PROFIL - “Pukovnikov” sin - da li je to Rumunima dovoljno?

Rumunija

Učešća (1984. 1996. 2000. 2008. 2016.)

Najveći uspesi: Četvrtfinale 2000. 

Piše: Boris Jovanović

U ovom veku Rumuni se drže oprobane forme, jedno prvenstvo propuste, pa se na sledećem pojave. Njihova reprezentacija je rolerkoster kao i klupski fudbal. Sećate se verovatno vremena od pre 15-tak godina kada su imali ubedljivo najjaču ligu u istočnoj Evropi, kriza je učinila svoje, korupcija takođe, pa se to u neku ruku odrazilo i na nacionalni tim. Sada legende poput Hađija, Mutua i ostalih rade u klubovima i najviše se i pitaju ali nekog većeg pomaka nema, što je šteta, jer baš, za razliku od većine zemalja bivšeg istočnog bloka, baš vole fudbal.

Bilo kako bilo, naši dragi susedi su tu, izborili su plasman direktno i to baš nadmoćno, ispred Švajcaraca.

Rumunija je neporažena prošla kvalifikacije, tukla Švajcarce kod kuće, igrala baš čvrst fudbal, primila samo pet golova, mada ni protivnici nisu bili previše opasni.

Svejedno, odradili su posao na najbolji način, a jasno je da se ne može bez Jordaneskua, makar i ne bio "pukovnik". Naime, na klupi je sin Angela Jordaneskua, verovatno najslavnijeg imena uz Lučeskua u rumunskom fudbalu, kada su treneri u pitanju. "Pukovnik" (dobio je taj čin) je bio trener Steaue kada su osvojili Kup Šampiona, nakon pada komunizma, bio je selektor Rumunije, vodio ih i na Mundijalu u Americi, kasnije radio u Grčkoj, na naftnom istoku, a dva puta se vraćao na kormilo nacionalnog tima gde je i završio karijeru. Bio je i rumunski senator. Sada njegov sin Edvard koji nije uspeo u Steaui kao mlad igrač, ali je sa Klužom kao trener uzeo titulu, na klupi nacionalne selekcije i eto odveo ih je u Nemačku.

Rumuni imaju tim u kome većina igrača nastupa u inostranstvu, ali u manjim klubovima. Najviše ih je u Italiji u manjim klubovima, tu je doskora igrao i štoper Dragušin koji nije dobio pravu šansu u Juventusu, prešao je u Totenhem. Janis Hadži je naravno Georgeov sin, sada je u Alavešu, od iskusnijih preživeli su Alibek i Tanase koji odrađuju verovatno poslednji ugovor u Kataru odnosno Saudi Arabiji.

Zbog manjka kvaliteta Rumuni mogu da se pouzdaju u čvrstu odbranu, dobre štopere, malo kreativnosti bi trebalo da dođe po bokovim, ali generalno tih projektovanih 
4-3-3 koje su igrali u ovoj deceniji više izgleda kao 4-5-1. 

ISTORIJAT

Prvi put su se pojavili 1984. čak imali neku šansu da na uska vrata naprave veliki rezultat i plasiraju se u polufinale, ali su izgubili poslednju utakmicu od Portugala, a da nisu ni šutnuli na gol. To je manje-više generacija prethodnika Steaue sa Lungom, Bolonjijem, mladim Andoneom, Hađijem...

Naravno devedesete su zlatno doba, 1996. je Rumunija bila na prvenstvu, završila bez bodova, ali su četiri godine kasnije oduševili plasmanom u četvrtfinale. Taj tim sa Hadžijem, Mutuom, Ganeom, Munteanuom, Petreskuom, Đikom Popeskuom, Ilieom (Belodedić je još bio tu) je eliminisao Engleze, ofarbao se u plavo i onda, iako su očekivali mnogo više, izgubio od uzora Italijana.

I to je jedini put da je Rumunija igrala nokaut fazu na EP. Posle toga pojavili su 2008. i 2016. nisu dobili nijednu od šest utakmica, tri poraza i tri remija, mada su 2008. remizirali i sa Italijom i sa Francuskom, tada prvakom i svetskim vicešampionom. Iako su bili jedan od domaćina prošlog EP, tačnije stadion u Bukureštu je bio jedan na kome su se igrale utakmice, Rumuni se nisu plasirali, ispali su u plej-ofu. To je bio veliki udarac za selekciju koja je u ovom veku i bez plasmana na Mundijal.

PROGNOZA

Ne verujemo puno u Rumune, prosto,  nemaju kvalitet. Oni mogu da igraju sa Slovačkom i Ukrajinom, da eventualno nekako prođu i kao treći, ali opet, mnogo se neće složiti, ali po nama su Ukrajinci ipak značajno bolji tim. Sam plasman je uspeh, mnogi osporavaju Jordaneskua da je samo tatin sin. Istina pre reprezentacije u klubovima nije imao mnogo uspeha, a poznatiji je po vezi od pre jedno 15-tak godina sa najpopularnijom rumunskom pevačicom, nego po fudbalskim rezultatima. Plasman u top 16 bi bio veliki uspeh.