Udri Rigu na veselje (7) – Riga ne može bez briga

Koliko je samo bio dinamičniji dnevnik iz Manile. Tamo sam praktično pri izlasku ih hotela imao dogodovštinu. Bilo da je to saplitanje o poglede lokalaca ili o već neki predmet ostavljen u gužvi prestonice Filipina.

Posle sedam dana, zaključak: ovde je tako obično i oblačno. Mirno i nekako normalno. Bez prevelike dinamike da bih ovde prepričavao avanture odlaska do prodavnice, parka ili slično. Čak sam jedan od dana išao i na trčanje ne bih li pobliže upoznao grad i bilo je sasvim opušteno. Što je fenomenalno, ali, iz prizme novinara, koji voli tu dinamiku, tražiš više.

I onda te to ’’više’’ nekako ošamari iz perspektive glavnog protagoniste tvog dolaska u Rigu – reprezentacije Srbije.

Ustaješ i ležeš sa jednom mišlju tokom ovih sedam dana, a ustajaćeš i legaćeš dokle god budeš u letonskoj prestonici šta god da bude i dokle god da dođemo. Šta bi moglo da bude bolje? Zašto je sad Svetislav Pešić uradio ovako? Zašto je sad moralo onako?

I, iako smo došli kao glavni favoriti, sa nikada jačim rosterom, kao da je neka kletva bačena na našu reprezentaciju u poslednjoj deceniji, pa tako loša sreća ruši nadanja ove košarkaške zemlje.

Bogdanov odlazak je bio bolan za sve nas, a posebno za sam tim čiji je lider bio. Ne bismo izdržali još jedan. Pad Vasilija Micića posle udarca u duelu sa Tomasom Kizlinkom potpuno je utihnuo dvoranu. Istu onu koja mu je skandirala čitav meč kako bi mu pokazali da su tu za njega kada znaju da bi on izostankom Bogdana trebalo da istupi. Vasa nije neko ko je svoje najbolje mečeve u karijeri igrao za reprezentaciju. Naprotiv. Postoje neki igrači koji u dresu nacionalnog tima igraju poetično i na osnovu toga su i stvorili ime. Vasa to nikada nije bio i baš sada, mogao bi da se profiliše u jednog od heroja nacija. Ljudi to žele da vide. Znamo njegovu životnu priču i koliko se žrtvovao i za reprezentaciju. Nekako je pravedno da mu vratimo i da mu se vrati.

Ali, taj njegov pad i krik su nas potpuno zaledili. Misli su mi išle brzinom svetlosti kako je ovo kraj svih onih nadanja s početka priprema i čime smo zaslužili ovu lošu sreću.

Deluje da će on biti dobro, prema onome što smo mi videli, ali očigledno je da Riga ne može da prođe bez briga. Konstantnih briga.