Može li Španija kao 1984. - Od nameštaljke protiv Malte do finala!

Valjda nikada nije bilo tako malo loženja pred jedno veliko takmičenje kod Španaca kao na EP u Francuskoj 1984. Naime, reprezentacija je dugo bila bez ikakvog uspeha, Primerom je vladao baskijski fudbal, Real i Barsa su bili u defanzivi. U takvoj situaciji, posle loših partija četiri godine ranije i guranja od strane sudija na Mundijalu koji su organizovali (bez uspeha), Španci su se na opšte iznenađenje našli na završnom turniru. 

Tačnije, to nisu bila čista posla. Savez je angažovao Miguela Munjoza za selektora, bili su iza Holanđana, ali imali su “šansu”. Bilo je potrebno da pobede Maltežane sa 11 golova razlike kako bi se plasirali na šampionat. “Benito Viljamarin” je bio poluprazan, a činilo se da od “podviga” nema ništa kada je Huan Senjor promašio penal, Santiljana je dao gol, ali je amaterska Malta izjednačila, Španija je vodila 3:1 do poluvremena, ali su postigli još devet golova u nastavku, uglavnom iz blizine. Pomenuti Senjor koji će postati junak šampionata par meseci kasnije se iskupio u poslednjih trenucima. Mnogo godina kasnije golman Malte je otkrio da nisu čista posla, a Holanđani su reagovali tako što su otpustili selektora Kisa Rijversa. On, nije gledao meč, igrao je karte sa komšijama. 

Takva Španija je u Sent Etjenu otvorila prvenstvo pred najmanjim brojem gledalaca, Rumuni su bili rival. Čaušesku je poslao agente, Sekuritatea je počupala kablove u hotelu kako igrači ne bi podlegli buržoaskoj propagandi na televiziji. Ipak, bili su velikodušni pa je svaki igrač imao dnevnicu od 5 dolara. Zemljaci koji su živeli u Francuskoj donosili su im stvari i davali novac krišom, otkrio je kasnije posle pada komunizma čuveni napadač Rodion Kamataru. Mirčea Lučesku je bio na klupi, Munjoz rivalski selektor je gledao Rumune protiv Grka u prijateljskoj, tražio je kasetu sa meča, ali mu je Lučesku rekao da utakmica nije snimljena, da nemaju VHS, a posle je ipak obećao da će poslati. Nije to naravno učinio, a bio je u paranoji, pa su Rumuni poslednje treninge sprovodili na terenu rafinerije na Crnom Moru.

Ipak, to Špance nije sprečilo da povedu, penal koji je Karasko pretvorio u gol, prevarivši Silvija Lunga. Ipak Laslo Bolonji je izjednačio, i mada su bili bolji, na kraju su istočni Evropljani zadržali 1:1, a publika na severu Francuske je izviždala oba tima. 

U Marseju su “Crvenu furiju” čekale komšije iz Portugala. O toj podeljenoj generaciji Portugalaca smo pisali, radi se o timu koji je iznenadio sve na tom prvenstvu. Ali, pošto je Španija promašila svoje prilike, Antonio de Souza je lobovao Arkonadu za vođstvo Portugalaca. Arkonada je ušao u istoriju loših španskih golmana na velikim takmičenjima, znali su da je često daleko isred svoje gol linije i to iskoristili. Šalana je mogao da duplira vođstvo Portugalaca, ali su posle greške kod prekida dozvolili rezervisti Manuelu Sarabiji da poravna na 1:1. Karasko je čak Špancima mogao da donese pobedu. Na kraju, pred poslednje kolo, Portugalci nisu mogli da budu sigurni sa novim remijem protiv Rumuna, ako Nemačka ne dobije Španiju. Rumunija je imala svoje šanse sa pobedom, ali izgleda da Lučesku nije znao matematiku. Branio se kao i obično, u užasnoj utakmici presudio je Nene najvažnijim golom u karijeri, tek što je ušao u igru. To je ostavilo Špance sa jednim izlazom, da pobede Nemačku i odu dalje. Zapadni Nemci su ih rasturili u prvom poluvremenu, Brigel je pogodio prečku, Kamačo sa linije izbacio loptu koju je Rudi Feler video u golu. Ponovo je jakoi Brigel gađao okvir gola, a Bremea je spasila stativa. Drugim rečima, Španija je imala svu sreću ovog sveta, a onda dobila penal, Uli Štilike je srušio Salva Garsiju. Karasko je čekao par minuta da se saigraču ukaže pomoć, pa je onda raketa doletela u kazneni prostor, posle natezanja, Šumaher je lako odbranio penal fudbalera Barselone. U drugom delu su se nastavili promašaji Germana, Arkonada je imao odbranu turnira kada je spasao gol Rumenigea, a onda odbranio i volej Mateusa. Ništa čudno za njega, odbrani nestvarne stvari, a onda primi pacerski gol. No, kako se meč približavao kraju Nemci su postali svesni da su promašili previše šansi. Litbarski je umesto da krade vreme kraj korner zastavice, bezveze šutirao iz teške pozicije. To je dalo vremena za poslednji napada Španije. Mateus je faulirao Franciska, ovaj gurnuo desno ka Senjoru, usledio je centaršut, Nemci su stajali kao ukopani, Šumaher na ničijoj zemlji Maseda se poklonio za jednu od najdražih pobeda u španskoj istoriji. Prežaljeni, otišli su u polufinale. 

“Ovaj čovek je rođen sa cvetom u dupe…”, rekao je predsednik španskog saveza Pablo Porta za Munjoza, i priznao da je pobeda nezaslužena. 

Ko te pita, sledeći je bio “Danski dinamit” u polufinalu. Kako su Elkjer Larsen i kompanija igrali, malo ko je davao srećnoj Španiji bilo kakvu šansu. Soren Lerbi je načeo Arkonadu, i malo ko je mogao da pretpoistavi šta će se desiti. 

Sudija Džordž Kurtni je oprostio Špancima penal nad Arnesenom i malo kasnije crveni karton Viktoru posle divljačkog starta nad Bertelsenom. Englez je ostao nem na grubosti Munjozovog tima. Ali kada je Lerbi propustio da realizuje zicer, u kontri je Senjor izašao sam, Kvist je spasao siguran gol. Danska je nastavila da promašuje, kao da su tražili nevolju. Posle karambola, Maseda je zakucao loptu u gol Danske. Arkonada je posle imao glavnu reč odbranio par šuteva u nadoknadi pa se otišlo u produžetke, Bergren je isključen na pravdi Boga, ali i sa desetoricom Španci su bili u podređenom položaju, Laudrup i Nilsen su propustili da im donesu finale. Usledili su penali. Elkjer je na 4:4 šutirao nebu pod oblake, ponovo je najbolji igrač bio tragičar. Poslednji španski izvođač Sarabija je bio toliko uzbuđen da je krenuo da penal izvede u trenerci pa je upozoren da je skine. Pogodio je za finale.

Kada imate toliko sreće, onda se očekuje da makar odigrate jednu dobru utakmicu. U finalu je prepreka bila moćna Francuska, veliki favorit, ali i uplašena zbog moringa, nikada pre toga nisu osvojili trofej. Kamačo je dobro pretukao Platinija u prvom delu, šanse Španaca su u lošoj utakmici bile izglednije. Santiljana je zahvatio loptu glavom, Bats bio srećan što je promašio. Batiston je izbacio loptu Santiljane sa gol linije, u odnosu na prikazano u prvom delu, gosti su bili bliži vođstvu.

Na poluvremenu, selektor Idalgo je motivisao igrače, da se sete napornih priprema i svega što su uložili na pripremama u planinskom Font Romeu, gde su se zbližili sa stanovnicima.

“Setite se tih ljudi koji su mahali dresovima kada smo polazili”, rekao je iskusni trener. 

On kao igrač nije osvojio međunarodni trofej sprečio ga je Real kada je igrao za Rems, ali ovo je bila njegova noć osvete. Otac mu je bio Španac, ali nije mario. Jedino ko je mogao da pomogne bio je Platini. Španci su se čuvali da ne naprave slobodnjak, ali je sudija Hristov duel Silve i Lakomba okarakterisao kao prekršaj. Platino je prebacio zid, za Arkonadu je to bila ipak laka lopta, ali je prešla gol liniju, izmilela ispod njega. I tek onda u pola sata su Francuzi pokazali koliko su bolja ekipa. Špance je stigao umor, a zaboravljeni Bruno Belon iz kontre stavio tačku.

Idalgo se rasplakao, rekao da nisu igrali dobro u finalu, ali da su pobedili. Odmah su mu ponudili mesto ministra sporta u novoj vladi Lorana Fabijea, ali je on odbio. Platini je završio kao heroj sa 9 golova, niko nikada nije postigao toliko na jednom EP, a tek na ovom šampionatu u petom učešću ga je Kristijano skinuo sa večne liste. On nije bio ni brz ni snažan, ali je imao viziju, u to vreme u prvoj polovini osamdesetih je bio daleko najbolji igrač Evrope i drugi na svetu, iza Maradone. 

Tu godinu su Francuzi završili sa svih 12 pobeda, što pokazuje da je u pitanju bio najbolji reprezentativni tim tog vremena. Italijani koji nisu ni došli na prvenstvo su iskoristili to da tvrde da Francuska ima prosečnu odbranu, sjajan vezni red, Platinija i trećeligaški napad. 

Ako ništa, jedno je sigurno, Francuzi ne vole ni Italijane, ni Špance, ali svakako bi voleli da Italija izgubi polufinale. Ali, o tome nekom drugom prilikom...