Citat Đorđa B. o Santraču i poslednje Vošino evropsko leto van Novog Sada

Pre godinu dana, Vojvodina se oprostila od Evrope 3. avgusta, u porazu od kiparskog APOEL-a, ovog leta izdržala je dve nedelje duže, ali, koliko su te dve nedelje stvarni iskorak za 12 meseci?

Poraz od Maribora ostaće jedan od najbolnijih u modernoj istoriji Vojvodine. Objektivno, Voša je bila daleko bolji i kvalitetniji rival u ovom dvomeču, ali nažalost, pamti se samo rezultat, a on je negativan. 

Nema opravdanja kada ispadneš, a u revanšu imaš 26 udaraca ka golu, u proseku, na svaka četiri minuta ili kada nemaš samopouzdanje da šutiraš u situacijanam jedan na jedan i daš pogodak za pobedu. Isto tako, teško da može da se opravda i činjenica da je "TSC arena" bila poluprazna/poluispunjena u utakmici sezone u kojoj Vojvodina ima prekretnicu i može u potpunosti da vrati stvari u svoje ruke. 

Jutro posle, ovo su neki utisci sa namerom da svi treba da budu bolji i da naučimo da prihvatamo konstruktivne kritike.

"Santrače, pi*do"

Ne znam da li znate i da li ste slušali kako Đole Balašević opisuje novosadsku publiku, ali je možda u toj jednoj rečenici od pre 20 i kusur godina verovatno i najbolje opisao. 

"U Novom Sadu svi dođu na utakmicu, sede i naslone se na kišobrane (jer nikad ne znaš da li doći iz babinog budžaka), mrtva tišina i onda samo jedan u 84. minutu ustane i vikne "Santrače, pi*do"".

Možda sam malo iskarikirao, ali metaforički, za određene pojedince među publikom, ovo je zaista definicija. Naravno da je glavni razlog što se utakmica odigravala na 70 kilometeri od Nova Sada (Bačka Topola, lepa varoš, ali zabačena), međutim, nakon onog što sam doživeo u Amsterdamu i Mariboru, ne mogu da se otmem utisku da nama u Srbiji nedostaje te fudbalske kulture. I Vošino leto u Evropi, potvrđuje ono zlatno pisano pravilo, kao naša Božja zapovest ili pre kletva - da mi "ne volimo sport, u ovom slučaju fudbal, već volimo da pobeđujemo". 

S druge strane, i sam klub je uoči ovako važne utakmice mogao da se dodatno posveti i prilagodi da navijača bude u većem broju, nego što ih je bilo. Baš zato je ovo leto bila i poučna lekcija da se buduća evropska leta više ne igraju van Novog Sada.  

Pre nego što uprete prstom i kritikujete ovakav stav i neopravdanju slabe posete, jedno poučno poređenje.

Ajaksova sezona 2023/24 ostaće upamćena kao jedan od najturbuletnijih unutar kluba i najgorih na polju rezultata. Menjani su sportski direktori, treneri, igrači su dobili slobodno da odu posle manje od godinu dana. Gotovo da nije bilo nijednog navijača koji je pozdravljao tadašnju klupsku politiku. Različitih i kontra struja na sve strane, trener buši direktora, sportski direktor buši struku, i tako u krug. 

Prva utakmica u novoj sezoni, 53.000 navijača dođe da bodri - tim. Igrače. Svoj Ajaks. Svoj klub. Protiv kluba za koji, tvrdim, 70-80% nikada nije čulo. 

Tri nedelje kasnije, Bačka Topola. Maribor jeste došao na red posle pet vezanih poraza i napolju jeste 40 stepeni i put do Topole košta sigurno i do preko 50e sa putarinom, gorivom i pivom pre utakmice, ali i pored svega toga, podrška je morala da bude veća zbog značaja ove utakmice i zbog načine igre kakvu Vojvodina nije dugo imala. 

Pomešana su mi osećanja i ka tome što bi većina na tribini menjala ove tesne rezultate i poraz na penale i 1:0 u Amsterdamu i golom u 98. minutu u Mariboru, za prolaz dalje, uz neku negledljivu, očajnu, defanzivnu igru, koja nema budućnost. Ali, kao što rekoh, mi volimo da pobeđujemo i pobede su najbolji marketing i poziv da sa navijači vrate na tribine. Jer, na kraju, fudbal više nije igra, već biznis koji umesto užitka reckama beleži samo - pobede. 

Smena Bandovića? Još jedan poraz

I u kolumni uoči utakmice, bez obzira na jučerašnji rezultat, utisak je isti. Smena trenera bi bila odluka koja bi potvrdila koliko mi osim fudbalske kulture, baš nemamo ni fudbalsko znanje, iako nas ima sedam miliona sa trenerskom licencom na salveti ili onom parčetu novina koje stavimo pod guzove kada se nateramo da odemo na utakmicu.  

Uglavnom, potvrđujem reči Božidara Bandovića posle jučerašnje utakmice da navijači, kada im se slegnu utisci i kada vide širu sliku i pogledaju u budućnost, treba da budu ponosni i optimistični. Ova ekipa je počela da se formira tek u 2024. godini. Podsetnik, tokom 2022. i 2023. godine, Voša je imala na klupi ŠEST različitih imena. I taj put ne može da donese konstantnost, a konstatnost je potrebna za izgradnju kolektiva, pobedničkog mentaliteta i osećaja pripadnosti jednoj kompaktnoj celini. 

Ono što je ovde takođe najvažnije jeste i - i da ode Bandović, ko je rešenje? Srećom, Nenad Lalatović je dobio posao uoči ove utakmice, jer sam već video ovog jutra natpise i pasivne pritiske da se baš on vrati na klupu. Prethodnom rečenicom sam između redova rekao šta mislim o tome i suvišno je trošiti dalje reči. 

Tanka je linija od "Bože dunstera" ili "Bože Tajlanđanina" do "Božo, majstore" i to je ono što može malo i da raduje Bandovića. On je u ovoj situaciji već bio, posle svega mesec dana na klupi i pobedom protiv Voždovca uspeo je da preokrene stvari. Jer - rezultat. To se pamti i piše. Vojvodina je svojim tempom i intenzitetom pregazila Maribor koji je za vikend odmorio kompletan najjači tim, dok je Bandović praktično izveo gotovo isti sastav kao u nedelju protiv TSC-a. 

Kada pregrmi ovaj težak raspored i putovanja do Amsterdama, Maribora, Bačke Topole, Beograda, Kragujeva... i kada se vrati na svoj umiveni "Karađorđe", Voša može ponovo da uđe u tu seriju. I do tada je potrebno dati i ovoj ekipi i stručnom štabu. U ovom trenutku, ne vidim ime koje može da donese Voši to neko barem treće mesto i da bi Bandovićeva smena bila rešenje. 

I više je nego očigledno da mu igrači veruju, da se on vezao i za tim i za klub i za Novi Sad, ali i kako kaže "želi da bude tu još pet godina, ali da zasluži svojim radom". 

Treće mesto - jedini pravi iskorak 

Sezonu 2022/23 Voša je završila kao peta, onoj koja je prethodila, 2021/22 je sramotno i sećati se, kada je bila sedma, da bi 2023/24 otišla korak dalje i bila četvrta uz finale Kupa Srbije. Treće mesto ove sezone je obaveza i sve ispod toga je korak unazad, a ne stagniranje. Osim toga što treće mesto garantuje povoljniji put ka jeseni u Evropi donosi i one psihološke beneficije, nastavak na tom putu ka jačem pobedničkom mentalitetu. 

Ključ za to drži i klub. Odnosno, nijedan od igrača koji su igrali sinoć, ne smeju da budu prodati. Posebno zbog činjenice da je Aleksa Vukanović praktično završio sezonu, a eventualno prodajom Sičenjea opet spadaš na štoperski tandem Korać-Crnomarković koji je sam vukao i celu prošlu polusezonu. Dakle, ista ekipa na okupu + ono najvažnije - novi napadač. Golgeter sa iskustvom. Mihailo Ivanović ima pred sobom svetlu budućnost i iskupiše se za svoje promašaje kada sazri, ali da bi išao kako treba, korak po korak, preveliki je pritisak očekivati da u ovom momentu igra 30+ utakmica u ovom ritmu. 

Uz tog jednog napadača, kada se vrate povređeni (Poletanović, Radulović) i kada novajlije prođu još nekoliko nedelja/meseci Bandovićevog turbo intenziteta, onda Voša ima razloga da veruje u sunčano proleće 2025. 

Zaključak u crtama: 

Neigranje na "Karađorđu"
Težak raspored (Čuka, TSC, Radnički 1923 koji sledi)
Palanka-Amsterdam-Beograd-Topola-Maribor-Topola
Povrede i nedovoljno sveža klupa u revanšu sa Mariborom
Gol u 98. na "Ljudskom vrtu" presudio o plasmanu u plej-of (Voša ga nikad ne bi primila sinoć da je bilo 1:1 u prvoj)
Otkaz za Bandovića siguran korak unazad
Nema predaje, ali ni prodaje, samo kupovina novog napadača.

Leto 2025 - Renovirani "Karađorđe" sa UEFA 4 standardom i organizacija svih utakmica u Novom Sadu.

I da umesto "Santrače pi*do", Novosađani navijaju 90 minuta i viču "Božo, majstore, izvini".