Božo, hvala, od 25. jula od 22.30 sada svi vide ono u šta si ti verovao sedam meseci

Fudbaleri Vojvodine prikazali su fudbal kakav nismo imali prilike često da vidimo od naših klubova u Evropi, a ovaj put kojim je svoje momke poveo Božidar Bandović, može da bude jedini pravi. 

Kada sam prvi put imao priliku da razgovaram sa trenerom Božidarom Bandovićem u svakom trenutku razgovora osetio sam njegovo samopouzdanje, veru u ono što radi i da mu je ostao onaj najteži deo - da sve oko sebe, u ekipi i klubu, uveri da je potrebno da mu veruju 100% i da će ih odvesti tamo gde žele da budu i gde im je mesto - u Evropi. A Vojvodini je tamo odavno mesto, iako to baš i nije prikazivala poslednjih godina.

I za razliku od nekih drugih, Voša igra onako kako trener želi, a to nije viđeno samo u njegovoj glavi i na konferencijama za medije. Boža je izabrao da priča na terenu, svojim radom, odmerenošću i najvažnije - verom u ono što radi i načinom da sve to prenese na svoje igrače. To je najteži deo posla svakog trenera. I zato je Vojvodina konačno blizu.  

Ako izuzmemo, Plzenj i AZ Alkmar, tokom decenije od 2011. do 2021. godine, dakle pre onog debakla od LASK-a, Vojvodina je uglavnom ispadala u dvomečima kvalifikacija golom razlike i zbog gola u gostima. "Stara dama" neretko je uspevala da iznenadi sve svoje navijače i srpsku fudbalsku javnost, protiv daleko težih protivnika. Navijači i dalje teško mogu da prebole Šerif iz Tiraspola i bečki Rapid i kada su bili nikada bliže ostvarenju evropskog sna - jeseni u Evropi. 

Taj san sada je postala realnost, a najbolji dokaz za to je Vošina partija pre 54.000 navijača na "Johan Krojf areni". Većina je bila iznenađena onakvom partijom Vojvodine, ali ne i oni koji imaju priliku da prate "staru damu" iz nedelje u nedelju. Jer, Boža je svojim mehanizimima u igri, ludačkim intenzitetom na treninzima i dobrom atmosferom jednu netakmičarsku učmalu energiju preotvorio u tim gladan da se pobije sa jednim Ajaksom, da uživa na terenu, da igra baš onako zbog čega je i svaki pojedinac u ekipi i počeo da trenira fudbal. Ne da se povuče, čeka, parkira autobus i pikira kontru. Ne, to nije opredeljenje Božidara Bandovića. Iako je njegov tim po parametrima Transfermarkta oko 12 puta tržižno "jeftiniji" od Ajaksovog. Kako je i Johan Krojf rekao "nisam video nikada da džakovi para šutiraju loptu", upravo je na stadionu sa njegovim imenom Voša to prikazala na najlepši mogući način. 

Božidar Bandović, iako je mnoge od nas ostavio u šoku, nije napravio nijednu grešku u izboru startnih 11. Mnogi od nas u neverici i sa pritajenim strahom prihvatili smo vest da je Seja ostao na klupi, a da Sičenje debituje na ovakvoj utakmici, baš kao i da je često uspavani Vukan dobio mesto ofanzivnog veznog, a Bamidele izbor na desnom krilu. Ipak, kako je vreme odmicalo, svima je postajalo jasno da je Boža tačno znao šta želi od ove utakmice. Sičenje je igrao bez greške, poskidao je sve moguće lopte, nije se libio da organizuje igru, da prihvati presing i čeka pravi trenutak da Ajaks bude izvučen da pas bude pravovremen. Kao što sam pisao i u ocenama, Vukan Savićević je odigrao svoju, ne samo najbolju utakmicu u dresu Vojvodine, već možda i u karijeri. Bio je raspoložen ne samo sa loptom u nogama, već što je i bilo mnogo važnije, bez poseda, kretanjem, otvaranjem prostora za dijagonalne pasove unapred. Snaga ga je izdala u drugom poluvremenu, ali to je i normalno za ovaj period sezone. Sve u svemu, Voša je odigrala jedan meč u skladu sa renomeom rivala, takmičenja i fudbalskog hrama na kom su igrali. 

Kada su mogli, igrali su presing i uspeli da ukradu nekoliko lopti. Svojim kretanjima terali su igrače Ajaksa na delove terena gde su slabiji, dobro su branili centaršuteve, utrčavanje između linija i kapa dole prvo Njegošu, a potom i Poletanoviću na nogama, mozgu i srcu da budu duša ovog tima. 

Imam utisak da su igrači Vojvodine na poluvremenu, prvi put zaista poverovali u reči koje im Boža ponavlja već nekoliko meseci. Posle onakvog prvog dela igre, shvatili su da oni to zaista mogu. Da pucaju od samopouzdanja, da na delu vide da njihov sistem radi, da mogu da stanu na loptu, kretanjima i dodavanjima unapred između linija, mogu da nateraju i jedan Ajaks da juri za loptom. To, od naših klubova, nismo baš viđali u Evropi. Voša je drugo poluvreme odigrala još bolje. Iako je primila gol, Ajaks je bio uspaničen, a da je Aleksa bio precizniji za 5,5 centimetara, ceo stadion nadobudnih Holanđana okrenuo bi se protiv "svojih" i teško da bi onaj gol pao kasnije, ali, nećemo o tome šta bi bilo kada bi bilo, već šta od ove Voše može da bude. Jer, to je mnogo. 

Vojvodina opet nema šta da izgubi u revanšu i posle onakve partije, zašto ne bi verovala u prolaz dalje? Svi igrači su spremni, odmoriće za vikend posle odložene utakmice sa Novim Pazarom i posle odmora tokom vikenda, sve misli biće usmerene ka prolasku dalje. Navijači mogu i moraju da odrade svoj deo posla i da čitav kapacitet "TSC arene" bude popunjen, a grla i dlanovi donesu taj vetar u leđa koji pravi razliku. 

I sam kapiten Njegoš Petrović pozvao je sve Novosađane da budu uz njih, jer ovi momci pucaju od samopouzdanja i želje da igraju. Čak i u nedelju protiv Novog Pazara, jer konačno uživaju na terenu i konačno su fizički prespremni da za njih nema prepreka. 

Čak i da Voša ispadne od Ajaksa, neka se čuvaju Slovenci ili Rumuni, jer ova Voša nema nameru da stane. I ovo je tek početak puta ka snu zvanom jesen u Evropi. 

Ono što je Boža znao od januara, od 25. jula od 22.30 zna i svaki - navijač, član uprave i svi oni koji su ovakvu Vošu čekali godinama. 

I nema veze Aleksa, ući će kada bude najvažnije, u plej-ofu. I nema veze Sejo, spasio si Vošu sto puta i ne zaboravi da ti navijači nikada neće zaboraviti Kragujevac i svaki put kada si išao glavom i nogama kao da si dete ovog kluba.

Hvala Boži na ovakvom osećaju po povratku u Novi Sad i jedva čekanju da opet gledamo ovakvu Vošu i sledećeg i svakog četvrtka nakon njega, do januara 2025. godine. Kada će biti tek godinu dana od kako je Boža "Tajlanđanin" zasukao rukave i rekao "Vojvodina će biti tamo gde joj je mesto".

Nismo mu verovali, sada ne umemo osim da mu slepo verujemo u svaku odluku.

I zato, igraj Vošo, napadaj!