Švajcarci hoće reprizu iz Južne Afrike!

Španija je očekivala Francuze, stigli su Švajcarci. Na papiru lakši rival, samo kada smo izdali specijal pred EP napomenuli smo da tim Vlade Petkovića potcenjuju bez razloga. Oni su na velikim takmičenjima odolevali protiv jačih ekipa, prolaz grupe je nešto od kada je Bosanac na klupi što se podrazumeva, a sada su otišli korak dalje.

Kako o tome možemo da diskutujemo, pokazali su karakter i svakako da će imati šta da kažu i u četvrtfinalu.

Retko su se sastajali sa Španijom na velikim takmičenjima, jasno jer su od pedesetih retko i bivali u završnici. Prvi susret je bio na Mundijalu u Engleskoj na koji su Španci stigli kao prvaci Evrope, i sa velikim ambicijama. Završilo se u suzama, ali ne pre nego što su savladali Švajcarce. Inače, "Časovničare" niko nije očekivao na prvenstvu, ali su se oni nekako našli u Engleskoj nakon što je Severna Irska ispustila bod protiv Albanije. Ali, već na startu u Šefildu se pokazalo da su nedorasli, Zapadna Nemačka im je predvođena Bekenbauerom dala pet golova. Inače, na tom meču su nastupili bez dva najbolja igrača Lajmgrubera i Kobija Kuna koji su pobegli iz hotela u provod. Posle su izgubili od Španaca sa 2:1, Kventin je dao gol za vođstvo ali je Realov tandem Sančis i Amansio, svež od osvajanja šeste titule prvaka Evrope okrenuo rezultat. Do kraja je i Argentina dobila Švajcarsku, pa su i Španci ispali na startu.

Posle dugog niza godina, na Mundijalu u Americi, Švajcarska se ponovo pojavila. Nova generacija, predvođena Rojom Hodžsonom na klupi je na otvaranju protiv domaćina u krcatom Pontijak Superdomu u Mičigenu odigrala 1:1. Iako su golom Bregija došli do prednosti posle greške Tonija Meole, ubrzo je Erik Vinalda poravnao, pa su dva tima bila zadovoljna da ne izgube na startu.

A onda je odjeknulo kao eksplozija, prvo su Amerikanci dobili Kolumbiju (sećate se autogola nesrećnog Eskobara koji mu je bio smrtna presuda po povratku u domovinu), a zatim je Švajcarska rasturila favorizovanu Rumuniju sa 4:1 i tako se praktično plasirala dalje. Izgubili su u poslednje meču od Kolumbijaca, ali je za "Kafeterose" bilo kasno, završili su kao poslednji u grupi. Prolazak u narednu fazu iznenadio je i samu Švajcarsku, u osmini finala čekala ih je Španija. Bez lidera tima, Alana Sutera brzo su se predali, mada je Nadal startovao na Šapuizu u kaznenom prostoru, sudija Mario Van der Ende je ostao nem, u kontri je Jero postigao gol. Posle toga su sadašnji selektor "Crvene furije", Luis Enrike i direktor Sitija Ćiki Begristajn matirali Marka Paskola u poslednjih 15 minuta i favorit je ubedljivije nego što je igra izgledala otišao u četvrtfinale. Za Luisa Enrikea i pored tog gola šampionat bio košmar, Španija je ispala posle preokreta od Italijana, a Tasoti je Enrikeu laktom slomio vilicu i poslao ga na nekoliko nedelja u bolnicu i sam dobio osam mečeva neigranja.

Taj švajcarski tim se pojavio na šampionatu Evrope u Engleskoj, a onda su desetak godina čekali, dok nije stasala nova generacija.

I dočekali su da pobede Španiju i to svetskog prvaka na otvaranju Mundijala u Južnoj Africi. Dve godine pre toga Švajcarska je sa Austrijom organizovala prvenstvo Evrope i iako se računalo da ima bolji tim nego koorganizator Austrija i oni su završili takmičenje u grupi. Izgubili su od Čeha i Turaka, a dobili su Portugal kada već nije bilo bitno. Ali, upravo taj šampionat je pokazao koliko je ova zemlja prešla dug fudbalski put. 

Naime 14 godina ranije, Hodžson je imao tim iz domaćeg prvenstva, sa četiri igrača u Bundesligi, a 2008. je Kobi Kun (jeste, isti lik koji nije igrao 1966. jer je zakasnio na "povečerje" u hotel je imao samo šestoricu igrača koji su nastupali za klubove u domovini.

Dve godine kasnije u Južnoj Africi na klupi je bio legendarni Otmar Hicfild tri četvrtine igrača nastupalo je u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Engleskoj, a selekcoiju je pojačao da tri igrača Bazela, veteranima kapitenom Frejom i vezistom Hugelom koji su se vratili u domovinu, a mesta je bilo i za mlađanog Šaćirija koji je imao tek 18 godina i pošao kako bi se privikao na velika takmičenja. 

Pred duel sa Španijom, Hicfildova ekipa je bila prežaljena. U tom trenutku "Crvena furija" je bila najbolji fudbalski tim na svetu, što je na kraju krajeva tog leta i pokazala. Ali, na startu ih je šokirao Želson Fernandeš. Mnogo je drvlja i kamenja bačeno na Del Boskea i njegove igrače. Kasiljas se zagrevao na golu iza koga je sve vreme stajala lepa Sara Karbonero, tadašnja devojka, sada bivša supruga. To mu je ometalo koncentraciju prema mišljenju Marke i ostalih listova. Meč u Durbanu je mogao da završi i gore po prvaka Evrope, Derdijok je pogodio prečku. Inače, odbrana Švajcarske je pred Mundijal ostala nesavladana u četiri meča, ali kao da Furija nije hvatala beleške. Ipak, Čileanci su stali na put Hicfildu odlučio je gol rezerviste Gonzalesa, ali je Švajcarska imala sudbinu u svojim rukama. Bilo je dovoljno da pobede Honduras koji je već ispao i da se u krugu tri ekipe na osnovu gol razlike plasiraju dalje. 

Napadali su u Blomfontejnu čitav meč, autsajder se branio, golman Noel Valjadares izdržao opsadu. Šanse su se ređale u drugom poluvremenu, ušli su veterani Jakin i Frej, ali lopta nije htela u gol. Tako je Mundijal koji je počeo euforijom završio velikim neuspehom. 

Jasno, posle tog neuspeha nisu se kvalifikovali za EP 2012. ali su od tada standardni na velikim takmičenjima i prolaze grupu. Ipak, nikada nisu otišli ovako daleko, pa će svakako probati protiv Španije da naprave novi podvig, a posle toga će sve biti otvoreno, jer izgleda da su najbolje sačuvali za one najbolje...