Udri Rigu na veselje (4) – Mali je ovo grad ili Mali je ovo prag?

Na dan utakmice obično ne možeš da tražiš specifično zanimljive stvari u gradu u kojem se nalaziš jer je prioritet sadržaj koji uvodi u meč. Ali, kako sam pisao u prethodnom vlogu, nekada sadržaj moraš da stvoriš sam, pa smo kolega i ja želeli pobliže da se upoznamo sa saobraćajem u Rigi.

Kao grad koji je ravan kao tepsija, poput mog Novog Sada, pa mi se valjda zato toliko i dopada, u Rigi se ljudi najčešće kreću pešaka ili uz pomoć bicikla ili električnih trotineta kojih, imate utisak, postoji na desetine hiljada. Naprosto, gde god da krenete u Rigi, za pola, osim ukoliko ne prelazite neki od mostova,

Tako smo kolega i ja rešili da se od hotela do dvorane provozamo po jednim od njih, te da iz neke drugačije prizme osmotrimo ovaj prelepi grad. Mnogo je pravoslavnih crkvi ovde usled velikog broja, pre svega, Ukrajinaca, a potom i Rusa. Volim što dominira zelenilo na svakom koraku.

Elem, kada je o trotinetima reč, uoči meča Letonije i Estonije, verovatno su svi zeleni trotineti u gradu bili parkirani oko Riga arene. Fenomenalna kultura, pritom jeftin i zabavan prevoz. Za mali grad poput ovog – idealan.

Kad spomenuh ’’Mali grad’’, na pamet mi padne pesma Željka Šašića koju sam neprekidno slušao pre puta dobacujući drugarima nastavak: ’’... u njemu sve se zna, da Srbija je šampion Evrobasketa’’. Loše, znam, kao što sam napomenuo da će biti u prvom dnevniku odavde. Ako ste još uvek ovde nakon tog teksta, onda ste ili prihvatili moje loše šale ili samo nisam dotakao donju granicu.

Priprema naših navijača uoči utakmice bila je fenomenalna. Sjajno raspoloženje, pesma, kolo i praćenje meča Letonija – Estonija na video bimu. Ono što je takođe ostavilo upečatljiv utisak na mene jeste sasvim slučajan susret sa poznanikom iz mesta odakle sam. Pritom, on već neko vreme živi u Norveškoj...  Mali je ovo grad, eto.

Sve u svemu, prava turnirska atmosfera, a ujedno neka druga realnost u odnosu na ambijent kod kuće.

Sama utakmica protekla je dosta napeto. Fizički, Portugalci su nam odlično parirali. Rezultatski su koketirali sa jednocifrenom razlikom, ali rezultat je sve vreme bio na strani naše zemlje i pobednik se nije dovodio u pitanje. To ne znači da nije bilo problematično, jer, kao što već rekosmo, postojala je određena nervoza u našoj ekipi. Počevši od Filipa Petruševa i njegovog ranog isključenja, a zatim i energije koja je opala izlaskom Bogdana Bogdanovića zbog povrede. Nadamo se da će vrlo brzo stići pozitivne vesti.

Pri povratku u hotelsku sobu zatičemo komšiju Estonca prekoputa nas kako ispred svojih vrata sanja slatke snove i proizvodi zvuke zbog kojih je ceo hodnik imao prizvuk horor filma. Popio je nešto više, zaboravio karticu od sobe i obznanio se na ulazu. Makar je bezbedno stigao, ako ništa. Možda bi za njega bila dobra pesma: ’’Mali je ovo prag’’...