Franko Foda. 

Austrijski selektor ima u sebi italijanske krvi, otac mu je Venecijanac i ovaj to nikada nije zaboravio. Austrijski selektor provodi odmore u Italiji, sinovi mu se zovu Marko i Sandro, ovaj drugi je bio i fudbalski profesionalac, zanimljivo da je debitovao kod oca u Šturm Gracu, ali nije mnogo postigao u fudbalu. Sam Foda je bio dobar štoper po nemačkim klubovima, čak mu je Bekenbauer pružio šansu u reprezentaciji Zapadne Nemačke, tamo negde 1987. na turneji po Južnoj Americi gde je odigrao dva meča. 

Vodio je Šturm protiv Juventusa, izgubio u kupu UEFA, svojevremeno je pominjan angažman u nekom od klubova Serije B, pre svega zbog porekla, ali sve je ostalo na govorkanjima. U subotu na Vembliju, Franko Foda će imati ispit života!